Sebi od nekada

Nedostaje samo jedna karika u lancu.. sasvim dovoljno da vise ne mogu da se ljuljam. Sada, najvise sto mogu je da stojim i gledam svoju polomljenu ljuljasku.. Znam, u parkicu ih ima jos, ali ja ne zelim druge.. Zelim nju.. samo ona je moja.. samo nju volim.. i samo ona mi je potrebna.. Prvi put sam se na njoj ljuljala, sa nje sam prvi put pala, na njoj sam bila kada sam letela najblize nebu.. Odlazim.. uskoro ce da svane i hladno je.. A leto je.. cvrkut, cvece, zakasneli parovi koji prolaze.. Ne vidim njihove osmehe ni sjaj u ocima, jer ih ne prepoznajem.. vise ne osecam mirise, dodire.. ne razlikujem boje.. Ali, ti jauci! Kako uzasno odjekuju, kako samo paraju usi! Vristim, ali ne mogu da ih nadjacam, da im pobegnem.. jer su u meni.. jer su tvoji. I pitam se, ima li kraja taj bezdan kroz koji propadam, pa da se vec jednom razbijem o dno sopstvene duse..
 
Kliknite za proširenje...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top