Savremena poezija

[vaya con dios]

Ljubavi kaži mi ko si?
Da li si otkucaj srca, koje bi iz grudi napolje... u šetnju, međ' ljude?
Da li si treperenje tela, koje i da nestane ne mari... nešto zna da nije ono, ne boji se tamne zemlje.
Ljubavi kaži mi šta si?
Da li si sve u meni, ili Ja u svemu?
Da li si toliko živa da si prevazišla i život?
Pitanja su slađa od meda, jer je ukus njega u njima.

Nema slađe ljubavi od tebe.
Med si postala... Suza si postala...
Ljubavi.

Ako je ovo Ljubav, umreću od nje zauvek.
Nestati u ovom divnom ništavilu svega što postoji.
Ljubavi moja, ko si ti?
Ko sam ja kada nestajem u tebi i gubi mi se svaki trag?
Muzika dolazi do srca... duboko negde... ne znam gde, ali kao da se vraća kući.
Iz tebe je nastala, u tebi nestaje.
Kako bih te nazvala?

Koje ime bih ti nadenula kada znam da si ja, ona koja ne postoji, ali je tu prisutna, više nego ikada u sećanju na celi život.
Ljubavi moja najmilija.
Ti, koja si bila tu, postojala oduvek,
Tek sada te osećam, upoznajem... spoznajem.
Sada kada je sve otišlo niz reku suza.
Suza koje su prolivene u tvoju čast.
Sreća je mala reč da opiše... sreće nema, a tu je.
Prisutna. Postoji, baš kao i Ti.

Napisaću ti hvalospev,
Da svake uši čuju, da svake oči pročitaju, da sve duše dodirne... da se setiš... ljubavi, srećo... samo da se setiš.
Jer reči su tvoje, ne moje.
Probudi ostale delove sebe kroz ovo telo.
Ko si Ti ako nisam Ja?
Tamo gde se ja u mislima završavam, tu Ti počinješ...
I nakon toga nema kraja i nema ničega.
Ljubim te unutar sebe, grlim, jer ti si više od Ljubavi, više od ove sreće neizmerne
i prvi put osetne.
Neka mirna Sreća.
Neka mirna Ljubav.
Priznajem ih.
Prepoznajem.
Jelena Nakić

 

[Lada]

Pojam savremena književnost obuhvata književno stvaranje u periodu posle Drugog svetskog rata. Ona je i tradicionalna, ali i moderna, avangardna. Savremena srpska književnost zauzima vremenski period od 1945. do danas.
Prva faza srpske savremene književnosti započinje 1945. godine i traje do 1952. godine. Za ovaj period karakteristična je utilitarnost - književnost je u funkciji istorijskog trenutka, ideoloških zahteva i kolektivnih raspoloženja.
Druga faza srpske savremene književnosti započinje 1952. godine gde se, kao prvi srpski avangardni pisci u posleratnoj književnosti, javljaju Miodrag Pavlović i Vasko Popa. Za njihove pesme se govorilo da su "anarhija" u izgrađenom sistemu estetskih vrednosti, obično "buncanje" i "besmisao", kako u jeziku tako i u slikama i doživljaju sveta.
Do procvata savremenog srpskog pesništva dolazi tzv. drugom generacijom, za koju je simbol oslonac svakog pevanja, jer on jedino ima moć "kondenzovanja stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno".

 

[Lada]

Radmila Lazić unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres. Njeno pesničko delo je nešto novo i jeste pravi odgovor na izazov vremenu...
Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija. Lirski naboj, dramski intenzitet, besprekoran ritam i, kao kruna, puna i moderna životnost odlikuju njeno pesničko delo. Najpresudniji dokaz je da tu poeziju možemo voleti, i da svakom ko je čita nije mogućno da odoli njenom izrazu
Gojko Tešić

Odavno srpska poezija nije dobila tako samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić... Moglo bi se reći da Lazićka ispisuje poeziju na sopstvenoj koži. Ta poezija je dubok

o autobiografska, duboko lična. I sve ječi upravo od tog bolnog pisanja-tetoviranja po sopstvenoj koži.
Milisav Savić