- Poruka
- 393.900
Sava Vladislavić Raguzinski, Jasenik, 16. januar 1669 — Sankt Peterburg, 17. jun 1738) je bio srpski političar, savetnik ruskog cara Petra Velikog,
diplomata u službi Ruske Imperije, putopisac, poliglota, veliki dobrotvor i darodavac manastira Sveta Trojica kod Pljevalja.
Hercegovac Sava Vladislavić Raguzinski, proputovao je gotovo ceo svet, od Londona do Pekinga, osnovao rusku tajnu službu, učestvovao u važnim
diplomatskim misijama, utvrdio granicu između Rusije i Kine, osnovao jedan grad, Kjahtu, spasio ruski dvor od uništenja. Bio je i vešt trgovac.
Obnovio je srpsko školstvo, šaljući iz Rusije u Sremske Karlovce prve učitelje i udžbenike. Formirao je balkansku politiku Ruske Imperije, što je rezultovalo oslobođenjem od osmanske okupacije nepun vek kasnije. Svojim pokroviteljstvom mnogim umetnicima zadužio je svetsku kulturu, a najveći kompozitor epohe u kojoj je živeo, Antonio Vivaldi, posvetio mu je jednu od svojih opera.
Istovremeno, nije zaboravio svoj narod, štaviše, odigrao je za njega presudnu istorijsku ulogu, 1711. godine podigao ustanak u Hercegovini.
Sava je dugo ubeđivao Petra Velikog da interveniše na oslobođenju pravoslavnih na Balkanu. Konačno, car je pozvao srpske oficire. Na predlog Save Vladislavića, takođe Hercegovac, pukovnik Miloradović, kao iskusan oficir izabran da ih predvodi. Sa kesom dukata u pratnji jednog mladog poručnika, takođe Srbina, dolaze na prostor Hercegvine i dižu ustanak.
Ustanak je bio vojnički dobro organizovana i pripremljena operacija koja je dala velike rezultate. Tako da su turske trupe bile razjurene, saterane u gradove.
Ogroman prostor Hercegovine i Crne Gore je bio oslobođen
Status kvo nastaje onog trenutka kada ruska armija na reci Prut doživaljava vojni neuspeh. Sava Vladislavić kao pregovarač Petra Velikog uspeo je da napravi mirovni sporazum, na samom bojištu, da sa njega izvede armiju i ruski dvor.
Tog trenutka Rusija više vojno nije mogla da interveniše na Balkanu, pa je samim tim i obesnažen uspeh ustanika u Hercegovini i Crnoj Gori. Nikada više Rusija neće doći u priliku da se tu angažuje u vreme Savinog života. To je nikad prežaljeni cilj koji je on sebi još u ranoj mladosti postavio, kako osoboditi od turskog jarma Srbe, pravoslane hrišćane. To je bio povod da iz Dubrovnika ode u Carigrad i tamo razvija svoje trgovačke poslove, gde je osnovao i razvio veliku, jaku obaveštajnu mrežu, praktično spoljnu obaveštajnu službu ruske carevine
Posljednjih godina života, slomljen smrću svojih triju kćeri, Vladislavić je u Sibiru dobio pravo osnovati grad Troicosavsk (danas Kjahta).
Tamo je podigao hram, nazvavši ga crkva Svetog Save srpskih Nemanjića. Umro je 1738. u Petrogradu.Krajem 18. veka uništena je u požaru.
Danas se, zahvaljujući pre svega ruskoj državi, taj hram renovira.
Izvor: Sputnjik/Wikipedija
