(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SASTANAK
Sve se mislim…ma to mi je od vetra
vragolan svima smeta
pamet ometa
sve biti može a i ne može
obrise neke lelujave
donosi vrag
boju menjaju misli
gde je početak a gde kraj?
Ma……nije od vetra bog te mazo
Samo mi se eto osećaj kaz’o
Da vam ispričam…evo….ovako…
Putem jednim ide razum
ono što mora i ono što treba
a drugim hita gospa u meni
ime joj jeste osećaj samo
Intuicija se zove raskošna dama
sirota….povazdan je sama
sva je k’o vetar udarom što zvoni
nemiri njome vladaju često
čeka taj Razum da joj dodje
da vidi put kojim će da podje
kao i mnogo puta pre ovog
kavaljera sa mišlju čeka svog.
Dok njega čeka vrti se samo
ko vatra živa na vetru igra
treperi sva...kao da zvoni
i sve neke zbrkane misli zvonom goni
al’ ne ide dalje od „stop“ znaka
čeka da naidje misao laka
I evo ga gle......
ne...ne vidi ga izdaleka
tek samo eto momak bane
kao iza ćoška da stoji
i neko svoje vreme broji
da se pojavi tren svoj čeka
verujte mi....tom čekanju nema leka.
Onda izleti i pred damu trupne
jednom nogom o zemlju lupne
to samo tren je sudara istinu što nosi
Razum Intuiciji što prenosi
misao i osećaj da se prepoznaju
jedno zauvek da postanu
šta se rodi iz toga... to biće
spoznaja tek tada sviće.
PS Malo primenjene filozofije ala Ljiljka
.....dobro je pred spavanje
