Sebičnost

[Gost 131338]

A što se ne bi osećala dobro?
Kada neki posao uradimo, normalno je da osećamo zadovoljstvo zbog dobro urađenog posla, a kada nekom pomognemo, onda je sebično?


I čisto sumnjam da je onome koji se "nalazi u stanju akutne potrebe" da ne kažem da mu je potrebna pomoć, baš bitno zašto mi to radimo, i da mu smeta ako zbog toga osetimo zadovoljstvo.

To sam i rekla, sta lupas tu glavu.

 

[rile_laki_oblak]

pitanje je sta je to sebicnost? materijalna? koju, licno, smatram smesnom... ili emotivna? koja je mnogo opasnija... ruznija... cuo sam pre neki dan jednu devojku koja je rekla da je ona svesna da je njen decko voli vise nego sto ona voli njega... bilo mi ga je zao, po malo... moram vam priznati... jer on nju voli... protiv toga se ne moze... i nisu svi sebicni... nikako... neko da organ da bi neka druga osoba prezivela... rizikuje svoj zivot da bi spasao tudji... ima mnogo primera... zivot je cudo... naidjemo na razlicite stvari... ne moze se nikad nista strpati u jedan kos...

 

[**TASKA**]

Pusti mamu na miru! (ko zna šta je to...taj....)

I to sto kazes ....ko zna sta je to....taj.....
Mozda sam sretnija ovako....a da toga nisam svjesna

 

[Earring]

Ja ne mislim da je sebičnost tako strašna stvar i ne libim se da priznam kada sam sebična.
Ali ljudi se loše osećaju kada im se kaže da su sebični.

Generalno mislim da smo svi sebični jer prvo mislimo na sebe. Usrećujemo voljene osobe jer se tada dobro osećamo i srećni smo ako su oni srećni...
Svaki čin počinje od nas samih. Od zadovoljenja sopstvenih želja, potreba i osećanja.

Davno sam čitala o toj temi i jedan deo mi se urezao u mozak. Otprilike se radi o tome da su sebični i ljudi koji pomažu drugima i naizgled se nesebično daju jer time sebe doživljavaju kao moralno superiornije...

Šta mislite o tome?

Zdrava sebicnost je prirodna i pozeljna, i ne smatram da je to lose, samo treba imati meru, ne treba biti ni samo ja, pa ja.
A ako prvo sebi nismo fenomenalni, kako drugima mozemo biti dobri?

 

[taote]

To sam i rekla, sta lupas tu glavu.

Ne sekiraj se, znam šta si rekla,ne lupam zbog tebe!

(nego da mi bude veća )

 

[Error]

Себичњаци! А ди вам је алтруизам и жеља да се помогне ближњем?

Pomoći ću ja bližnjima, samo da dobijem premiju, svakome po malo a meni PUNOOOO!
Hellen,nisi ti više kokoška,sad si ozbiljan čiča Gliša,razumećeš ti moju sebičnost! Samo smiri malo onu ručicu,dobijam tikove kad ti gledam avatar.

p.s. nemo vrćeš koku,će se naviknu i na ovaj novi

 

[SlatkaSestra]

Treba uživati u " ispoljavanju " , bez tačnog znanja kakav će biti ishood te ,jel,aktivnosti ... međutim , nemoguće je biti stalno na jednom pravcu zlatne sredine između neke dve krajnosti - od kojih je u ovom slučaju jedna gledanje samo sebe ,a druga poklanjanje previše pažnje tuđem interesu , na uštrb svog ....zato moraš nekad da priznaš da si bio sebičan - u nekom trenutku ,jel ...i , ne, ne zna se da l je gora prva ili druga krajnost ...to je priča o krajnostima ,ono generalno ...sad , šta znam ..

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ja kontam da kada je čovek svestan svog sebičluka to je nekako bolja varijanta nego kada neko nije svestan...
Čini mi se da onaj prvi može taj sebičluk da kontroliše, a onom drugom nema pomoći

Ili ja to sebe sad vadim kada ispoljim sebičluk u nekim situacijama?

 

[septembar]

mene odusevljava osecaj kad nekom pomognem..da l je to obicna sitnica kad pomognem zeni sa kolicima da se popne uz stepenice,il nekom pridzrim vrata..nebitno,dovoljno mi je da vidim njihov izraz lica,kad im malo smaknem teret sa pleca,pa makar i na tako malen nacin,meni ulepsa dan..inace oni koji me poznaju,karakterisu me kao servilnu osobu..volim da ugadjam..ponekad to radim na ustrp sopstvenog zdravlja pa se tu postavlja pitanje da li sam servilna il samo volim da budem mazohista..nisam sebicna,sem kad su slatkisi u pitanju to mi je slabost pa tu i padam

 

[marina.c]

Ja ne mislim da je sebičnost tako strašna stvar i ne libim se da priznam kada sam sebična.
Ali ljudi se loše osećaju kada im se kaže da su sebični.

Generalno mislim da smo svi sebični jer prvo mislimo na sebe. Usrećujemo voljene osobe jer se tada dobro osećamo i srećni smo ako su oni srećni...
Svaki čin počinje od nas samih. Od zadovoljenja sopstvenih želja, potreba i osećanja.

Davno sam čitala o toj temi i jedan deo mi se urezao u mozak. Otprilike se radi o tome da su sebični i ljudi koji pomažu drugima i naizgled se nesebično daju jer time sebe doživljavaju kao moralno superiornije...

Šta mislite o tome?

Ključna stvar je naučiti da kažeš: NE! Neki to zovu i sebičnošću, no- nema težinu...

 

[smeđooka vodolija]

Nisam sebicna. Imam djecu pa vise volim njima nesto prepustiti.

 

[/una/]

Ko nije za sebe, nije ni za druge. Toliko sam puta na svoju stetu radila neke stvari, samo da bih ucinila drugima i svaki put mi se to obilo o glavu. Kada budem imala decu, njih i njihove potrebe cu stavljati ispred sebe i svojih potreba.