Scorpions

[mortishaaa]

Jedan od zacetnika Heavy Metala,i prvi veliki band iz Hannovera,Scorpions ni posle 35 godina postojanja nisu nimalo zakazali nego ni manje ni vise snimili vanserijski fantastican album koji je ipak ispao najbolji u protekloj godini.
Za ocekivati je bilo da ce Rudolf Schenker,Matthias Jabs i Klaus Meine,uz pomoc ritam sekcije napraviti ovog puta jedan evolucionalni album gde je tacno pogodjen pravi Heavy veteranski zvuk,i to upravo suprotno svakoj novoj produkciji,gitare Schenkera i Jabsa jasno zvuce i bez mnogo efekata oslonili su se opet na svoju fantasticnu tehniku sviranja i opet dokazali svoju nadmocnost nad ostalim bandovima.
Glas Klaus Meine i dalje zvuci jako dobro,cak bi rekao i mnogo zrelije i sofisticaranije nego pre,tako da celom albumu daje poseban sarm.
Posebno je bitno sto je svaka pesma na ovom albumu podjednakog kvaliteta,jedino sto je novina jeste da ovde nema nijedne balade,a to je ono na sta su fanovi Scorpionsa navikli,tako da ce ostati uskraceni za to.
Pesme poput "New Generation" "Deep And Dark" "My City My Town" i dalje drze identicu paznju kao sto je bio slucaj i sa albumima iz pocetka osamdesetih kada je njihovo stvaralastvo bilo na vrhuncu.
Zaista neocekivano sjajan album,i to posle toliko godina postojanja,ovi 60-godisnjaci ocigledno nece skoro u penziju i moram priznati da nisam ocekivao od njih da ce se nesto truditi da urade znacajno,ali eto,rezultat je tu.

Ovaj album je daleko ispred ostalih bandova koji idu po nekom ustaljenom sistemu,kao sto je Motorhead sa svojim "Inferno" neuspesno pokusao da napravi novi "1916" ili Saxon koji sa svojim "Lionheart" zvuce previse mracno.

Zato svaka cast matorcima iz Hannovera i neka nastave tako.

 

[Dont_Break_The_Oath]

Hmm,istina je da se Unbreakable ne uklapa bas ovde gde ima toliko nepoznavalaca Scorpions,ali hajde.
Savet za svereslusajte album,cujte kako mocnim riffovima fantasticni duo gitara rusi sve pred sobom.

Mada,meni uopste nije jasno zasto se uvek svi vezuju za balade Scorpionsa kada su one minorne sasvim u poredjenju sa pravim njihovim pesmama.
Bilo mi je smesno toliko puta,kada sam imao prilike da idem na njihov koncert da vidim gomilu ljudi koji su uporno pred koncert sentimentalisali sebe kako ce ici sjajne balade,kako ce to biti miran i stalozen koncert gde ce suze teci u potocima.
A na bini,pet 60-njaka koji su redjali hitove jedan za drugim i ni u jednom momentu nisu ostajali da stoje u mestu nego su stalno trcali,stalno drzali atmosferu skroz usijanu,i onda deo kada Matthias pokazuje svoje distorzivno skoro neprevazidjeno umece na gitari sa solazom od 18 minuta,gde publika ostaje sasvim,sasvim zbunjena.
Onda se ceka Still Loving You,ili nesto slicno,a Klaus samo najavljuje Holiday i to skracenu verziju i to je sve sto se moglo cuti od balada.
Dok je najmracnija atmosfera bila za vreme povezanih antologijskih pesama "Alien Nation", "China White", "Fly To The Rainbow", "Lonesome Crow".
E to je dozivljaj pravih Scorpions lisene ikakve sentimentalnosti na koju su mnogi nepoznavaoci ovog banda navikli.