mladjo11
Zainteresovan član
- Poruka
- 178
Publije Kornelije Scipion Emilijan Afrikanac Numantinac (lat. Publius Cornelius Scipio Aemilianus Africanus) (185. p. n. e.-129. p. n. e.), poznat je i kao Scipion Emilijan i Scipion Afrikanac Mlađi. Sin je Lucija Emilija Paula, kasnije ga je usvojio Publije Kornelije Scipion, stariji sin Publija Kornelija Scipiona Afrikanca.
Prvo spominjanje u izvorima odnosi se na 168. godine p. n. e. kada je kod Pidne učestvovao u pobedi svog biološkog oca nad makedonskim kraljem Persejem. U Rimu je upoznao grčkog istoričara Polibija koji se tu našao, posle sukoba kod Pidne, kao jedan od grčkih talaca. Polibije će se u svom delu Istorije vrlo povoljno izraziti o mladom Scipionu, predstavljajući ga kao blagog i umerenog mladića. Vojnu karijeru nastavio je u poprilično nemirnoj Španiji. Ućestvovaće i u Trećem punskom ratu, gde će rimske trupe pod njegovom komandom 146. p. n. e. zauzeti Kartaginu. Na zahtev senata, grad je posle pljačkanja bio porušen i anatemisan. Njegovo vojno angažovanje doživelo vrhunac u Španiji, gde je bio u toku ustanak lokalnih plemena sa centrom u gradu Numanciji. Uspeo je relativno brzo da dovede u red nedisciplinovane i demoralisane rimske trupe, na čijem je čelu ugušio ustanak i osvojio Numanciju 133. p. n. e.
U unutrašnjoj politici zastupao je umereno konzervativne stavove, tako da se i suprotstavljao reformama Tiberija Graha. Preminuo je 129. godine p. n. e. pod nerazjašnjenim okolnostima, dan pre nego što je trebao da govori protiv populara, za šta su bili optuženi Gaj Grah i njegova sestra Sempronija, Emilijanova supruga.
U očima savremenika predstavljao je tradicionalne rimske vrline, što mu nije smetatalo da istovremeno organizuje neku vrstu prohelenskog kružoka. Ciceron ga je video kao savršenog republikanca, i njegov lik je koristiti u svojim dijalozima.
Toliko o Scipionu Emilijanu. Zanimljivo je da je pod Numancijom u vojsci imao velikog vojskovođu Gaja Marija, pisca Publija Rutilija Rufa i numidijskog princa Jugurtu, koji je tada služio Rimu, a kasnije je ratovao protiv, ni manje ni više, prijatelja Gaja Marija.
Još jedna zanimljiva priča je priča o Kvintu Ceciliju Metelu!
Naime, i on je bio mladi legat u Emilijanovoj vojsci pod Numancijom. Ali nije volio zanimljivu družinu koju su činili rimski seoski plemić Marije, numidijski princ Jugurta i umjetnik Rutilije Ruf. Zbog toga se jednom porječkao sa njima i rekao: "Jupitera mi, ne možete mi se tako obraćati, plemenitiji sam od vas trojice zajedno!", kao odgovor na tu izjavu je bačen u svinjac i od mladosti nosi nezvanični nadimak Prase!
Kasnije je vodio rat protiv Jugurte od Numidije (starog ratnog "druga") ali je toliko podmićivan da mu je Marije oduzeo zapovjedništvo kad je postao konzul po prvi put.
Više o tome u članku "Gaj Marije".
Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
М. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.
Prvo spominjanje u izvorima odnosi se na 168. godine p. n. e. kada je kod Pidne učestvovao u pobedi svog biološkog oca nad makedonskim kraljem Persejem. U Rimu je upoznao grčkog istoričara Polibija koji se tu našao, posle sukoba kod Pidne, kao jedan od grčkih talaca. Polibije će se u svom delu Istorije vrlo povoljno izraziti o mladom Scipionu, predstavljajući ga kao blagog i umerenog mladića. Vojnu karijeru nastavio je u poprilično nemirnoj Španiji. Ućestvovaće i u Trećem punskom ratu, gde će rimske trupe pod njegovom komandom 146. p. n. e. zauzeti Kartaginu. Na zahtev senata, grad je posle pljačkanja bio porušen i anatemisan. Njegovo vojno angažovanje doživelo vrhunac u Španiji, gde je bio u toku ustanak lokalnih plemena sa centrom u gradu Numanciji. Uspeo je relativno brzo da dovede u red nedisciplinovane i demoralisane rimske trupe, na čijem je čelu ugušio ustanak i osvojio Numanciju 133. p. n. e.
U unutrašnjoj politici zastupao je umereno konzervativne stavove, tako da se i suprotstavljao reformama Tiberija Graha. Preminuo je 129. godine p. n. e. pod nerazjašnjenim okolnostima, dan pre nego što je trebao da govori protiv populara, za šta su bili optuženi Gaj Grah i njegova sestra Sempronija, Emilijanova supruga.
U očima savremenika predstavljao je tradicionalne rimske vrline, što mu nije smetatalo da istovremeno organizuje neku vrstu prohelenskog kružoka. Ciceron ga je video kao savršenog republikanca, i njegov lik je koristiti u svojim dijalozima.
Toliko o Scipionu Emilijanu. Zanimljivo je da je pod Numancijom u vojsci imao velikog vojskovođu Gaja Marija, pisca Publija Rutilija Rufa i numidijskog princa Jugurtu, koji je tada služio Rimu, a kasnije je ratovao protiv, ni manje ni više, prijatelja Gaja Marija.
Još jedna zanimljiva priča je priča o Kvintu Ceciliju Metelu!
Naime, i on je bio mladi legat u Emilijanovoj vojsci pod Numancijom. Ali nije volio zanimljivu družinu koju su činili rimski seoski plemić Marije, numidijski princ Jugurta i umjetnik Rutilije Ruf. Zbog toga se jednom porječkao sa njima i rekao: "Jupitera mi, ne možete mi se tako obraćati, plemenitiji sam od vas trojice zajedno!", kao odgovor na tu izjavu je bačen u svinjac i od mladosti nosi nezvanični nadimak Prase!
Kasnije je vodio rat protiv Jugurte od Numidije (starog ratnog "druga") ali je toliko podmićivan da mu je Marije oduzeo zapovjedništvo kad je postao konzul po prvi put.
Više o tome u članku "Gaj Marije".
Oxford Classical Dictionary, (Edd.) S. Hornblower, A. Spaworth, Oxford 1996, s.v. Cornelius Scipio Aemilianus Africanus (Numantinus), Publius
М. Cary, H. H. Scullard, A History of Rome Down to the Reign of Constantine, London 1974.