Sekula Drljevic

PAC-PAC:
Играчино, већ кад помињеш једног од Пипера, како то да су Васојевићи, Пипери, Хотији и Краснићији истог корена? Знаш ли ти њихово порекло и откуда им презимена?
Kliknite za proširenje...

Ne znam, ti mi objasni.
Hajde izvoli...
 
Sad mi je jasno zasto ste vi Jetijevci toliko drcni... pa to vam je plemenski obicaj.

Pricaj ti malo o ovome... splacino.






Мушкарци у Црној Гори све чешће жртве насиља
Датум: 03. 02. 2003.
Рубрика: Женске приче
Р Е К Л А М Е

Жене бију чиме стигну


За помоћ црногорској полицији у Подгорици, поред жена и деце, јављају се и мушкарци као жртве насиља својих супруга, изјавио је виши инспектор у Центру безбедности Подгорица Милан Вуксановић. "Једна Подгоричанка је свог мужа тукла вратима од плакара, све док се није онесвестио... Један муж из Подгорице дошао је у Центар безбедности и пријавио своју двадесет година млађу супругу да га је истукла оклагијом", рекао је Вуксановић. Прошле године у Центру безбедности Подгорица поднете су 64 пријаве. За помоћ су се обраћале жене које су биле изложене малтретирању мужева, док је због насиља 48 жена поднело кривичну пријаву против својих мужева.

"У истом периоду, 11 родитеља поднело је пријаву против своје деце, док су због насиља над децом поднете прекршајне пријаве против три родитеља, а две сестре су поднеле кривичне пријаве против своје браће", каже Вуксановић.

Глас јавности
 
Ovo dolje je copy/paste tekst iz CKL, odlomak iz kako shvatam, autobiografske knjige Sekule Drljevića - "Balkanski sukobi".



NIKOLA PASIĆ JE NUDIO DR SEKULI DRLJEVIĆU DA BUDE MINISTAR PRAVDE U NJEGOVOJ VLADI


Pašić je podnio ostavku vlade 24. marta 1924. godine. Istoga dana Pašićev šef kabineta prenio mi je poziv, da posjetim Pašića sjutradan u 11 sati prije podne u kabinetu predsjedništva Vlade.
Tačno u 11 sati bio sam kod šefa Pašićevog kabineta. Pašić me odmah primio. Kad sam se pojavio na vratima, ustao je iza pisaćega stola i krenuo prema meni. Susret je bio vrlo srdačan. Pružio mi je ruku s riječima:
»Niste nista stariji nego sto ste bili, kad smo se ono prvi put videli.
»A Vi meni, gospodine Predsjedniče, izgledate svježiji i mlađi, nego što ste onda bili«.
Sjeli smo oko okruglog stola u sredini kabineta.
Pašić: Gde ste, ovaj, Vi sada?
Ja: Advokat sam u Zemunu.
Pašić: Jeste, Vi ste se u Hrvatskoj školovali pa volite Hrvate.
Ja: Kralj Nikola se školovao u Parizu, pa je volio Hrvate. Vama su, gospodine predsjedniče, sigurno, poznate njegove veze sa Štrosmajerom.
Pašić: Ja, ovaj Ustav nisam doneo sam.
Ja: Pa jeste, i muslimani su glasali za njega.
Pašić: Da, Sulejmani su glasali za Ustav, a Vi Crnogorci ne.
Ja: Mi, Crnogorci, nismo ni bili u konstituanti. Vi ste onemogućili našu kandidaciju.
Pašić: Pa bilo je, ovaj, Crnogoraca.
Ja: To su bili Vaši janjičari.
Pašić: Koliko je ono Crna Gora poslala u skupštinu?
Ja: Desetoricu. Četiri monarhista i šest komunista i republikanaca.
Pašić: Pa, ovaj, zar su Crnogorci za komunu i za republiku?
Ja: Ne, nego su glasali protiv okupacije Crne Gore i protiv dinastije Karađorđevića.
Pašić: Pa Aleksandar je unuk kralja Nikole.
Ja: Ali crnogorski narod nije miraz kćeri kralja Nikole. Prošla su davno vremena, kada su se zemlje dobivale u miraz. Crnogorski narod nije nikada izabrao Aleksandra za svoga kralja. Dinastija Karađorđevica nema nikakve veze s istorijom crnogorskom kao ni s hrvatskom ni slovenskom.
Pasic: Da, ovaj, Radić je rekao u jednom govoru, da ce početi da radi zajedno sa vama Crnogorcima.
Ja: On neće početi nego nastaviti Štrosmajerovu saradnju s Crnom Gorom.
Pašić: Sada nema Radića. Ovi Vaši dvojica u skupštini mogli bi glasati za moju vladu.
Ja: Crnogorski narod ne dozvoljava nama federalistima, da glasamo za bilo koju vladu, dok je na snazi Vidovdanski ustav.
Pasic: Ovaj Svetozar, iz preka, izdat će one svoje i ući u moju vladu. Zašto ne bi i Vi ušli. Dat cu Ti ministarstvo pravde.
Ja: Pribićeviću je svejedno, bio s Vama ili s Davidovićem. Njemu je glavno da služi Beogradu, kome je vazda služio. A moji drugovi i ja imamo domovinu, a Vi, gospodine predsjedniče, znate, kakve su obaveze prema domovini. Uostalom, ne može Vam pomoći ni Pribićević ni mi. Čim dođu Radićevi poslanici, ostat ćete u manjini.
Pašić: Mi one ostale Radićeve mandate nećemo overiti.
Ja: Učinit ćete nasilje. Eto Vam dokaz, da je vladavina nasilja nužna posljedica centralizma. Ali će doći dan, da nećete ni nasiljem moći doći do većine. Što ćete onda raditi?
Pašić: Onda ćemo vladati bez skupštine.
Ja: To je diktatura. To Vam je dokaz, da će Srbija na kraju morati zarobiti samu sebe, da bi mogla održati u ropstvu nas ostale. Od toga i nas i vas može spasiti samo federacija.
Pašić: Da, ovaj, ali ovi moji neće za to ni da cuju. Stojan je nešto slično pokušao, pa si video, kako je prošao. Ne bih ni ja bolje. Nego, ovaj, hoćeš li da uđeš u moju vladu?
Ja: Ja sam Vam, gospodine predsjedniče, vrlo zahvalan na ljubaznoj ponudi, ali mi je nemoguće. Sve što mogu, to je, da Vam poželim svaku sreću.
Pašić: Hvala Ti. I ja Tebi najljepše želim. Hvala Vam, što ste se odazvali mome pozivu.
Rastali smo se prijateljski. Otpratio me je do vrata. Kad sam napustio kabinet N. Pašića, bilo je prošlo podne za nekoliko minuta.
Sjutradan, 2. marta, Sv. Pribićević i 14 njegovih drugova napustili su demokratsku stranku Ljubomira Davidovića i osnovali Samostalnu demokratsku stranku. Među njima su bila i dva člana verifikacionog odbora. Time je Pašić dobio u odboru većinu od jednog glasa. Omogućeno mu je da spriječi verifikaciju mandata narodnih zastupnika HRSS i s Pribićevićem mu je osigurana većina u narodnoj skupštini. Sastavio je vladu u zajednici s Pribićevićem.
Na postupak Nikole Pašića, Stjepan Radić odgovorio je 1. maja 1924. godine proglasom hrvatskog narodnog zastupstva za hrvatski narod.
Sadržaj toga proglasa je iznošenje cijele istine o stanju u državi, što znači orkanski napad na Beograd i njegovu vladavinu. Uz strahote koje se rade u Hrvatskoj, iznose se i zločini državnih organa nad narodom u Crnoj Gori i Makedoniji. Konstatuje se da vlada naređuje »u Crnoj Gori sotonski mučiti i ubijati crnogorske seljake i bivše crnogorske oficire samo zato, što se protive beogradskom centralizmu«. Proglas se posebno odnosi na Crnogorce. Da bi se osjetila slast Radićeve riječi i dubina njegove misli, da sine bljesak njegova viteškog pogleda na svijet, donosim to mjesto u cjelini.
»Braćo Crnogorci! Mi smo Hrvati u najljepšem djelu svoje književnosti cijelu Crnu Goru nazvali veličanstvenim žrtvenikom slobode u najdivnijem hramu božjega podnebesja, a Vas smo Crnogorce proglasili ne samo uzorom junaštva, nego i nedostižnim primjerom jednostavnosti i poštenja. Zato mi Hrvati rušimo Beogradski centralizam te Pašićevu korupciju i tiraniju još napose radi toga, sto svojim poganim rukama razvaljuju veličajni žrtvenik crnogorske slobode i što Vas Crnogorce barbarski progone i sotonski muče. I da beogradski centralizam nije učinio ništa drugo, nego što ovako sramotno i barbarski gazi ponos, poštenje i slobodu Crne Gore i još uz to Crnu Goru pretvara u jedno strašno zgarište i grobište, - da je Pašicev sistem samo to skrivio, mi se Hrvati nikada ne bismo mogli pomiriti ni s nikim drugim, koji bi pošao istim tragom«.
Međutim, korupcija u Beogradu nije sjedila skrštenih ruku. Nastas Petrović, narodni zastupnik radikalne stranke, bio je član verifikacionoga odbora. Ljubomir Davidović obavezao se da će mu dati ministarstvo unutrašnjih poslova u svojoj vladi, ako glasa za verifikovanje mandata narodnih zastupnika HRSS. Usljed te transakcije Pašić je ostao u manjini u verifikacionom odboru, a zatim i u skupštini. Dok se ovo u Beogradu događalo, Radić je iz Beča otputovao u Moskvu.
Pašić je predao ostavku vlade. Novu vladu sastavio je Davidović. Nastas Petrović postao je ministar unutrašnjih poslova.
Stjepan Radić pristupio je u Moskvi »Zelenoj internacionali«.

Iz knjige BALKANSKI SUKOBI 1905 - 1941
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top