Savest je osobina ljudskog duha da prati sopstvenu delatnost i da je procenjuje sa vrednosne i istinske moralne strane.Nekada savest dobija na znacaju zbog teske odluke koju ne mozemo da prelomimo u sebi, jer nije u skladu sa nasim karakterom. To je ona veza sa moralnoscu.
Uspenski smatra da je savest univerzalna, da se ne razlikuje od drustva do drustva kao moral. Onaj dragoceni, nepogresivi osecaj da li je nesto dobro ili nije, sto je prirodno i nezavisno od naseg uma ugradjen u nas,sto ne
da mira.
Svest i Savest su slicne u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru, druga u Emotivnom Centru.
Svest je Znanje svega zajedno.
Savest je Osecanje svega zajedno.
Savest
Kao sto znate, u eksperimentu religije, kao metod prenosenja ucenja od Svesnog ka uspavanom covecanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj sto svaka osoba postavlja svoje dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposletku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni druge u ime Boga. Oni ovo mogu da cine veoma prilezno i da to sve proglasavaju aktom Svesti. Ali, ovo je lazna ili Mehanička Svest i ona je formirana u Licnosti. Ta Lazna ili stecena Svest nije bazirana na unutrasnjem razumevanju. Ona je u vezi sa Laznom Licnosti te je stoga osecaj zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju drugacija religiozna uverenja, inferiorniji i gresniji i samim tim dostojni prezira i zasluzuju da budu ubijeni.
Razlika izmedju Istinske Savesti i Mehanicke ili Lazne Savesti je u tome sto je Istinska Savest ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanicka ili Lazna Savest je razlicita kod razlicitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti , vaspitanju, obicajima, uverenjima, i slicno.
Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa drugima, jer bi medjusobno govorili (odnosili se) na isti nacin jedni prema drugima.
Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domasaja. Licnost je narasla preko nje i kao rezultat toga nas osecaj, nas dozivljaj sebe, je pomeren u Licnost. Zbog toga je nemoguce “osetiti sve zajedno” i bilo bi nepodnosljivo kada bismo to osecali u stanju u kakvom jesmo. “Osetiti sve zajedno” bi znacilo da smo svi jedno. Ali Licnost je podeljena na male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Licnosti jeste da je ona mnostvena. Zbog toga se osecate cas ovako, cas onako, ali odvojeno, ne u isto vreme – a da se toga i ne secate – bas kao sto u ovom trenutku mislite jedno, a onda nesto sasvim drugo, ili se ponasate cas na jedan nacin, a vec sledeci trenutak, na drugi nacin. I svakom ovom kaleidoskopu u pokretu unutar vas vi kazete “ja”.. Tj. vi zamisljate da ste jedna te ista osoba. Dok god covek uzima samog sebe kao jednu osobu on ne moze da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se, u vama, probudila Savest morate poceti da uvidjate sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite da vidite kontradiktornosti u sebi tako sto uzimate sebe kao jednu osobu, necete nigde stici. U stvari, stacete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to ce u vama stvoriti nemogucu situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve sto vidite ispred vas, deo vaseg tela.
Ono sto narocito sprecava coveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na mestu Istinske Savesti covek ima Vestacku Savest ili Odbojnike. Iza svakog coveka stoje godine i godine pogresnog i glupog zivota, prepustanja svakoj vrsti slabosti, spavanja, neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja ociju (okretanje glave ustranu) s ciljem da se izbegnu neugodne cinjenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i okrivljavanja drugih, i trazenja greske u drugima, samo-opravdavanja, unutrasnje praznine, pogresnog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska masina je prljava i pogresno radi. I ne samo to, nego su i vestacki aparati stvoreni u njemu zbog krivog nacina rada. Bez obzira koliko covek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugaciji zivot, ovi vestacki aparati ometaju njegove dobre namere. To sto nas ometa, ti vestacki aparati, nazivaju se Odbojnici. Kao kod odbojnika na zeleznickim vagonima cije je delovanje da umanje sok sudara. Ali u slucaju odbojnika u coveku, njihova svrha je da sprece dve kontradiktorne strane njega samog, da zajedno dodju u njegovu svest (njegov svesni deo uma).
Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem zivota oko nas, zivota u kojem zivimo. Njihova svrha je da sprece coveka da oseca Savest – tj. od osecaja “sve zajedno”. Npr. veoma jaki odbojnici postoje izmedju svidjanja i nesvidjanja, izmedju nasih ugodnih i neugodnih osecanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom duzeg perioda i zapamtimo kako smo se osecali u razlicitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne može da se ponovo formira.
Odbojnici cine covekov zivot mnogo laksim. Oni ga sprecavaju da oseti Istinsku Savest. Ali takodje, oni ga sprecavaju da se razvija. Unutrasnji razvoj zavisi o soku. Samo sok moze da coveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada covek spozna (uvidi) nesto u sebi, on pretrpi (dozivi) sok, ali prisustvo odbojnika ce ga spreciti da bilo sta spozna. Odbojnici su stvoreni da ublaze sokove. sto vise posmatra sebe, covek ima vise izgleda da pocne da zapaza odbojnike u sebi.
To je jednostavno zato, sto vise posmatrate sebe to cete vise hvatati “snimke” samih sebe u celini. Ako posmatrate razlicite trenutke svog zivota, nakon nekog vremena steknete uvid o sebi u nekom odredjenom vremenskom periodu, videcete sve zajedno – tj. svest o samom sebi ce se povecati. Ali, prvo morate pokusati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku – emocionalno stanje, misli, osecaje, nameru, polozaj tela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd. Sve ovo mora biti “fotografisano” zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga zapocinju tri stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao o sebi,(3) razvoj unutrasnjeg ukusa u odnosu na kvalitet onog sto se iznutra posmatra. Na primer, pomocu unutrasnjeg ukusa mozete prepoznati da lazete ili da ste u negativnom stanju bez nekih poteskoca, iako se, pravdate pred samim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve zavisi od toga da li posedujete unutrasnju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da odustanete od Rada. Za unutrasnji ukus mozemo reci da je udaljeni pocetak Istinske Svesti, jer to je nesto sto prepoznaje kvalitet necijeg unutrasnjeg stanja. Posmatranje sebe i unutrasnji ukus nisu isto, ali imaju neke dodirne tacke. sto bolje razumete Rad, on je pravilnije uspostavljen u vasem umu uvidjanjem njegovog znacenja on sve vise prelazi u Istinsku Savest. Ponekad se kaze da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to vec znali.
Uspenski smatra da je savest univerzalna, da se ne razlikuje od drustva do drustva kao moral. Onaj dragoceni, nepogresivi osecaj da li je nesto dobro ili nije, sto je prirodno i nezavisno od naseg uma ugradjen u nas,sto ne
da mira.
Svest i Savest su slicne u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru, druga u Emotivnom Centru.
Svest je Znanje svega zajedno.
Savest je Osecanje svega zajedno.
Savest
Kao sto znate, u eksperimentu religije, kao metod prenosenja ucenja od Svesnog ka uspavanom covecanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj sto svaka osoba postavlja svoje dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposletku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni druge u ime Boga. Oni ovo mogu da cine veoma prilezno i da to sve proglasavaju aktom Svesti. Ali, ovo je lazna ili Mehanička Svest i ona je formirana u Licnosti. Ta Lazna ili stecena Svest nije bazirana na unutrasnjem razumevanju. Ona je u vezi sa Laznom Licnosti te je stoga osecaj zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju drugacija religiozna uverenja, inferiorniji i gresniji i samim tim dostojni prezira i zasluzuju da budu ubijeni.
Razlika izmedju Istinske Savesti i Mehanicke ili Lazne Savesti je u tome sto je Istinska Savest ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanicka ili Lazna Savest je razlicita kod razlicitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti , vaspitanju, obicajima, uverenjima, i slicno.
Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa drugima, jer bi medjusobno govorili (odnosili se) na isti nacin jedni prema drugima.
Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domasaja. Licnost je narasla preko nje i kao rezultat toga nas osecaj, nas dozivljaj sebe, je pomeren u Licnost. Zbog toga je nemoguce “osetiti sve zajedno” i bilo bi nepodnosljivo kada bismo to osecali u stanju u kakvom jesmo. “Osetiti sve zajedno” bi znacilo da smo svi jedno. Ali Licnost je podeljena na male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Licnosti jeste da je ona mnostvena. Zbog toga se osecate cas ovako, cas onako, ali odvojeno, ne u isto vreme – a da se toga i ne secate – bas kao sto u ovom trenutku mislite jedno, a onda nesto sasvim drugo, ili se ponasate cas na jedan nacin, a vec sledeci trenutak, na drugi nacin. I svakom ovom kaleidoskopu u pokretu unutar vas vi kazete “ja”.. Tj. vi zamisljate da ste jedna te ista osoba. Dok god covek uzima samog sebe kao jednu osobu on ne moze da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se, u vama, probudila Savest morate poceti da uvidjate sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite da vidite kontradiktornosti u sebi tako sto uzimate sebe kao jednu osobu, necete nigde stici. U stvari, stacete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to ce u vama stvoriti nemogucu situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve sto vidite ispred vas, deo vaseg tela.
Ono sto narocito sprecava coveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na mestu Istinske Savesti covek ima Vestacku Savest ili Odbojnike. Iza svakog coveka stoje godine i godine pogresnog i glupog zivota, prepustanja svakoj vrsti slabosti, spavanja, neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja ociju (okretanje glave ustranu) s ciljem da se izbegnu neugodne cinjenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i okrivljavanja drugih, i trazenja greske u drugima, samo-opravdavanja, unutrasnje praznine, pogresnog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska masina je prljava i pogresno radi. I ne samo to, nego su i vestacki aparati stvoreni u njemu zbog krivog nacina rada. Bez obzira koliko covek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugaciji zivot, ovi vestacki aparati ometaju njegove dobre namere. To sto nas ometa, ti vestacki aparati, nazivaju se Odbojnici. Kao kod odbojnika na zeleznickim vagonima cije je delovanje da umanje sok sudara. Ali u slucaju odbojnika u coveku, njihova svrha je da sprece dve kontradiktorne strane njega samog, da zajedno dodju u njegovu svest (njegov svesni deo uma).
Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem zivota oko nas, zivota u kojem zivimo. Njihova svrha je da sprece coveka da oseca Savest – tj. od osecaja “sve zajedno”. Npr. veoma jaki odbojnici postoje izmedju svidjanja i nesvidjanja, izmedju nasih ugodnih i neugodnih osecanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom duzeg perioda i zapamtimo kako smo se osecali u razlicitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne može da se ponovo formira.
Odbojnici cine covekov zivot mnogo laksim. Oni ga sprecavaju da oseti Istinsku Savest. Ali takodje, oni ga sprecavaju da se razvija. Unutrasnji razvoj zavisi o soku. Samo sok moze da coveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada covek spozna (uvidi) nesto u sebi, on pretrpi (dozivi) sok, ali prisustvo odbojnika ce ga spreciti da bilo sta spozna. Odbojnici su stvoreni da ublaze sokove. sto vise posmatra sebe, covek ima vise izgleda da pocne da zapaza odbojnike u sebi.
To je jednostavno zato, sto vise posmatrate sebe to cete vise hvatati “snimke” samih sebe u celini. Ako posmatrate razlicite trenutke svog zivota, nakon nekog vremena steknete uvid o sebi u nekom odredjenom vremenskom periodu, videcete sve zajedno – tj. svest o samom sebi ce se povecati. Ali, prvo morate pokusati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku – emocionalno stanje, misli, osecaje, nameru, polozaj tela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd. Sve ovo mora biti “fotografisano” zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga zapocinju tri stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao o sebi,(3) razvoj unutrasnjeg ukusa u odnosu na kvalitet onog sto se iznutra posmatra. Na primer, pomocu unutrasnjeg ukusa mozete prepoznati da lazete ili da ste u negativnom stanju bez nekih poteskoca, iako se, pravdate pred samim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve zavisi od toga da li posedujete unutrasnju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da odustanete od Rada. Za unutrasnji ukus mozemo reci da je udaljeni pocetak Istinske Svesti, jer to je nesto sto prepoznaje kvalitet necijeg unutrasnjeg stanja. Posmatranje sebe i unutrasnji ukus nisu isto, ali imaju neke dodirne tacke. sto bolje razumete Rad, on je pravilnije uspostavljen u vasem umu uvidjanjem njegovog znacenja on sve vise prelazi u Istinsku Savest. Ponekad se kaze da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to vec znali.
