- Poruka
- 21.076
Pre više od sedam decenija, tačnije 22.12.1952. godine u Beogradu je umrla poznata srpska književnica i novinarka
Milica Jakovljević Mir Jam. Nažalost, njen odlazak nisu zabeležile nijedne novine, jer je posle Drugog svetskog rata
bila nepravedno zapostavljena.
U prvoj polovini dvadesetog veka bile su retke žene novinari, pa su se u „Monografiji od dva veka srpskog novinarstva“,
među 100 najznačajnijih novinara našle samo tri žene i to: Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević.
Milica Jakovljević je rođena u Jagodini 22.4.1887. godine, a detinjstvo i ranu mladost provela je u Kragujevcu, gde je
završila učiteljsku školu.
Kao učiteljica radila je sedam godina u selu Krivi vir, smeštenom u podnožiju Rtnja, a dragocena iskustva će kasnije opisati
u romanu „Devojka zelenih očiju“. Tu seosku idilu prekida početak Velikog rata koji će provesti sa ostatkom porodice u
Kragujevcu, strepeći za život brata Stevana. Srećom, brat preživljava ratne strahote i o tome svedoči čuveno delo „Srpska
triologija“. Po završetku Velikog rata porodica Jakoveljvić se seli u Beograd, gde Milica 1921. godine započinje novinarsku
karijeru. Njen novinarski i književni talenat posebno dolazi do izražaja u zabavnom listu „Nedeljne ilustracije“ koje su počele
da izlaze 1925. godine i od tada ona koristi pseudonim Mir Jam. Ubrzo postaje i član redakcije. Najviše je pratila kulturna
dešavanja, naročito pozorišni život. Govorila je ruski i francuski jezik.
Pored novinarskog angažovanja ostvarila je i impresivni književni opus, posebno kada su u pitanju ljubavni romani
(„Ranjeni orao“, „Samac u braku“, „Greh njene majke“…).
Bila je izuzetno popularna u međuratnom periodu Kraljevine Jugoslavije. Pisala je pitko o lepršavoj ljubavi i bračnom
životu iako sama nije uspela da ostvari jarko željenu porodicu.
Umrla je skrajnuta i zaboravljena, ali do kraja dostojanstvena. Tek krajem sedamtesetih godina prošlog veka počelo
je objavljivanje njenih poznatih romana. Krajem prve decenije ovog veka čuveni reditelj Zdravko Šotra uspešnom
ekranizacijom njenih popularnih romana najviše je doprineo ispravljanju nepravde prema Mir Jam i njenom književnom
delu. Opština Vračar je pre pet godina postavila spomen ploču na zgradi u Njegoševoj ulici 54.
Jedinstvena Mir Jam počiva u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Milica Jakovljević Mir Jam. Nažalost, njen odlazak nisu zabeležile nijedne novine, jer je posle Drugog svetskog rata
bila nepravedno zapostavljena.
U prvoj polovini dvadesetog veka bile su retke žene novinari, pa su se u „Monografiji od dva veka srpskog novinarstva“,
među 100 najznačajnijih novinara našle samo tri žene i to: Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević.
Milica Jakovljević je rođena u Jagodini 22.4.1887. godine, a detinjstvo i ranu mladost provela je u Kragujevcu, gde je
završila učiteljsku školu.
Kao učiteljica radila je sedam godina u selu Krivi vir, smeštenom u podnožiju Rtnja, a dragocena iskustva će kasnije opisati
u romanu „Devojka zelenih očiju“. Tu seosku idilu prekida početak Velikog rata koji će provesti sa ostatkom porodice u
Kragujevcu, strepeći za život brata Stevana. Srećom, brat preživljava ratne strahote i o tome svedoči čuveno delo „Srpska
triologija“. Po završetku Velikog rata porodica Jakoveljvić se seli u Beograd, gde Milica 1921. godine započinje novinarsku
karijeru. Njen novinarski i književni talenat posebno dolazi do izražaja u zabavnom listu „Nedeljne ilustracije“ koje su počele
da izlaze 1925. godine i od tada ona koristi pseudonim Mir Jam. Ubrzo postaje i član redakcije. Najviše je pratila kulturna
dešavanja, naročito pozorišni život. Govorila je ruski i francuski jezik.
Pored novinarskog angažovanja ostvarila je i impresivni književni opus, posebno kada su u pitanju ljubavni romani
(„Ranjeni orao“, „Samac u braku“, „Greh njene majke“…).
Bila je izuzetno popularna u međuratnom periodu Kraljevine Jugoslavije. Pisala je pitko o lepršavoj ljubavi i bračnom
životu iako sama nije uspela da ostvari jarko željenu porodicu.
Umrla je skrajnuta i zaboravljena, ali do kraja dostojanstvena. Tek krajem sedamtesetih godina prošlog veka počelo
je objavljivanje njenih poznatih romana. Krajem prve decenije ovog veka čuveni reditelj Zdravko Šotra uspešnom
ekranizacijom njenih popularnih romana najviše je doprineo ispravljanju nepravde prema Mir Jam i njenom književnom
delu. Opština Vračar je pre pet godina postavila spomen ploču na zgradi u Njegoševoj ulici 54.
Jedinstvena Mir Jam počiva u porodičnoj grobnici na Novom groblju.
Poslednja izmena:
