- Poruka
- 2.595
Pre neki dan, vozio sam se u autobusu na liniji 46. Ovom prilikom želim da ispričam nešto što je, hajde da kažem, privuklo moju pažnju, a istovremeno me ostavilo zabezeknutog - što je najmanje bitno...
Na stanici u ulici Mite Ružića, staje autobus, a unutra ulaze dvoje (pretpostavljam drug i drugarica) koji odmah privlače pažnju na sebe pre svega veoma glasnim razgovorom, koji ni malo nije bio prikladan, a takođe i svojom odećom, izgužvanom i prljavom. Mladić od nekih 26-27 godina i devojka od nekih 24-25...Oboje ulaze na zadnja vrata neverovatno glasno psujući i dok mladić seda preko puta mene (a devojka pored mene) baca, verovatno, zaboravljenu cigaru kroz vrata autobusa koja se u međuvremenu zatvaraju. Pikavac ostaje na stepeništu busa i nastavlja da dimi, dok mladić žestoko psuje navodeći razloge:
J...ću im majku onu seljačku, videćeš!!!
- Devojka ga pita: Pa kaži mi šta je razlog, mada im treba j...ti mater za sve...
- Ma zamisli - nastavlja mladić - pružili neke šipke preko svojih tezgi, tako da ljudi ne mogu da prolaze pored i ja ne mogu da prodajem svoju robu...p...da im materina!!!
...i dok je mladić par stanica objašnjavo šta mu se izdešavalo devojka (imao sam utisak i da ga ne sluša) isprekidano reče:
- Ma... to je... sigurno, namerno - nastavlja devojka, jednostavno žele... da te izbace iz posla...
- Misle oni - mladić će - da se ja plašim booosanskih ratnika i njihovih ubica! Ma samo ako želim, sve ću ih pobiti...
U tom trenutku, ispod tamnih naočara, zagledah se u njegove oči plave kao najlepše nebo, primetih da su zenice malo(više) raširene, ali ne želeći da pretpostavljam okrenuh glavu i pogledah devojku. Ona je ispod nosa držala papirnu maramicu, sve vreme cupkajući nogom, nervoznim pokretima druge ruke pridržavala torbicu preko ramena...
...Eeee iz Bosne - nastavlja devojka, svi su oni iz Booosne, sva stoka hoće u Beograd, ko zna iz koje vuko...ne su došli. Ne može se proći gradom od đubreta koje ostavljaju za sobom. Ovako nikada nije bilo, svuda papiri i kese, a to sve oni bacaju. Ne mogu pošteni ljudi prošetati svoje kuce gradom, a da im se nešto ne upetlja u lanac!!!
Autobus stade, videh da je moja stanica i krenuh prema izlazu. Njih dvoje krenuše zamnom. Izašao sam i pogledao njih dvoje. Krenuli su na suprotnu stranu,a mladić je, već pre izlaska iz autobusa spremio paklu cigara, uzevši poslednju cigaretu kutiju je bacio na sred trotoara, a mlada devojka je maramicu lagano spustila pored sebe....
U tom trenutku nisam ni znao šta da mislim, možda, kažem sebi, to nije moja stvar. Verovatno da oboje misle da ima ko čistiti ovaj grad - verovatno prima platu za čišćenje i održavanje ulica...šta nas briga naše nije da čistimo, ja imam svoj posao i svoju tezgu, a neko drugi neka brine o čistoći "mog"..."našeg"..."vašeg" Beograda...Pitam se - dokle više ta glupa demagogija o došljacima i "rođenim" Beograđanima...Ja ne znam, možda mi neko može reći?
Pozdrav...
Na stanici u ulici Mite Ružića, staje autobus, a unutra ulaze dvoje (pretpostavljam drug i drugarica) koji odmah privlače pažnju na sebe pre svega veoma glasnim razgovorom, koji ni malo nije bio prikladan, a takođe i svojom odećom, izgužvanom i prljavom. Mladić od nekih 26-27 godina i devojka od nekih 24-25...Oboje ulaze na zadnja vrata neverovatno glasno psujući i dok mladić seda preko puta mene (a devojka pored mene) baca, verovatno, zaboravljenu cigaru kroz vrata autobusa koja se u međuvremenu zatvaraju. Pikavac ostaje na stepeništu busa i nastavlja da dimi, dok mladić žestoko psuje navodeći razloge:
J...ću im majku onu seljačku, videćeš!!!
- Devojka ga pita: Pa kaži mi šta je razlog, mada im treba j...ti mater za sve...
- Ma zamisli - nastavlja mladić - pružili neke šipke preko svojih tezgi, tako da ljudi ne mogu da prolaze pored i ja ne mogu da prodajem svoju robu...p...da im materina!!!
...i dok je mladić par stanica objašnjavo šta mu se izdešavalo devojka (imao sam utisak i da ga ne sluša) isprekidano reče:
- Ma... to je... sigurno, namerno - nastavlja devojka, jednostavno žele... da te izbace iz posla...
- Misle oni - mladić će - da se ja plašim booosanskih ratnika i njihovih ubica! Ma samo ako želim, sve ću ih pobiti...
U tom trenutku, ispod tamnih naočara, zagledah se u njegove oči plave kao najlepše nebo, primetih da su zenice malo(više) raširene, ali ne želeći da pretpostavljam okrenuh glavu i pogledah devojku. Ona je ispod nosa držala papirnu maramicu, sve vreme cupkajući nogom, nervoznim pokretima druge ruke pridržavala torbicu preko ramena...
...Eeee iz Bosne - nastavlja devojka, svi su oni iz Booosne, sva stoka hoće u Beograd, ko zna iz koje vuko...ne su došli. Ne može se proći gradom od đubreta koje ostavljaju za sobom. Ovako nikada nije bilo, svuda papiri i kese, a to sve oni bacaju. Ne mogu pošteni ljudi prošetati svoje kuce gradom, a da im se nešto ne upetlja u lanac!!!
Autobus stade, videh da je moja stanica i krenuh prema izlazu. Njih dvoje krenuše zamnom. Izašao sam i pogledao njih dvoje. Krenuli su na suprotnu stranu,a mladić je, već pre izlaska iz autobusa spremio paklu cigara, uzevši poslednju cigaretu kutiju je bacio na sred trotoara, a mlada devojka je maramicu lagano spustila pored sebe....
U tom trenutku nisam ni znao šta da mislim, možda, kažem sebi, to nije moja stvar. Verovatno da oboje misle da ima ko čistiti ovaj grad - verovatno prima platu za čišćenje i održavanje ulica...šta nas briga naše nije da čistimo, ja imam svoj posao i svoju tezgu, a neko drugi neka brine o čistoći "mog"..."našeg"..."vašeg" Beograda...Pitam se - dokle više ta glupa demagogija o došljacima i "rođenim" Beograđanima...Ja ne znam, možda mi neko može reći?
Pozdrav...
i teški na rečima 
, ali ističu da su Francuzi 
, Englezi 
