Poslednja veza koju sam imala pre braka bila je veza sa Djordjem.Kratko,mesec-dva.On je rodjak mog zeta,neki dalji,mislim da ni oni sami ne znaju sta su jedan drugome.Od kako su Vladan,moj zet,i Mirjana,moja sestra,poceli da se zabavljaju,bilo je pretendencija da spoje Djordja i mene.Kasnije,dosta kasnije,spojili smo se sami,a da niko nije znao.Sestri sam rekla posle par dana.
Od svih vrsta tipova sa kojima sam bila,Djole bas nikako nije bio moj tip...bar do tada.Bio je na zavrsnoj godini studija i vec se znalo da ga ceka siguran posao na fakultetu.Duhovit,inteligentan,pomalo smotan i sa podosta kilograma viska,ali ne preterano.Voleo je vino.
“Djole,nemoj da me izazivas da te obrukam!Ja ovolicna sigurno mogu popiti vise nego ti toliki.”Prema njemu,zaista sam se osecala “onolicno”,sitno.Sedeli smo i ispijali vina.Tada sam jos uvek bila u kakvoj-takvoj kondiciji za pice.Popili smo podosta i podjednako,ali je njemu vec bilo lose.Mene je vino uvek hvatalo sa zakasnjenjem pa je tako bilo i tada.Kad sam se vratila u svoju crvenu sobicu,cak i posle tusiranja,jos uvek mi je bilo dobro.Sve dok nisam legla u krevet.Mislila sam da cu umreti.Tako se nisam napila od Sladjinog osamnaestog rodjendana.Ili mozda od one veceri kad smo Bilja,Ljilja i ja desifrovale izbaceni sadrzaj iz zeludca.Bruka.Kako nam se Goran tada slatko smejao!
Ali ovo pijanstvo je bilo samo moje.Niko nikada nije ni saznao kako sam posustala te veceri.Da bi mogla da likujem pred Djordjem.Pred njim sam likovala i sto nije mogao da me odvuce u krevet.Moj moral.
Nasa veza se desila negde pred Uskrs.On je za praznike odlazio u svoj rodni grad.Zvao je i mene da podjem sa njim.Ja nisam mogla.Ili nisam htela.Ne znam sta je bilo u pitanju.Onda je prestao da se javlja kad ga zovem.Prestao je i da zove.”Moram da razmislim o svemu.Cucemo se posle praznika”,smogao je hrabrosti.Tako su praznici prosli,a ja sam srela Ratka.
Djordja sam videla na proslavi rodjenja sestrine cerke gde sam se zadrzala kratko,upravo zbog njega.Dok sam se vracala kuci(tada sam vec zivela ovde),zvao je da pita zasto sam pobegla,da kaze da treba da pricamo.”Trebali smo mi da pricamo posle Uskrsa.Samo nisi rekao kog.Nemamo sada sta da pricamo.” “Zao mi je”,izgovorio je to sa takvim tonom da su mi telom prosli zmarci.
Kasnije,kad sam se udala,otvorio je dusu mojoj sestri-kako je pogresio,kako je budala sto me je pustio...Ali se plasio da ne bismo mogli imati dece(?!?!?!).Njegova krvna grupa je B,a moja O;procitao je negde da dete takvih roditelja moze da se rodi sa hemolitickom bolescu.I odustao.
Pre njega sam bila sa Igorom.Na jednom letovanju sam upoznala Petra,ludaka svoje vrste.Bio je prvi koji je rekao da imam “opasne oci”.Kasnije su mi to cesto i drugi govorili,pa do danas,kad se neko osmeli.Pricali su za njega da je iskakao iz skole sa prozora drugog sprata za dvojku iz biologije.Vratio se u ucionicu sa buketom cveca za profesorku.Izvodio je egzibicije i na nadvoznjaku dok nije sa istog pao na sine:”Nizta!Uztao,otvesao pvazinu i pici.” Imao je silne govorne mane,ali je to delovalo simpaticno.Da ne govorim koliko je sve zasmejavao.I kako mi se udvarao(ja razlikujem udvaranje od popularnog muvanja) na punoj plazi,dok su svi pogledi bili uprti u nas uz neki slatko-nostalgicni-zavidni osmeh sredovecnih zena koje su bile u blizini.A ja sam molila zemlju da se otvori da me proguta.Da,i takvi su se “lepili” za mene.Pero,mogu li da uzmem tvoju majicu da pokrijem ledja posto si moju iskvasio? “Moze,svce,sve je moje tvoje! Evo ti i moj bvoj telefona...”Ispalio je broj koji je licio na njega,prost,jednostavan,smesan.Jos uvek ga pamtim.
Peri sam se svidjala ja,a meni se svideo njegov drug tog dana na plazi.Malo smo pricali,smejali se onom spadalu i tako i pozdravili.Danima posle povratka kuci sam mislila na njega.Onda sam okrenula onaj smesan broj.Tako sam od Petra dobila Igorov broj,a od Igora priznanje da mu se jako svidjam.To je bilo dve godine pre nego sto cemo biti u vezi,takodje kratkoj.Do tada smo se cesto culi,ali prilike da se vidimo nije bilo dok se nisam osamostalila.Dosao je da se vidimo i tako smo poceli.Za to kratko vreme koliko smo bili zajedno,kad god smo bili zajedno,bilo mi je lepo pored njega,pazljiv i zastitnicki nastrojen...”Ne sme niko da mi te nervira.”Dolazio je cesto.Sutradan odlazio.”Odvucicu ja tebe u krevet,videces”,rekao je.Naravno da bi me odvukao,pre ili kasnije,samo to tada nije trebao tako da kaze.”Neces.”
Dogovorili smo se za njegov sledeci dolazak(Igor je ziveo nekih 300km dalje).Dosao je.Ja nisam htela da ga vidim.Nisam mu se ni javljala na telefon.Culi smo se par dana posle toga i znao je zasto sam mu to uradila,bio spreman da mi oprosti.Ja nisam htela.Rekla sam da necu zavrsiti sa njim u krevetu.
Bilo je raznih.Od onih koji bi “na brzinu od pozadi” do onih koji su mi pevali i pisali pesme,preko onih koji su se napijali,varali i tukli.
Pevaca sam ostavila zbog onog sto voli od pozadi,pisca zbog Milosa,nekog tamo zbog nekog sledeceg...
"Čekaj me,
i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me,
i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da sve zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i nek' gorko vino piju za moju dušu
kraj ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me,
i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu. "
Vlado,Urose,Djole,Igore...i meni je zao.
Od svih vrsta tipova sa kojima sam bila,Djole bas nikako nije bio moj tip...bar do tada.Bio je na zavrsnoj godini studija i vec se znalo da ga ceka siguran posao na fakultetu.Duhovit,inteligentan,pomalo smotan i sa podosta kilograma viska,ali ne preterano.Voleo je vino.
“Djole,nemoj da me izazivas da te obrukam!Ja ovolicna sigurno mogu popiti vise nego ti toliki.”Prema njemu,zaista sam se osecala “onolicno”,sitno.Sedeli smo i ispijali vina.Tada sam jos uvek bila u kakvoj-takvoj kondiciji za pice.Popili smo podosta i podjednako,ali je njemu vec bilo lose.Mene je vino uvek hvatalo sa zakasnjenjem pa je tako bilo i tada.Kad sam se vratila u svoju crvenu sobicu,cak i posle tusiranja,jos uvek mi je bilo dobro.Sve dok nisam legla u krevet.Mislila sam da cu umreti.Tako se nisam napila od Sladjinog osamnaestog rodjendana.Ili mozda od one veceri kad smo Bilja,Ljilja i ja desifrovale izbaceni sadrzaj iz zeludca.Bruka.Kako nam se Goran tada slatko smejao!
Ali ovo pijanstvo je bilo samo moje.Niko nikada nije ni saznao kako sam posustala te veceri.Da bi mogla da likujem pred Djordjem.Pred njim sam likovala i sto nije mogao da me odvuce u krevet.Moj moral.
Nasa veza se desila negde pred Uskrs.On je za praznike odlazio u svoj rodni grad.Zvao je i mene da podjem sa njim.Ja nisam mogla.Ili nisam htela.Ne znam sta je bilo u pitanju.Onda je prestao da se javlja kad ga zovem.Prestao je i da zove.”Moram da razmislim o svemu.Cucemo se posle praznika”,smogao je hrabrosti.Tako su praznici prosli,a ja sam srela Ratka.
Djordja sam videla na proslavi rodjenja sestrine cerke gde sam se zadrzala kratko,upravo zbog njega.Dok sam se vracala kuci(tada sam vec zivela ovde),zvao je da pita zasto sam pobegla,da kaze da treba da pricamo.”Trebali smo mi da pricamo posle Uskrsa.Samo nisi rekao kog.Nemamo sada sta da pricamo.” “Zao mi je”,izgovorio je to sa takvim tonom da su mi telom prosli zmarci.
Kasnije,kad sam se udala,otvorio je dusu mojoj sestri-kako je pogresio,kako je budala sto me je pustio...Ali se plasio da ne bismo mogli imati dece(?!?!?!).Njegova krvna grupa je B,a moja O;procitao je negde da dete takvih roditelja moze da se rodi sa hemolitickom bolescu.I odustao.
Pre njega sam bila sa Igorom.Na jednom letovanju sam upoznala Petra,ludaka svoje vrste.Bio je prvi koji je rekao da imam “opasne oci”.Kasnije su mi to cesto i drugi govorili,pa do danas,kad se neko osmeli.Pricali su za njega da je iskakao iz skole sa prozora drugog sprata za dvojku iz biologije.Vratio se u ucionicu sa buketom cveca za profesorku.Izvodio je egzibicije i na nadvoznjaku dok nije sa istog pao na sine:”Nizta!Uztao,otvesao pvazinu i pici.” Imao je silne govorne mane,ali je to delovalo simpaticno.Da ne govorim koliko je sve zasmejavao.I kako mi se udvarao(ja razlikujem udvaranje od popularnog muvanja) na punoj plazi,dok su svi pogledi bili uprti u nas uz neki slatko-nostalgicni-zavidni osmeh sredovecnih zena koje su bile u blizini.A ja sam molila zemlju da se otvori da me proguta.Da,i takvi su se “lepili” za mene.Pero,mogu li da uzmem tvoju majicu da pokrijem ledja posto si moju iskvasio? “Moze,svce,sve je moje tvoje! Evo ti i moj bvoj telefona...”Ispalio je broj koji je licio na njega,prost,jednostavan,smesan.Jos uvek ga pamtim.
Peri sam se svidjala ja,a meni se svideo njegov drug tog dana na plazi.Malo smo pricali,smejali se onom spadalu i tako i pozdravili.Danima posle povratka kuci sam mislila na njega.Onda sam okrenula onaj smesan broj.Tako sam od Petra dobila Igorov broj,a od Igora priznanje da mu se jako svidjam.To je bilo dve godine pre nego sto cemo biti u vezi,takodje kratkoj.Do tada smo se cesto culi,ali prilike da se vidimo nije bilo dok se nisam osamostalila.Dosao je da se vidimo i tako smo poceli.Za to kratko vreme koliko smo bili zajedno,kad god smo bili zajedno,bilo mi je lepo pored njega,pazljiv i zastitnicki nastrojen...”Ne sme niko da mi te nervira.”Dolazio je cesto.Sutradan odlazio.”Odvucicu ja tebe u krevet,videces”,rekao je.Naravno da bi me odvukao,pre ili kasnije,samo to tada nije trebao tako da kaze.”Neces.”
Dogovorili smo se za njegov sledeci dolazak(Igor je ziveo nekih 300km dalje).Dosao je.Ja nisam htela da ga vidim.Nisam mu se ni javljala na telefon.Culi smo se par dana posle toga i znao je zasto sam mu to uradila,bio spreman da mi oprosti.Ja nisam htela.Rekla sam da necu zavrsiti sa njim u krevetu.
Bilo je raznih.Od onih koji bi “na brzinu od pozadi” do onih koji su mi pevali i pisali pesme,preko onih koji su se napijali,varali i tukli.
Pevaca sam ostavila zbog onog sto voli od pozadi,pisca zbog Milosa,nekog tamo zbog nekog sledeceg...
"Čekaj me,
i ja ću sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me,
i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da sve zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i nek' gorko vino piju za moju dušu
kraj ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me,
i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu. "
Vlado,Urose,Djole,Igore...i meni je zao.
