Rollo May: "Savest nije skup zaveštanih zabrana da stegne ličnost, da uguši vitalnost i impulse. Niti je savest odvojena od tradicije kao što se mislilo u liberalnom periodu da se svaki akt određuje de novo. Savest je pre sposobnost spajanja s vlastitim dubljim nivoom shvatanja, moralnom osetljivošću i svesnošću u kojem tradicija i neposredno iskustvo nisu suprostavljeni jedno drugom već se međusobno podudaraju. Etimologija termina pokazuje takvo tvrđenje.
Sastavljena od dve latinske reči koje znače 'znati' (scire) i 'sa' (cum) savest je veoma bliska terminu svesti. U stvari u nekim zemljama kao Brazil, ista reč ('consciencia') se upotrebljava i za savest i za svest. Kada From govori o savesti kao 'Čovekovom povratku samom sebi', povratak nije suprotan tradiciji kao takvoj, već autoritativnoj upotrebi tradicije. Pošto, takođe, postoji nivo kojim individua učestvuje u tradiciji i na tom nivou tradicija pomaže čoveku da pronađe njegovo značenje i iskustvo.
Zbog toga želimo da naglasimo pozitivan aspekt savesti – savest kao metod svakog pojedinca da izmami mudrost i pronicljivost unutar samog sebe, savest kao 'otvaranje' vodič ka proširenom iskustvu."
*
Paramahansa Yogananda: "Savest mi je čista pošto nisam nažao učinio nijednom ljudskom biću. Ja znam da je to istina. Ukoliko je čovek sposoban da kaže samom sebi: Nikome ništa nisam nažao učinio. On je najsretnija osoba na Zemlji."
*
Cecil G. Osborne: "Jedna stvar je sigurna: nikada ne možete pravilno voleti sebe ukoliko kršite božanske principe. Poslušajte svoj unutrašnji glas i poštovaćete sami sebe. Ignorišite ga i preziraćete se."
***
Moralnost je dala posebnu kompleksnost inteligenciji ljudi i izdvojila je od ostalih vrsta. Njome su dobili uvid u konstruktivne i destruktivne posledice vlastitih aktivnosti. Takvo razumevanje je od neprocenjivog značaja. Osposobilo je za život u zajednici. Ljudi su opstali zahvaljujući udruživanju. Zajedničkim zalaganjem su uspeli da se bolje zaštite i obezbede osnovne životne potrebe. Pored toga, društveni život je u znatnoj meri podstakao intelektualni razvoj. Prinudio je na komunikaciju radi razmene ideja i iskustva, kao i pronalaženju načina da se stvori humanija zajednica.
Svi odnosi izmedju ljudi u osnovi imaju moralnost. Ona se mora negovati i razvijati ukoliko se nastoji ostvariti blagostanje i prosperitet. Dokaz za to su porodični, pravni i državni odnosi. Mada je porodični odnos zasnovan na emocionalnoj vezi, ukoliko dodje do kršenja moralnih pravila, dolazi i do raskida emocionalne veze. Ljubav ne može opstati u prevari, izdaji, nasilju i nepoštenom, egoističnom ponašanju članova porodice. Ako se u pravnom i državnom sistemu ne teži ka moralnim načelima i ako se ne poštuju prouzrokuje se nesklad i regres.
S obzirom da se moralnost u umu javlja kroz savest treba se zapitati: Šta je savest?Zašto postoji? Da li je, uopšte, shvaćena njena svrha i značaj? Iskustvo pokazuje da je savest nadsvesni potencijal višeg, univerzalnog reda koji omogućava konstruktivni razvoj. Njome se prevazilazi sebičnost i otudjena individualnost. Čovek se izjednači sa ostalim ljudima. Osposobi se da ih shvati. Da se saoseća sa njima i da ih poštuje. Tako prevazidje pohlepu. Ne rukovodi se samo vlastitim interesima, već razmatra i potrebe drugih u nastojanju da deluje pravedno i pošteno.
Savest je "božiji glas" podjednako razumljiv i za pismene i nepismene, bez obzira koje su vere, nacionalnosti i rase, samo ako hoće da ga čuju. Ko ga sluša pravi mudar izbor. Čak i onda kada daje drugačiji privid. Vremenom se pokaže da uvek rezultira unutrašnjim mirom i spoljašnjim skladom.
Jedino se kroz savest postigne istinska nezavisnost od okolnosti, prevladaju niski nagoni i osposobi za svesno, odgovorno ponašanje i delovanje. Drugog puta nema. Sve ostalo je samobmana i zavaravanje. Bilo koji metod koji tvrdi da se do mira i sreće može stići kršenjem moralnih principa završi razočaranjem. Većina tih metoda da instantni privid zadovoljstva da bi se kasnije pokazala štetnom i destruktivnom.
Savest je osnova integralnosti i iskrenosti, a time i zdrave ličnosti. Kroz odnos prema savesti i moralnim vrednostima se najbolje ispolji psihičko stanje i mentalno zdravlje. Preterano osećanje krivice kao i njeno potpuno odsustvo je indikacija da postoji poremećaj u duhovnom razvoju.
Za narcisoidne ličnosti, psihopate i sociopate je karakteristično odsustvo savesti. Nemaju empatiju, saosećanje niti poštuju i vrednuju bilo šta osim sebe i vlastitih potreba. U stanju su da izvrše najgnusnije zločine i da ne osećaju ikakvu krivicu.
Ekstremno osećanje krivice može nastati posle nekog traumatičnog događaja i formiranja snažne emocije. Ona u tolikoj meri postane dominantna da u potpunosti preokupira i blokira autentični potencijal osobe. Time dodje do privremenog zastoja duhovnog rasta. Jednostavo se „zaglavi“ u novonastalom osećanju.
Sastavljena od dve latinske reči koje znače 'znati' (scire) i 'sa' (cum) savest je veoma bliska terminu svesti. U stvari u nekim zemljama kao Brazil, ista reč ('consciencia') se upotrebljava i za savest i za svest. Kada From govori o savesti kao 'Čovekovom povratku samom sebi', povratak nije suprotan tradiciji kao takvoj, već autoritativnoj upotrebi tradicije. Pošto, takođe, postoji nivo kojim individua učestvuje u tradiciji i na tom nivou tradicija pomaže čoveku da pronađe njegovo značenje i iskustvo.
Zbog toga želimo da naglasimo pozitivan aspekt savesti – savest kao metod svakog pojedinca da izmami mudrost i pronicljivost unutar samog sebe, savest kao 'otvaranje' vodič ka proširenom iskustvu."
*
Paramahansa Yogananda: "Savest mi je čista pošto nisam nažao učinio nijednom ljudskom biću. Ja znam da je to istina. Ukoliko je čovek sposoban da kaže samom sebi: Nikome ništa nisam nažao učinio. On je najsretnija osoba na Zemlji."
*
Cecil G. Osborne: "Jedna stvar je sigurna: nikada ne možete pravilno voleti sebe ukoliko kršite božanske principe. Poslušajte svoj unutrašnji glas i poštovaćete sami sebe. Ignorišite ga i preziraćete se."
***
Moralnost je dala posebnu kompleksnost inteligenciji ljudi i izdvojila je od ostalih vrsta. Njome su dobili uvid u konstruktivne i destruktivne posledice vlastitih aktivnosti. Takvo razumevanje je od neprocenjivog značaja. Osposobilo je za život u zajednici. Ljudi su opstali zahvaljujući udruživanju. Zajedničkim zalaganjem su uspeli da se bolje zaštite i obezbede osnovne životne potrebe. Pored toga, društveni život je u znatnoj meri podstakao intelektualni razvoj. Prinudio je na komunikaciju radi razmene ideja i iskustva, kao i pronalaženju načina da se stvori humanija zajednica.
Svi odnosi izmedju ljudi u osnovi imaju moralnost. Ona se mora negovati i razvijati ukoliko se nastoji ostvariti blagostanje i prosperitet. Dokaz za to su porodični, pravni i državni odnosi. Mada je porodični odnos zasnovan na emocionalnoj vezi, ukoliko dodje do kršenja moralnih pravila, dolazi i do raskida emocionalne veze. Ljubav ne može opstati u prevari, izdaji, nasilju i nepoštenom, egoističnom ponašanju članova porodice. Ako se u pravnom i državnom sistemu ne teži ka moralnim načelima i ako se ne poštuju prouzrokuje se nesklad i regres.
S obzirom da se moralnost u umu javlja kroz savest treba se zapitati: Šta je savest?Zašto postoji? Da li je, uopšte, shvaćena njena svrha i značaj? Iskustvo pokazuje da je savest nadsvesni potencijal višeg, univerzalnog reda koji omogućava konstruktivni razvoj. Njome se prevazilazi sebičnost i otudjena individualnost. Čovek se izjednači sa ostalim ljudima. Osposobi se da ih shvati. Da se saoseća sa njima i da ih poštuje. Tako prevazidje pohlepu. Ne rukovodi se samo vlastitim interesima, već razmatra i potrebe drugih u nastojanju da deluje pravedno i pošteno.
Savest je "božiji glas" podjednako razumljiv i za pismene i nepismene, bez obzira koje su vere, nacionalnosti i rase, samo ako hoće da ga čuju. Ko ga sluša pravi mudar izbor. Čak i onda kada daje drugačiji privid. Vremenom se pokaže da uvek rezultira unutrašnjim mirom i spoljašnjim skladom.
Jedino se kroz savest postigne istinska nezavisnost od okolnosti, prevladaju niski nagoni i osposobi za svesno, odgovorno ponašanje i delovanje. Drugog puta nema. Sve ostalo je samobmana i zavaravanje. Bilo koji metod koji tvrdi da se do mira i sreće može stići kršenjem moralnih principa završi razočaranjem. Većina tih metoda da instantni privid zadovoljstva da bi se kasnije pokazala štetnom i destruktivnom.
Savest je osnova integralnosti i iskrenosti, a time i zdrave ličnosti. Kroz odnos prema savesti i moralnim vrednostima se najbolje ispolji psihičko stanje i mentalno zdravlje. Preterano osećanje krivice kao i njeno potpuno odsustvo je indikacija da postoji poremećaj u duhovnom razvoju.
Za narcisoidne ličnosti, psihopate i sociopate je karakteristično odsustvo savesti. Nemaju empatiju, saosećanje niti poštuju i vrednuju bilo šta osim sebe i vlastitih potreba. U stanju su da izvrše najgnusnije zločine i da ne osećaju ikakvu krivicu.
Ekstremno osećanje krivice može nastati posle nekog traumatičnog događaja i formiranja snažne emocije. Ona u tolikoj meri postane dominantna da u potpunosti preokupira i blokira autentični potencijal osobe. Time dodje do privremenog zastoja duhovnog rasta. Jednostavo se „zaglavi“ u novonastalom osećanju.
ako se podudaraju, to asocira na statičnost. Život se razvija po sebi, to odmah označava nove izazove i za sasvest i sve drugo što se pod njom podrazumeva.
"s-vest" = bezvučno 's', kao prefiks korenu 'vest' deluje i kao potpora, ali i kao otpor značenju same te osnove i tog korena, kao da reč 'vest' fenomenološki i ontološki guta to slovo 's'....
no ipak, u umu, reč 'svest' je jasno određena i odvojena od samo nekakve 'vesti'. u tome leži sva simbolika, i to opet - funkcionalna... podseća na živ dualizam i dinamiku te dve reči (sa i bez 's') kao konstantno upućivanje što na 1.ospoljenje, što na 2.pounutrenje našeg umnog odnosa sa fenomenom novoga, 'novosti' ili vesti... mi naizmenično 1.prebivamo u njoj i 2.ispoljavamo nešto vani na konto toga. 
što nas opet i dovodi do prvog, zaokruženog i opšteg termina - savest. 
To su ljudi u ozbiljnoj desoluciji ličnosti, psihe razbijene u neku atomiziranu svest, ili kako bi ti rekla - "polu-ego" - do te mere da se obolelo poigravaju jednakog razbijanja svake reči koja im zapara mozak i um, te umesto da time traže "nad-ego" poveznicu i autentičan Viši Smisao sadržan u ponekim (sličnim?) rečima, tvore samo još veći besmisao, tako da to posvedoči zaista samo o nekom šizofrenom stanju dotičnih... Nailazio sam i ovde, kažem, na par primera takvih, npr. najupadljiviji su mi onaj Grom sa Neba, koji otvara nebulozne teme o sinhronicitetima kako njemu padne na pamet na podforumu Teorije Zavera, a na isto mesto s vremena na vreme navrati i izvesni Dreamer, za koga se čini da ga je famozna igra reči i fragmentacija pseudo-meta-smisla putem reči načisto progutala! 
To su, po mom mišljenju, individue kojima je u takvom stanju nemoguće objasniti u kom su zapravo tipu zablude. Oni su, ustvari, premrežili, preprečili, By-pass-ovali oblast u kome ovakva eksperimentalna igra ima Smisao sa oblašću u kojoj je ona samo proizvod neuravnoteženog, atomiziranog, šizofrenog uma.