Био је то последњи вашар те године. И док се рингишпил вртео стварајући шаренило боја разнобојних корпи, које су са сваким следећим кругом давале оку посматрача неку нову нијансу боје, а чикица са белом кецељом и посластичарском капом додавао нови и нови штапић шећерне вуне деци која су се мусава тискала око њега, успео је да јој украде пољубац. У ствари, није то ни била крађа, обзиром да се након првобитног изненађења, једноставно, препустила. Али, не задуго. Шта радиш то? Срамота. Било је то друго време. Вашар му се окретао као хулахоп око уског струка девојчице испред њих. Знао је да није љута. Осећао је то у топлини коју му је оставила на уснама. И укусу слатког од вишања, које је толико волео! И тако је све почело. Давно, на једном вашару...
