Ужељех се родног дома,
ужељех се, Семберије, Дрине,
нема оца, мајке нема,
да питају, долазиш ли сине?
Кад се сјетим, еј, младости,
у груд’ма се срце цијепа,
стално ми у мислима,
Рача, Дрина, Дворови, Бијељина.
Из бијелог се града враћам,
душа плаче, да полуди,
Семберијом сам корачам,
гледају ме, непознати људи.
Гдје си мајко и ти оче,
испред дома стојим мог,
плачем болан, сам, сироче...
немам више никог свог.
ужељех се, Семберије, Дрине,
нема оца, мајке нема,
да питају, долазиш ли сине?
Кад се сјетим, еј, младости,
у груд’ма се срце цијепа,
стално ми у мислима,
Рача, Дрина, Дворови, Бијељина.
Из бијелог се града враћам,
душа плаче, да полуди,
Семберијом сам корачам,
гледају ме, непознати људи.
Гдје си мајко и ти оче,
испред дома стојим мог,
плачем болан, сам, сироче...
немам више никог свог.
