Zoran Jov
Elita
- Poruka
- 16.194
Saveti Tony Blair-a u 14 tačaka
Obavezno pročitati...
01. Oformiti deo opozicije, na koji ćeš vršiti najjači napad, naravno i oni će deklarativno i verbalno napadati tebe. Iznosiće mnoge afere, ali po sistemu što više to bolje, i na taj način će jedna da zatrpava drugu, i narod će većinu njih i da zaboravi; bitno je samo da se zatrpavaju informacijama. Njima će sve biti plaćeno ispod žita, ili izabrati nekog od bivše “opozicije”, koga imate u rukama na primer zbog kriminala ili sličnih stvari pogodnih za ucenu. Takođe, oni će ti vršiti kontrolu narodnog nezadovoljstva, jer najveća opasnost jeste od naroda i njihovog bunta.Ubaciti i u tu opciju još jednu opciju koja će kao da se posvađa s njima da bi sve bilo uverljivije.
02. Lakome na novac, zadužene ili lakome na vlast iz redova “rodoljubive opozicije”, finansijski pomoći da registruju stranke i izađu na izbore, kako bi povukli određeni broj glasača koji inače ne bi izašli na izbore. Oni će kasnije savršeno poslužiti kao pokriće kad bude trebalo da se izglasaju nepopularne mere oko Kosova i Metohije, migranata i sličnih pitanja.
03. Iskoristiti do kraja “opoziciju”, koju imate u fioci za razne maliverzacije, ucenom da takođe izađu i pozivaju na izbore, ali i da budu srednje umerena struja, koja će navodno da bude “neutralna”.
04. Malo pokazati narodu da ste spremni da se menjate i kako među vama nećete trpeti kriminal i bahatost. Najbahatije ministre kazniti i javno ih prozivati, a posle im se odužiti slanjem u ambasade ili kao savetnike.
05. Medije držati pod kontrolom kako bi ono što narod nikada ne bi prihvatio, pripremaju teren, da to narodu postane prihvatljivo... malo po malo...
06. Samo poslušni i oni koju su bez morala i vere da napreduju kako bi i narod shvatio da je za napredak potrebno samo da se bude poslušan, a ne častan i pismen.
07. Svako ko se ne uklopi u plan, svako ko pokuša da ovu igru iznese u javnost, optužiti u medijima kao izdajnika, neprijatelja napretka, pa čak i stranog špijuna ili kriminalca, da bi se kasnije njegov nestanak lakše prihvatio.
08. Najbitnije je nagomilan bes građana držati pod kontrolom od nekontrolisanih građansko-narodnih protesta. Koristiti već oprobane metode i ranija iskustva, ne treba tu mnogo menjati: razglas i scena neka ostanu isti; dobro paziti da muzika koja se sa razglasa pušta ne pogađa narod i ne podiže u njima nacionalna i tradicionalna osecanja. Muzika više moderna tipa rep i slično, ali samo odabrane pesme, često puštati i muziku koja je bučna i nerazumna.
Koristite stare i oprobane kadrove.
09. Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
10. Stvaranje problema... Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
11. Odlaganje... Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je da se iste najavljuju mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
12. Buđenje emocija... Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah); upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni, prinudu ili pak izazvati određena ponašanja.
13. Veličanje gluposti... Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je in, odnosno poželjno, biti glup, vulgaran i neuk, a istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
14. Stvaranje osećaja krivice... Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećanjem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
Obavezno pročitati...
01. Oformiti deo opozicije, na koji ćeš vršiti najjači napad, naravno i oni će deklarativno i verbalno napadati tebe. Iznosiće mnoge afere, ali po sistemu što više to bolje, i na taj način će jedna da zatrpava drugu, i narod će većinu njih i da zaboravi; bitno je samo da se zatrpavaju informacijama. Njima će sve biti plaćeno ispod žita, ili izabrati nekog od bivše “opozicije”, koga imate u rukama na primer zbog kriminala ili sličnih stvari pogodnih za ucenu. Takođe, oni će ti vršiti kontrolu narodnog nezadovoljstva, jer najveća opasnost jeste od naroda i njihovog bunta.Ubaciti i u tu opciju još jednu opciju koja će kao da se posvađa s njima da bi sve bilo uverljivije.
02. Lakome na novac, zadužene ili lakome na vlast iz redova “rodoljubive opozicije”, finansijski pomoći da registruju stranke i izađu na izbore, kako bi povukli određeni broj glasača koji inače ne bi izašli na izbore. Oni će kasnije savršeno poslužiti kao pokriće kad bude trebalo da se izglasaju nepopularne mere oko Kosova i Metohije, migranata i sličnih pitanja.
03. Iskoristiti do kraja “opoziciju”, koju imate u fioci za razne maliverzacije, ucenom da takođe izađu i pozivaju na izbore, ali i da budu srednje umerena struja, koja će navodno da bude “neutralna”.
04. Malo pokazati narodu da ste spremni da se menjate i kako među vama nećete trpeti kriminal i bahatost. Najbahatije ministre kazniti i javno ih prozivati, a posle im se odužiti slanjem u ambasade ili kao savetnike.
05. Medije držati pod kontrolom kako bi ono što narod nikada ne bi prihvatio, pripremaju teren, da to narodu postane prihvatljivo... malo po malo...
06. Samo poslušni i oni koju su bez morala i vere da napreduju kako bi i narod shvatio da je za napredak potrebno samo da se bude poslušan, a ne častan i pismen.
07. Svako ko se ne uklopi u plan, svako ko pokuša da ovu igru iznese u javnost, optužiti u medijima kao izdajnika, neprijatelja napretka, pa čak i stranog špijuna ili kriminalca, da bi se kasnije njegov nestanak lakše prihvatio.
08. Najbitnije je nagomilan bes građana držati pod kontrolom od nekontrolisanih građansko-narodnih protesta. Koristiti već oprobane metode i ranija iskustva, ne treba tu mnogo menjati: razglas i scena neka ostanu isti; dobro paziti da muzika koja se sa razglasa pušta ne pogađa narod i ne podiže u njima nacionalna i tradicionalna osecanja. Muzika više moderna tipa rep i slično, ali samo odabrane pesme, često puštati i muziku koja je bučna i nerazumna.
Koristite stare i oprobane kadrove.
09. Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
10. Stvaranje problema... Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
11. Odlaganje... Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je da se iste najavljuju mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
12. Buđenje emocija... Zloupotreba emocija je klasična tehnika koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah); upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni, prinudu ili pak izazvati određena ponašanja.
13. Veličanje gluposti... Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je in, odnosno poželjno, biti glup, vulgaran i neuk, a istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
14. Stvaranje osećaja krivice... Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećanjem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
