Mozes li da opises kakva je bila Rusija tada... druga dva primera deluju stereotipno, obicno se ljudi "secaju" civilizacija o kojima svi sve znaju tipa Egipat, Grcka a i Lemurija dodje kao opste mesto
Ne znam kako i šta drugi govore ali mi u ovim učenjima dobijemo pogledati samo onaj deo koji je vezan za događaje u kojima, kako i sa kime je nastalo nešto što nam je sada izbilo na površinu da odradimo. Taj uvid nam je potreban da bismo razumeli poreklo određenih problema.
Čak ni Lemuriju ne bih mogao opisivati do li što mi je dat uvid u detalje stana u kojem sam živeo i osubu sa kojom sam tada bio u bliskoj porodičnoj vezi koja je i sada u bliskoj porodičnoj vezi.
U Ggrčkoj sam bio jedan od učenika Pitagore i u progonu učenika ja sam bih izboden noževima.
U Rusiji, to je praktično bio Sevastopolj. Imao sam uvid u te događaje jer sam ih praktično ponovo proživeo u snu. Prikazano mi je baš moje venčanje sa prisutnim 'zvaniucama' na konjima... U istom prikazu u drugom isečku zbog opšteg ratnog meteža mene je jedna žena udarila Nekom alatkom u leđa (bio sam vojno lioce) i zadala mi smrtnu ranu,
Moje unutarnje znanje mi je reklo da je to moja sadašnja tašta sa kojom nikako nije išlo. Na kraju svega učitelj mi je samo rekaqo, "Ovo je Sevastopoljska bitka."
Kasnije u toku dnevnih aktivnosti pitao sam koleginicu na poslu šta zna o Sevastopoljskoj bici budući da je zbog vrste školovanja imala bolji uvid u istoriju. Rekla mi je o takvoj bici iz drugog svetskog rata što se nikako nije uklapalo sa scenariom iz sna. Potraživši na internetu otkrio sam da je to bila bitka pod istim nazivom gde je Rusija bila u rati sa Turskom ali i silama ondašnje severne Italije (zaboravio sam kako je taj deo imao tada ali i sada ime) i drugih iz tog bloka.
Bilo je još drugih života od kojih je jedan bio u Kini u carskoj porodici ali ja nisam bio sastavni deo porodice već samo jedan od posluge.
Ima nešto što želim naglasiti a što mnogi ne sagledavaju.
APSOLUTNO JE NEVAŽNO DA LI SMO BILI CAREVI, KRALJEVI LEPOTICE, PROSJACI, KALUĐERI ILI BILO KOJA SLAVNA LIČNOST I DA LI SMO BILI U NEKOJ NAPREDNOJ CIVILIZACIJI SA PUTOVANJIMA ŠIROM UNIVERZUMA. JEDINA VAŽNA STVAR JE KOLIKO SMO DUHOVNO NAPREDOVALI ILI KOLIKO SMO UZDIGLI SVOJU SVEST I KAPACITET LJUBAVI. Odnosno koliko smo prizemni i ispunjeni ljubavlju prema životu u celini. Zamislimo jednu stzvar a to je da mi živimo više stotina hiljada života pa i preko milion i svako od nas
mora iskusiti sve moguće pozicije i uloge od najviših do najnižih od lopova, bandita pa do učenjaka i dobrotvora.
Jedino što ti pouzdano mogu reći, danas možemo biti vrtlari ili učenjaci, ili u ma kojoj profesili i danas smo najviše i najduhovnije Biće nego ikada ranije pa makar da smo bili najpoznatiji Kraljevi ili bilo šta drugo. Okrenimo se i vidimo da danas najviše jure u najvišim državničkim i drugim pozicijama ono koji najmanje pokazuju poštovanje i ljubavi prema ljudima oko sebe. Na ulici ili u prodavnici ili u parku možemo sresti ljude kojima izbija nežnost i toplina reči kojom otvaraju srce sagovorniku.
U sobi u bolnici čekajući operaciju pratio sam komunikaciju njih dvoje od po 80-tak godina. Meni su suze jurile na očima slušajući njihov razgovor i brižnost. Oboje njih su više brinuli o onom drugom nego o sebi. To je ono što vredi primetiti i upamtiti. Nema mesta za bilo kakva hvalisanja po ma kom pitanju.
Ima mnogo toga što sam iskusio na studijama i tokom rada u Beogradu pre odlaska iz zemlje. Ono što se tada odvijalo a što je uzimalo maha danas je kulminiralo i dovelo ne samo ovu zemlju već i ceo svet u ovakvom kolapsu. To je kolaps svesti i nedostatak ljubavi i dobre volje. Otuda, da li je najvažniji onaj koji danas ima jahte i pola kraljevstva ili neki majušni čovek koji radi svoj posao sa odgovornošću, poštenjem i ljubavlju? Ja nezaobilazno biram ovog malenog kojeg niko ne primnećuje a koji je, verovali ili ne najjači stub koji održava našu zajednicu ma gde mi bili sada, da se ne surva i zatrpa nas.
Ljudi sa čistim srcima su uvek bili stubovi života i veze ili spone koje su održavale ovaj svet.
Molim te, ne pišem ovo zbog populizma već iz želje da oni koji pročitaju nešto od toga nađu nešto za sebe i iskoriste ga da obogate svoja saznanja i sutra možda u svemu tome otkriju i nešto što im može ozariti njihovo srce.
Pitao me jedan lekar u Kanadi Nemačkog porekla: "Šta te privlači najviše ovde u Kanadi, da li velika auta, Kuće ili nešto treće?" Hteo sam reći nešto što bi bilo mnogo oštrije, jer me ništa materijalno nije privlačilo. Odgovorio sam ipak smireno da me ništa od toga ne privlači jer nikada i nije. Volim tihe i mirne ljude sa kojima mogu popričati na isto takav način. To su veliki ljudi koji utišaju svoja čulka i emocije, ovladaju svojim nagonima i negativnim pasijama uma. To su ljudi koji imaju najveća bogatstva. Okreni se oko sebe. Oni koji vole biti zaprška u svemu obično nemaju mnogo toga što je od onoga za čime i zbog čega dolazimo ovde.
Moje poštovanje i hvala na ovom razgovoru!
