Sećanja

[Whispers]

"Grlili ste me, a ipak niste znali gde sam. U tom očajničkom neznanju, tražili ste da odredite svoje mesto u meni. Jedno je: platiti ulaznicu, a drugo: platiti izlaz."

Upoznali smo se kada je Vladan prvi put dosao kod Mirjane,kod nas,ili kako vec da se izrazim,ne znam.Deda je imao zelju da upozna buduceg zeta.Barem jednog.
Na fakultetima su bila zavrsena predavanja i ispitni rokovi,leto,a moja sestra u suzama i zelji da vidi decka.Tata je bio izricit:”Ne moze!”,ali je deda saosecao:”Neka dodje on kada je Mihajlo na poslu.Ne sme ti nista.”Tako je i bilo.Vladan je sa drugom iz kraja,zaludjenikom za automobilima,bivsi fudbaler,a tada rekreativac.Drustvo je negde petkom iznajmljivalo neku salu za mali fudbal.Posle toga se redovno islo na “cirku”.To su praktikovali i godinama kasnije.Svetlo smedja kosa,zelene oci,nasmejan.Nije se zvao Dragan,ali cu ga tako nazvati.
Tada sam jos uvek bila klinka.Ali kao klinka sam uvek izgledala starije (sreca je moja sto se kasnije to negde promenilo,pa sada, kada vise nisam klinka,izgledam kao da jesam).Neki su cak i precenjivali.Kao onaj prvi,recimo:”Ti si...’81.godiste?”,cerio se.”Ja?!Ti nisi normalan!”Rekla sam mu odmah posle toga koje godiste jesam.Pisala sam vec...tada nije mislio da mi je rano.
A Dragan je toga dana sedeo,gledao i smeskao se.Meni.Svideo mi se.Kasnije,mnogo kasnije,mi je priznao da je vec tada znao da ce nekada necega biti medju nama.Samo necega je i bilo,a da mi pri tom nikada nije bilo jasno zasto nije bilo neceg vise.
Sledece tri godine je ostalo na tome da tamo negde postoji neki Dragan koji mi se svidja.Te trece godine Mirjana i Vladan su se verili.Na veridbi je,naravno,bio taj koji se ne zove tako kako sam ga nazvala,tada vec malo ozbiljniji i smeliji,a ja ne vise klinka.Shvatila sam da mu se svidjam.Tako je ostalo do svadbe.Iste godine,samo par meseci kasnije.Dvodnevna festa.Obicaji.Sve po redu.Opet je sedeo,gledao i smeskao se.Verovatno bi i ostalo na tome da mu nisam rekla da izadje napolje.Tada smo se poljubili.Veselje je ubrzo bilo zavrseno.Svako svojim putem narednih godinu dana.Sve dok se nisam zaposlila,a on poceo ucestalo da posecuje moju sestru i zeta i da me zove na pice.Izlazili smo i dok sam privremeno bila smestena kod Mirjane,a i kasnije,dok sam iznajmljivala crvenu sobicu u koju nikada nije usao.Svaki nas izlazak zavrsavao se dobrim sexom.Retki su oni izlasci sa njim kada sexa nije bilo.Bio je Dragan prisutan u svim mojim periodima izmedju veza,a povremeno i u toku njih,samo sto to nije znao.Ja sam znala da on ima devojku iako je to uporno poricao.Ne znam zasto je to radio.Mi nismo bili u vezi.Samo smo se vidjali i bilo nam je lepo.Volela sam da zaspim pored njega dok me grli.Vise puta sam,onako, cisto za sebe,pozelela da je to cesce i duze,zvanicno.Da se ne krijemo.Mislim da je on verovao da ja to ne zelim.Meni je smetalo sto nikada nije ni pokusao da prica o tome,a ja nisam htela da budem ta koja ce da pokrene tu temu.Tako je ostalo samo na tome da smo se povremeno vidjali kafe i sexa radi.A vidjali smo se sve do negde pred pocetak veze sa Ratkom.Poslednji put u Mirjaninom i Vladanovom stanu dok su oni bili u selu.Odlucila sam pre njegovog dolaska te veceri da cemo samo jos tada spavati zajedno.Nisam mogla vise.Ali mu opet nista nisam rekla.Htela sam da to ostavim za jutro.Sedeli smo,pricali,pili pivo.Cini mi se da nikada pre te veceri nismo pricali.Jesmo,naravno,ali ja sam se tada pozdravljala.I sex nam je te noci bio najnezniji i najosecajniji do tada.Pomislila sam u jednom trenutku da cu ipak nastaviti sa tom nasom zaludnoscu koja je,eto,trajala mesecima.
Jutro je pametnije od noci.
Jos me je grlio kada mu je sat zazvonio.Morao je na posao.Lezala sam nepomicno,ni disala nisam,cekajuci da cuje sat.On se probudio,a ja sam zazmurila.Poljubio me je u teme i ustao.Otisao u kupatilo.
Gledala sam u sat.Pola sedam.Cujem vrata od kupatila,on izlazi, i ja ponovo zatvaram oci.Osecam da stoji pored kreveta i gleda me.Kao u snu,okrecem se polako na drugu stranu,da ne moze da mi vidi lice.On seda na krevet i miluje me po kosi.Srce mi lupa kao ludo,gotovo da se pomeram u krevetu u ritmu pulsa.Potom me ljubi u rame...u vrat...stavlja svoje lice u moju kosu,duboko udise na nos,kao kad malo dete ucite kako da pomirise cvet...naslanja svoje usne na moj obraz,zadrzi ih tako par sekundi,ljubi i...odlazi.Ja ostajem u krevetu da zmurim.Osecam da je iza kapaka nekoliko suza spremnih da se izliju.Ne dam im.
Mogla sam,kada me je zvao posle toga,da ga pitam sta mu je to znacilo.Nisam.Cutala sam.Da ne pokrenem temu.Cutala sam i o tome da se vise necemo videti,odlagala,odlagala i lagala.Mirjana mu je rekla da imam decka.Od tada me vise nije ni zvao.Videli smo se jos svega dva-tri puta u prolazu,slucajno.Uvek smo dobro i uvek su svi dobro.Stisak ruke i svako svojim putem.Uvek u ocima nesto nedoreceno dok se izgovara:”Cao,vidimo se.”Tako odlazimo jedno od drugog teskim korakom.Sa istom dilemom.


Ne tuguj nad liscem koje siva jesen u zuto oboji
kad znas da je letos gordo prkosilo vetru svakom
i divilo se ponosno svojoj jarkoj zelenoj boji
okupanoj zlatnim toplim suncevim zrakom.

Kad bolje nismo mogli,neka nam bude tako
da pamtimo da nam je negde nekada bilo lepo
jer cesto ni recima da predju usne nije lako
pa zato i cutimo,stojimo nemo i slepo.

Nemoj zaliti ono vreme koje je ostalo negde da bledi
godinom za godinom,dan za danom i satom
jer nam patiti sada,ni tebi,ni meni,ne vredi
kad neke stvari nismo rekli...makar i sapatom.


Da li da se okrenem?

 

[Whispers]

“Ja se izvinjavam zbog svog rukopisa,takav je zato sto krijem da pisem.Mogli bi da me uhvate pa da javno procitaju sve sto sam napisala.”

Cuvam stara pisma,ona koja su mi stigla i ona koja su trebala negde da stignu,ali nisu odneta u postu nego su ostala tamo gde su i napisana,nekad zaboravljena,a nekad nedovrsena. Dugo nisam citla ni jedna ni druga,do juce.

Pise Dragana,devojka sa kojiom sam pocela da se dopisujem kada samo obe bile devojcice,kako joj je tesko u skoli.Nakon par pisama joj se svidja neki decak...Onda je roditelji ne pustaju da izlazi.Upisuje srednju skolu.Hvali se kako ima dobrog decka...Pocinje da studira.Tesko joj je i napusta fakultet.Zaposljava se u lokalnom mini-marketu.Pisma prestaju da stizu i ja ne znam vise nista o njoj.Samo se secam te divne osobe koju nikada nisam videla i nadam se da je srecna.

Pise Jelena da joj raspust ne prija,da jedva ceka da pocne nova skolska godina.Dejan je stalno pita za mene.Voleo bi da dodjem.Ona pati za Pedjom.Roditelji joj se svadjaju.

Ljilja...Njenim pismima se smejem.Kakve su to izvrnute reci i frljanje padezima! Ko je ne zna,pomislio bi da stvarno tako prica.Negde sam izgubila njeno najsmesnije pismo zbog kojeg smo njenu babu nazvale Rajka-Spajdermen.Naime,zenu su zakljucali na spratu kuce,a ona je morala da izadje napolje.Sa prozora je presla na “onu masinu sto ubacuje kukuruz u ambar”,izlomila par nosaca,ali se bezbedno spustila na zemlju i otisla “svojim poslom”.U nekom drugom pismu,Rajka ubija muve i komentarise:”Nesto joj je puklo.Mora da je koleno!”....Ljilja je videla Spaleta.Ljubili su se do sest ujutru! A posle su plakali. Kasnije po pismima planira da izgubi nevinost sa Markom.Izgubice je jos kasnije,ali ne sa Markom nego sa deckom cijeg se imena ja ne secam.U to vreme smo vec bile prestale da razmenjujemo pisma.Imale smo SMS.

Raspusti,skole,odmori,ljubavi,Nove godine...

Sloba salje jedno pismo.Dobio je prekomandu u Pec.’99.godina.Drago mu je da sam mu pisala.Jedva ceka da me vidi.Svidja mu se moja pesma.A ja se vise ne secam koju sam mu poslala i da li sam je njemu napisala.Salje sliku.Na poledjini:”Zao mi je sto sam ovako ruzno ispao.”
Mom drugu Srdjanu je u vojsci bilo super,smestenom u neki Dom vojske.On je pisao bas onako kako govori,po leskovacki.Koliko god da sam se trudila da pismo procitam lepo-uvek sam okretala i citala ga sa sve onim njegovim naglaskom i brzo.To njegovo jedno pismo mi je jedno od najdrazih.Ne pise u njemu Bog-zna-sta,ali mi je drago zbog onoga ko ga je pisao.Da nije njega,zaboravila bih da me je Srdjan zvao “Micotakis”,kao sto sam zoboravila zbog cega me je tako zvao.Od svih drugova koje sam imala,on je sigurno bio samo to i tako ce i ostati.Prijatelj do groba,mislim...

Milos je pisao od rodjenja do dana danasnjeg,jedno opsirno pismo,u kom,izmedju ostalog,kaze da se raduje sto cemo se upoznati uskoro,da mu je moj stric puno pricao o meni,da sam mu postala mnogo draga iako me jos uvek nije video.Kasnije jedna razglednica:”Mace,godine prolaze.Niko ne zna sta ce sa nama biti sutra.Zelim ti sve najbolje u 2004.godini.Cmokic.Tvoj Misko.”

Katarina se zaljubila u ozenjenog coveka.Prvo je pisala o njihovoj ljubavi i kako im je super.Kasnije je stiglo sokantno saznanje.Tako se ljubav zavrsila.Onda je pisala da je srela mog Prvog i da je pitao za mene,gde sam,kako sam i sta radim.To je mogao da sazna,da ga je stvarno zanimalo,samo da me je pozvao telefonom.
Ja sam njoj skoro ispricala kako sam Prvog sam slucajno srela u njegovom gradu(te veceri smo se ljubili kao klinci zeljni pravih poljubaca),na istom mestu na kojem smo se upoznali pre dve godine,kao sto sam ga predhodne zime srela na autobuskoj stanici u Beogradu i kao sto cu ga slucajno sresti u Novom Sadu dve godine nakon te veceri.
Kada smo se nasli na jednom drustvenom sajtu,na svom zidu je napisao:..”Nju sam sretao slucajno,uvek je s pogresnim bila ona,ali znao sam da sanja onaj badem...”Da nije badema,bilo bi mi romanticno.Ovako me natera da badem uporedim sa njegovim polnim organom.Ne znam da li mu je pomenuti ista veci sada,ali je moj Prvi,i posle deset godina,isti.Nikada mu nisam poslala ono pismo puno gorcine.Zbog toga sam ponosna na sebe.Ni sada ne zna koliko me je povredio.

Sva pisma su odavno prestala da stizu.
Neke neispisane reci otisle su u vetar.Mozda ce ih neko cuti i negde zabeleziti.
Pojedine dogadjaje jos uvek pronadjem u nekoj fijoci svog secanja,zapisane na brzinu,nemarno,da,dokih citam,ne verujem da su mojom rukom zapisani,a nisam ni sugurna da su se desili.Dok ne oduvam prasinu.Onda bljesnu...i ja ih prepisujem ovde.

Dobila sam 101 ruzu od Jastreba.Milos je rekao da me voli.Vlada isto.Prvi,jednom,tiho...Dva puta sam gubila svest.Sale je tada plakao.Jednom sam pobegla od kuce. Jednom sam bila silovana.