Tako je pocelo:
Tvoja me moc
i tvoja snaga zanele,
nista od razuma ostalo nije.
Tvoj dolazak
tesko su oci podnele
i nije mogao da se sakrije.
Slutila sam da ce tako biti,
da ces me voleti
kao nikog do sada,
ali se bojim
da ces me jednom boleti
i da me bol nece proc nikada.
Tvoje su reci
magija za mene,
to tako dobro osecas ti.
Cuti i ne pricaj nista,
stalo je vreme...
vazni smo sada samo mi.
Danas:
Dusa me boli
Ti i ne slutis koliko
Sve se u meni skupilo
Puca
lomi
Vristi
A ja venem
I ne mogu tu nista da menjam
Ti vise ne mislis na mene
Srce me boli
Obruc ga steze
Sve jace
A ono nestaje
Kao da ce se jednom ugasiti
Al boleti
Ne prestaje
Telo me boli
Usne neljubljene
Oci bez sjaja
Pogled tup
Uplasen I snen
Gledam u jednu tacku
I zamisljam
Da si moj
A ne njen
Tesko je
Pretesko… srce vene
Cini se postace
Zrno maka
Kad vise ne bude moglo
Da podnese
Sakrice se
Iza oblaka…
Sve je u dve pesme stalo...a toliko rima, reci i slika...
tipicna prica ljubavna...bez pobednika...
Mozda sam snove zaboravila...i prestala da mastam
ali nikada nisam odustala od tebe i opet bih da prastam...
Ti si sve moje bio od pocetka do danas, znaj
i za mene ova prica nikada nece imati kraj...
Ako te nemam na javi, u slici i reči, imaću te u snu
i ipak ću te samo pamtiti po dobru a ne po zlu...
Špijun na štiklama ja neću biti
samo te ne mogu nikad zaboraviti...
Volela bih da i ti mene pamtiš po osmehu
ako me više ne želiš...
mnogo smo bola naneli jedno drugom
a ja ti želim da se uvek veseliš...
