Ne, noć još nije pobegla iako su zvezde izbledele. Noć je u meni, gusta tmina. Noć je i u nepopijenim flašama na čijem dnu leži malo bljuzgave tečnosti, koju dokrajčim, dok još svetlo nije pokušalo da dopre do mene. Ima li nade? Kada se isprazni kazan, ostaje nam samo da ga operemo iznutra; preostaje nam da ono što je niz lulu izašlo progutamo, da operemo naše iznutrice tom vrelom tečnošću.
Ima li još nečeg osim obnevidelosti, moja Mila? Ah, tvoje ime možda čelično razbija moje pijanstvo, ali to nije ono što želim.
Odbegle su zvezde i nema spasa, samo krhka želja koja se uzda u ponovni dolazak(zvezda ili tebe? ne znam).
Dan je u sebi noć, a sunce se pali.
Ah, što je lepo i opasno, smrt radi smrti.
Ima li još nečeg osim obnevidelosti, moja Mila? Ah, tvoje ime možda čelično razbija moje pijanstvo, ali to nije ono što želim.
Odbegle su zvezde i nema spasa, samo krhka želja koja se uzda u ponovni dolazak(zvezda ili tebe? ne znam).
Dan je u sebi noć, a sunce se pali.
Ah, što je lepo i opasno, smrt radi smrti.