Rano avgustovsko jutro nagoveštavalo je vreo, sunčan dan. Otegla se banatska ravnica, ljubi nebo na horizontu.
Dolma, konj upregnut u čeze kaska mekim utabanim putem.
- E, momče, ovde ću sići! Živ bio! - reče moj otac, siđe i uputi se stazicom niz dolmu, kroz svežu šumu do obale Tise, skelom na bačku stranu, pa do Hogoša uz pomoć dobrih ljudi. Žurio je da stigne do prijatelja dok još sunce nije odskočilo. U žurbi se sapleo, pao i udario glavom u betonski ivičnjak.
Narod se okupljao, glava krvava, pitaju ga ponešto, on odgovara sa "mmmmmm", oni se zgledaju, misle da je pijanac
Policija, apsana, nema dokumenata, neko ga prepoznao, hitna pomoć, VMA.
Fraktura 8cm, veliki hematom u glavi, snimanja, neurolozi, hematom pritiska centar za govor.
- Druže, šta je ovo? - pokazuje neurolog na čiviluk...
- "iiiii" --- krivi usta moj otac
- A ovo? - pokazuje na vrata..
- "aa" -- izgovara
- Memorija je najverovatnije sačuvana, ali centar za govor je uništen.. Moraće da uči sve ispočetka, kada se hematom povuče - presudi doktor na naš užas.
Pitala sam se da li će ikada da se oporavi. Predstave u pozorištu su bile na repertoaru već za mesec dana. On je igrao skoro u svim, a zamene nije bilo.
- Tatica, da li si žedna? - pitala je brižno moja majka. Odmahivao je glavom.
- Da li si gladna? Znaš, skuvao sam ono što ti najviše volela... zapitkivala je i dalje. On je još bešnje odmahivao glavom.
- "mmmm"....pokazivao je rukom na nešto....."mmmm"...lupao se ljutito po kolenu
- Tatica, ne razumem šta ti kazala! plačnim glasom je odgovarala...
- "mmmmmmm" brundao je besno i mama je zabrinuto izašla iz sobe
Ušla sam u njegovu sobu, sela na ivicu kreveta i videla sedu glavu i oči koje ne mogu da se smire. Očaj i nemoć se razlila po voljenom licu.
- Tata, 'oćemo li??
Upitno me je pogledao.
- "Zatucam ti se kući onako malo" ...zastanem... "uuu" - kaže on..- "umoran, pa viknem: - "ee" - kaže on--- "Jeko, o Jeko, a Jeke .... "ea"...nema. Uđem u sobu, a Jeke ..."ea"... nema. Krenem ..."a"... dalje i zapnem ..."a".. glavom za .."ee"... za jedek, kog je .."oa"...ona raširila da ..."uu"...suši svoje tralje. Kako ..."aa"...zapnem za ...."ee"...jedek, padne mi ..."ee"...šešir. Sagnem se da .. "ae"..nađem šešir, kad .."e" tres glavom o ..."aa"...astal. "uuu"... Uuu, ta nije da sam .."oo"...'sovo, ta nije da sam ..."oo"...'sovo, al' k'o Turčin. ..."ui"...
Kad, ..."u"... u neko ..."oa"...doba noći..."e"... eto ti Jeke..."iii" Di si bila, viknem ..."a"...."o".... ja njoj.... Šta sam ..."a"...ja tebi kaz'o, da je ...."o" tvoje da po ..."e"...mene ..."oe" dođeš, a?? A, ona će ..."e"...meni ko ...."o"...zolja u oči: Šta se ..."ee"... dereš ko ..."oaa"...pomaman, ko da ..."a"...sam ti ..."uu"...kuću po'arala, a imala bi šta i ..."aai"....'arati, te rite što ti je ..."ooa" ...pokojna ..."ea" Pela ostavila, ...."iauo"....pijanduro!!"
- Setio si se, tata!!! Počeo si i da govoriš!!!...Suze su nam sijale u očima.. Klimali smo glavama i grlili se.
Radost na našim licima je sijala. Smejali smo se naglas.. Monolog iz jedne njegove uloge je oživeo i memoriju i govor i pokrenuo isceljenje.
Svakodnevno smo ređali monologe, dijaloge, svakodnevno smo se radovali jedno drugom i isceliteljskom činu kome smo bili svedoci.
Moje najlepše druženje sa ocem je bilo tih mesec dana, kada smo zajedno prizvali njegovo sećanje i govor da se ponovo nastani u njegovom biću.
Ja, devojčurak, nastavila sam svakodnevno da idem u pozorište sa ocem... tekstove svih glumaca u predstavama sam znala napamet, pa tako i tekstove njegovih uloga. U mojoj porodici pozorište je oduvek bilo Kuća kulture i umetnosti, koje i snaži i okrepljuje i leči.
Dolma, konj upregnut u čeze kaska mekim utabanim putem.
- E, momče, ovde ću sići! Živ bio! - reče moj otac, siđe i uputi se stazicom niz dolmu, kroz svežu šumu do obale Tise, skelom na bačku stranu, pa do Hogoša uz pomoć dobrih ljudi. Žurio je da stigne do prijatelja dok još sunce nije odskočilo. U žurbi se sapleo, pao i udario glavom u betonski ivičnjak.
Narod se okupljao, glava krvava, pitaju ga ponešto, on odgovara sa "mmmmmm", oni se zgledaju, misle da je pijanac
Policija, apsana, nema dokumenata, neko ga prepoznao, hitna pomoć, VMA.
Fraktura 8cm, veliki hematom u glavi, snimanja, neurolozi, hematom pritiska centar za govor.
- Druže, šta je ovo? - pokazuje neurolog na čiviluk...
- "iiiii" --- krivi usta moj otac
- A ovo? - pokazuje na vrata..
- "aa" -- izgovara
- Memorija je najverovatnije sačuvana, ali centar za govor je uništen.. Moraće da uči sve ispočetka, kada se hematom povuče - presudi doktor na naš užas.
Pitala sam se da li će ikada da se oporavi. Predstave u pozorištu su bile na repertoaru već za mesec dana. On je igrao skoro u svim, a zamene nije bilo.
- Tatica, da li si žedna? - pitala je brižno moja majka. Odmahivao je glavom.
- Da li si gladna? Znaš, skuvao sam ono što ti najviše volela... zapitkivala je i dalje. On je još bešnje odmahivao glavom.
- "mmmm"....pokazivao je rukom na nešto....."mmmm"...lupao se ljutito po kolenu
- Tatica, ne razumem šta ti kazala! plačnim glasom je odgovarala...
- "mmmmmmm" brundao je besno i mama je zabrinuto izašla iz sobe
Ušla sam u njegovu sobu, sela na ivicu kreveta i videla sedu glavu i oči koje ne mogu da se smire. Očaj i nemoć se razlila po voljenom licu.
- Tata, 'oćemo li??
Upitno me je pogledao.
- "Zatucam ti se kući onako malo" ...zastanem... "uuu" - kaže on..- "umoran, pa viknem: - "ee" - kaže on--- "Jeko, o Jeko, a Jeke .... "ea"...nema. Uđem u sobu, a Jeke ..."ea"... nema. Krenem ..."a"... dalje i zapnem ..."a".. glavom za .."ee"... za jedek, kog je .."oa"...ona raširila da ..."uu"...suši svoje tralje. Kako ..."aa"...zapnem za ...."ee"...jedek, padne mi ..."ee"...šešir. Sagnem se da .. "ae"..nađem šešir, kad .."e" tres glavom o ..."aa"...astal. "uuu"... Uuu, ta nije da sam .."oo"...'sovo, ta nije da sam ..."oo"...'sovo, al' k'o Turčin. ..."ui"...
Kad, ..."u"... u neko ..."oa"...doba noći..."e"... eto ti Jeke..."iii" Di si bila, viknem ..."a"...."o".... ja njoj.... Šta sam ..."a"...ja tebi kaz'o, da je ...."o" tvoje da po ..."e"...mene ..."oe" dođeš, a?? A, ona će ..."e"...meni ko ...."o"...zolja u oči: Šta se ..."ee"... dereš ko ..."oaa"...pomaman, ko da ..."a"...sam ti ..."uu"...kuću po'arala, a imala bi šta i ..."aai"....'arati, te rite što ti je ..."ooa" ...pokojna ..."ea" Pela ostavila, ...."iauo"....pijanduro!!"
- Setio si se, tata!!! Počeo si i da govoriš!!!...Suze su nam sijale u očima.. Klimali smo glavama i grlili se.
Radost na našim licima je sijala. Smejali smo se naglas.. Monolog iz jedne njegove uloge je oživeo i memoriju i govor i pokrenuo isceljenje.
Svakodnevno smo ređali monologe, dijaloge, svakodnevno smo se radovali jedno drugom i isceliteljskom činu kome smo bili svedoci.
Moje najlepše druženje sa ocem je bilo tih mesec dana, kada smo zajedno prizvali njegovo sećanje i govor da se ponovo nastani u njegovom biću.
Ja, devojčurak, nastavila sam svakodnevno da idem u pozorište sa ocem... tekstove svih glumaca u predstavama sam znala napamet, pa tako i tekstove njegovih uloga. U mojoj porodici pozorište je oduvek bilo Kuća kulture i umetnosti, koje i snaži i okrepljuje i leči.
