SENE I TRAGOVI

Proslost me jutros nemu ostavi
i vratih se u dane nadanja i želja,
setih se onog kog ne prežali
iako su nam velika bila htenja...

Životne staze očistiše vetrovi
za njima samo tragovi ostaju,
tragove često prekriju smetovi
pa se ni oni ne prepoznaju...

Andjeli spavaju na tvome jastuku,
tužne ti pesme moje pevaju,
dodirni mi bar na tren ruku,
osetićeš kako te damari moji snevaju.

Nisam ti isplela jastuk od suza,
duša je bila od bola jača...
Tek mi je posle nakvašena bluza
zbog praznine u srcu i plača...

I danas me muče te sene i tragovi
kidaju srce kada se svega sete,
samo kad snegovi prekriju pragove
misli na drugu stranu odlete...

Znam, sudjeno je da tako bude,
da se pretvoriš u pepeo i prah...
Pa ipak, pitam se i pitam ljude:
Kako se smeje i plače u isti mah?


U spomen godišnjice koja me boli
a u secanju osta da se uvek voli...

b5676daa1913fc6fe3a733byy0.jpg
 
Kliknite za proširenje...
"...Znam, sudjeno je da tako bude,
da se pretvoriš u pepeo i prah...
Pa ipak, pitam se i pitam ljude:
Kako se smeje i plače u isti mah?"


Bolno secanje u rec pretoceno.Jake su reci tvoje,koliko i bol.

Gagili...:heart:
 
U spomen godišnjice koja me boli
a u secanju osta da se uvek voli...

Ponekad neke stvari ne mogu komentarisati...
ponekad se ne da komentarisati sopstveno iskustvo...
prelepa u svoj svojoj tuzi....gago,:heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top