Jasno je da je jedna od stvari nesredjenih u ekonomiji javna preduzeca. I ovde je kritika MMF-a apsolutno realna. U prevodu, bolje je sto manje drzavnih preduzeca, jer su mahom neefikasna i generisu gubitke. Sto je jedna od retkih zamerki MMF-a kada je u pitanju stratesko vodjenje ekonomije. Mi imamo aranzman sa MMF-om koji ne predvidja uzimanje kredita iako postoji nesto vise od milijarde na raspolaganju. Sto valjda nesto govori. Da napravim uporedjenje, kada su dosli iz MMF-a tamo u toku ekonomske krize da razgovaraju sa premijerom Cvetkovicem i ostatkom ekipe, zadrzavali su se jedan dan. Vide sa kakvim ludacima imaju posla, lepo se zahvale i odu.
I tada je MMF trazio smanjenje broja zaposlenih u drzavnoj upravi, smanjenje javnog trosenja, manji budzetski defit. I krenup Cvetkovic da tumba da kao otpusta, smanjuje. I dosao da te rezultate predstavi MMF-u. Ovi gledaju, manji broj u drzavnoj upravi, ali budzet Srbije i dalje opterecen. Tek onda oni viide ovi iz MMF da je Cvetkovic one koje je opustio u drzavnoj upravi zaposlio po agencijama i drzavnim preduzecima, iako su satanisti, prekrstili se i levom i desnom rukom i napustili Srbistan. DS vlada onakoo sibicarski pokusala da prevesla najvece prevarante u svetu finansija.
Uglavnom problem drzavnih preduzeca, odnosno neefikasnosti drzavnih preduzeca je nasledjen. Imao je DOS 12 godina da resi, ne da ih nije resio nego je problem produbio. Pa je tako Grad Beograd imao drzavna preduzeca gde su svi bukvalno generisali gubitke. Cak i Parking servis, koji nema skoro nikakva ulaganja i koji zaradjuje na kaznama i naplati parkinga, imao je gubitke. Da ne govorimo o malenoj Smederevskoj palanci gde je onaj genije Kena uspeo da zabetonira minus u mnogim javnim preduzecima, a onda kada je taj gubitak preveliki, ugasi jedno, pa otvori drugo.
Sve to je itekako razlog da drzava bude sto manje vlasnik odnosno gazda preduzeca. Plus sto naravno, drzavna preduzeca sluze za zaposljavanje stranacke armije, pa samim tim su sredstvo u politickoj borbi.
Ali sta se desava kada drzava krene da izlazi iz toga. Pa eto kada se prodavao RTB "Bor" i celicana u Smederevu Kinezima, onda je bila kanonada napada kako to sme da se radi. A najvise napada je bilo kada se prodavao PKB arapima. Isto sramota sto se prodaje, kukanje i plakanje i naravno proklinjanje. Pa sada kada PKB u rukama arapa belezi gubitke neki se nasladjuju. A onda im kazes, dok god je privatno preduzece PKB i sve druge firme mogu da beleze gubitke, ali ti ne placas iz svog dzepa. Ali kada je nesto drzavno i belezi gubitke, onda svi placamo.
Inace koliko je drzavno upravljanje pogubno moze se videti i na primeru nasih komsija. Brodogradiliste "Uljanik" tamo u Rijeci i Puli, gde vec, uspelo je da poslednjih deceniju i po pojede milijarde evra drzavnih para. I nikada nije stalo na noge i postalo profitabilno. A onda kada je dogorelo do noktiju i kada je EU, ciji je hrvtska clan, rekla da oni nemaju prava vise da finansiraju preduzece koje pravi takve gubitke na trzistu, hrvati pokusali da prodaju. Dovoljno je reci da ni kinezi nisu bili zainteresovani da kupe firmu koja lici kao da je izasla iz kamenog doba. I sada racunaju, da su to brodogradiliste zatvorili nekoliko godina, pa i decenija ranije, hrvatski budzet bi bio bogatiji za nekoliko milijardi evra.
U prevodu, nisu ludi amerikanci sto su privatizovali sve sto moze da se privatizuje, a minimalno imaju drzavnu svojinu samo tamo gde je strateski vazno. Otisli su do toga da su privatizovali i zatvorski sistem, prepustivsi privatnim korporacijama da brinu o tome. U neke reforme gde ce sada to biti kao moderna preduzeca konkurenta na trzistu ne verujem. Uvek ce to biti sigurna luka za stranacku vojsku i nista vise od toga.
