Sastanak u Briselu svi protiv svih na sastanku pomoći država EU pogođene covidom - 19

[iig]

...u Briselu se otkopavaju stare suprotnosti....ne daju protestanti rasipnicima pare na ljepe oči...austrijanci neće da financiraju stare neprijatelje...

Вртлог, а не самит“ — таквом игром речи, на италијанском „vortice“ и „vertice“, дневни лист „Манифесто“ пише о састанку шефова влада 27 европских земља у Бриселу.
Они би требало да донесу одлуку о помоћи за опоравак држава погођених пандемијом вируса корона и економском кризом.
Лист оцењује да је састанак у Бриселу у духу „сви против свих“.

© AP PHOTO / OLIVIER MATTHYS
У ЕУ нема договора како да се опорави од кризе
Коментаришући холандску позицију чврстог става да не треба давати бесповратну позајмицу већ повољне кредите, лист подсећа на време када је тадашњи италијански премијер (2008. године) Романо Проди рекао:

„Ако изостане помоћ ЕУ земљама чланицама, и ове пропадну, коме ће Холандија продавати све своје тулипане?“

У извештајима италијанских медија о самиту доминирају речи које су више примерене конфликтима, него договору пријатеља и колега.
Тако италијанска агенција Анса пише о „борби“, а дневни лист „Хафингтон Пост“ о „хладном рату“, као и супротним ставовима италијанског премијера Ђузепеа Контеа и холандског Марка Рутеа.
Конте тврди да су „Рутеови предлози инкомпатибилни са договорима“, а Холанђанин „мртав хладан“ одговара да треба „бити креативан“.
Лист „Месађеро“ извештава о „фронталном нападу на Италију“, а „Коријере дела Сера“ о самиту у Бриселу пише као о „игри одлучних не“, преноси портал Б92.
Дневни лист „Република“ извештава о „усијаном састанку“ и разочарању премијера Контеа ставом немачке канцеларке Ангеле Меркел која је пристала на измену плана о опоравку, што Италији, као земљи најтеже погођеном пандемијом и чија економија трпи највећу штету, никако не одговара.
https://rs.sputniknews.com/evropa/2...r-saveznika-ili-sukob-neprijatelja-u-briselu/

 

[iig]

Аустријски канцелар Себастијан Курц, поводом расправе на Самиту ЕУ о фонду за обнову, назвао је јужне суседе "државама којима су системи уништени".
Аустрија се противи да новац, који је ЕУ узела као кредит, без икаквих условљавања да земљама које су најпогођеније кризом изазваном вирусом корона.

"Ако тај новац не буде био искоришћен за инвестицију у будућност, ако не буде био повезан са потребним реформама у државама које имају разорене системе, или имају велике проблеме, онда ће све то нестати", упозорио је канцелар на конференцији за новинаре.

У дневнику аустријског јавног сервиса ОРФ он је бранио своју изјаву и казао да је познато да су бројне земље много задужене.
"У земљама као што је Италија постоје јасни дефицити и због тога су потребне одлучне реформе, јер у супротном ће нестати новац", објаснио је Курц.
Поновио је да постоје проблематични системи и да су поједини системи потпуно уништени, као што је конкурентност.
У Бриселу се тренутно преговара о успостављању фонда за обнову од 750 милијарди евра, које би ЕУ обезбедила кроз заједничко задуживање, али и о вишегодишњем финансијском оквиру од више од 1.000 милијарди евра, пренео је Танјуг.
Аустрија се, са још неколико земаља, противи заједничком задуживању без условљавања средстава за помоћ, а и противи се повећању уплата у буџет ЕУ, што је предвиђено након изласка Велике Британије.
https://rs.sputniknews.com/evropa/2...-juzne-susede-drzavama-sa-unistenim-sistemom/

 

[iig]

ne daju EU protestanti rasipnim katolicima i pravoslavcima pare....tko je vidio da hazburška monarhija - austrija financira mrske italijane...stari duhovi nesloge se dižu....nema đžabe ni kod stare babe...

PREDSJEDNIK Europskog vijeća Charles Michel prekinuo je danas sastanak čelnika zemalja članica EU u punom sastavu i razgovori o sedmogodišnjem proračunu i planu za oporavak nastavljaju se u manjim skupinama, objavio je Michelov glasnogovornik.

Danas je Michel predstavio plan za oporavak

Čelnici 27 zemalja članica nastavili su danas u 11 sati sastanak na vrhu na kojem pokušavaju dogovoriti novi sedmogodišnji proračun i plan za oporavak o posljedicama pandemije koronavirusa.

Michel je danas na početku sastanka predstavio čelnicima svoj novi prijedlog i nakon dva sata plenarni sastanak je prekinut i započele su pojedinačne konzultacije. Očekuje se da će se nakon toga čelnici EU ponovno okupiti u punom sastavu.

U prvom krugu konzultacija Michel je organizirao sastanak s čelnicima Danske, Austrije, Švedske, Nizozemske, Finske, Njemačke, Francuske, Italije, Portugala i Grčke. Na tom sastanku sudjeluje i predsjednica Komisije Ursula von der Leyen.


Michel je u novom prijedlogu promijenio omjer bespovratnih sredstava i zajmova

Michel je u novom prijedlogu promijenio omjer bespovratnih sredstava i zajmova. Umjesto 500 milijardi bespovratne pomoći sada predlaže 450 milijardi, a umjesto 250 milijardi zajmova sada predlaže 300 milijardi.

Michel tim prijedlogom očito pokušava odobrovoljiti skupnu "štedljivih" zemalja koje se najviše protive ideji da se najveći dio sredstava iz instrumenta EU sljedeće generacije dodjeljuje kao bespovratna pomoć, dok se one zauzimaju da to bude u obliku povoljnih zajmova.

 

[iig]

šta je ovo...a hrvati 10 milijardi već upisali na svoj konto...

 

[iig]

Presudna bitka za evropski budžet |

 

[iig]

zanimljivo...nikoga na krstarici ne zanima tektonski poremečaji u EU koji će zauvijek zakopati tu frankestein uniju...
Prekinut presudni EU summit, Nizozemska ne odstupa ni milimetar od svog zahtjeva

Čelnici zemalja članica Europske unije pokušat će ponovno u subotu dogovoriti novi sedmogodišnji proračun i plan za oporavak nakon što su pregovori zapeli zbog inzistiranja Nizozemske da se o isplati sredstava odlučuje jednoglasno.
Prvi dan samita završio je u petak oko ponoći, nakon 14 sati rada. Poslije niza sastanaka u manjim skupinama, predsjednik Europskog vijeća Charles Michel u petak navečer izišao je s malo modificiranim prijedlogom za odobravanje isplate sredstava za oporavak i kriterija za izračun koliko će koja zemlja dobiti iz fonda za oporavak.

Međutim, ni to nije nije bilo dovoljno, jer Nizozemska i dalje inzisitra na čvrstoj kontroli isplate sredstava za oporavak.
Čelnici EU pokušavaju postići dogovor o paketu koji uključuje Višegodišnji financijski okvir (VFO) za razdoblje 2021. do 2027. godine u iznosu od 1074 milijardi i plan za oporavak nazvan "EU sljedeće generacije" (NGEU) od 750 milijardi eura - 500 milijardi koje bi se dodjeljivale kao bespovratna pomoć i 250 milijardi kao zajmovi.


Charles Michel

Stephanie Lecocq
Najvećom zaprekom u dosadašnjim pregovorima pokazalo se pitanje upravljanja sredstvima iz fonda za oporavak i otpornost.
Nizozemski premijer Mark Rutte nastavio je inzistirati na pitanju upravljanja sredstvima iz fonda za oporavak. Nizozemska traži da odluke o odobravanju nacionalnih planova za oporavak i isplati sredstava za njihovu provedbu donose sve zemlje članice jednoglasno, što znači da svaka članica može uložiti veto na reformske planove druge zemlje.


Michel je predložio da se odluke o odobravanju nacionalnih planova donose kvalificiranom većinom, a odluke o isplati sredstava donosila bi Komisija uzimajući u obzir mišljenje država članica. Čak i neke zemlje iz skupine štedljivih smatraju nizozemsko stajalište neprihvatljivim.

Pošto je Rutte odbio i ponešto modificiran prijedlog, Michel je u petak prekinuo samit i zakazao nastavak u subotu u 11 sati.
Nizozemska i ostale "štedljive" zemlje također traže da se predloženi iznos za bespovratnu pomoć od 500 milijardi eura smanji za barem 200 milijardi.

https://www.jutarnji.hr/vijesti/svi...dstupa-ni-milimetar-od-svog-zahtjeva-15008869

 

[iig]

Prekinut sastanak lidera EU: Atmosfera u Briselu napeta!
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel prekinuo je danas sastanak lidera zemalja članica EU u punom sastavu, pa se razgovori o sedmogodišnjem proračunu i planu za oporavak nastavljaju u manjim grupama, objavio je Mišelov portparol.

SRBIJA18.07.2020 | 17:00

Čelnici 27 zemalja članica nastavili su danas u 11 sati sastanak na vrhu na kojem pokušavaju da dogovore novi sedmogodišnji proračun i plan za oporavak o posledicama pandemije korona virusa.

Mišel je danas na početku sastanka predstavio čelnicima svoj novi predlog i nakon dva sata plenarni sastanak je prekinut i započele su pojedinačne konsultacije. Očekuje se da će se nakon toga čelnici EU ponovno okupiti u punom sastavu.


U prvom krugu konsultacija Mišel je organizovao sastanak s čelnicima Danske, Austrije, Švedske, Holandije, Finske, Nemačke, Francuske, Italije, Portugala i Grčke. Na tom sastanku učestvovala je i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, piše hrvatski "Index".

Mišel je u novom predlogu promenio odnos bespovratnih sredstava i zajmova. Umesto 500 milijardi bespovratne pomoći sada predlaže 450 milijardi, a umesto 250 milijardi zajmova sada predlaže 300 milijardi.

Mišel tim predlogom očito pokušava da odobrovolji i grupu "štedljivih" zemalja koje se najviše protive ideji da se najveći deo sredstava iz instrumenta EU sledeće generacije dodeljuje kao bespovratna pomoć, dok se one zauzimaju da to bude u obliku povoljnih zajmova.

 

[iig]

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да постоји могућност да лидери Европске уније не постигну договор о подстицајном буџету за европске економије опустошене због последице вируса корона.

„Има пуно добре воље, али и много ставова. Уложићу све напоре, али постоји могућност да не буде постигнут резултат“, рекла је Меркелова.

Иначе, лидери ЕУ 27 ни након другог дана маратонских преговора у Бриселу нису успели да постигну договор око пакета за опоравак Уније од последица кризе услед пандемије тако да ће самит у Бриселу бити настављен у подне.
Трећег дана ЕУ лидери ће поново бити на окупу, када се очекује нови компромисни предлог председника Европског савета Шарла Мишела, пренео је Танјуг.
На почетку другог дана самита лидере је већ сачекао нови предлог председника Мишела који је понудио компромис „штедљивим земљама“ на првом месту, а који предвиђа смањење грантова за опоравак са 500 милијарди на 450 милијарди евра.

© AP PHOTO / JOHN THYS
Сви против свих: Договор савезника или сукоб непријатеља у Бриселу
Педесет милијарди евра првобитно предвиђених за бесповратну помоћ земљама чланицама Мишел је пренео у део намењен позајмицама који би сада уместо почетних 250 милијарди евра требало да буду 300 милијарди евра.
Укупан фонд за опоравак, који укључује и грантове и позајмице, није се мењао са првобитно предложених 750 милијарди евра.
Није се мењала ни укупна сума предвиђена за седмогодишњи заједнички буџет ЕУ од 1.074 милијарде евра.
Током 12 сати разговора у суботу ЕУ лидери су одржали заједничке, пленарне разговоре, али је највећи део дана проведен у билатералним форматима у којим су се ЕУ лидери састајали међусобно или са председником Европског савета.
Неусаглашеност око укупне суме пакета
Основне теме које су и даље остале неусаглашене су управљање фондом за опоравак, услови за поделу грантова из фонда за опоравак, као и укупна сума „пакета за опоравак“ ЕУ који подразумева вишегодишњи буџет и фонд за опоравак.
Представник групе „штедљивих земља“ које се залажу за мању помоћ и стриктније услове за позајмице, канцелар Аустрије Себастијан Курц, у кратком обраћању током другог дана самита оценио је да је да се „ствари крећу у добром правцу“
https://rs.sputniknews.com/evropa/2...toji-mogucnost-da-se-ne-dogovorimo-eu-korona/

 

[iig]

Конте: Преговори тешки, земље попут Холандије уцењују ЕУ

(Фото Бета/АП)
РИМ – Видно уморан након два пуна дана преговора у Бриселу италијански премијер Ђузепе Конте ноћас после поноћи, у обраћању путем своје фејсбук странице признао је да су „преговори о помоћи земљама погођеним пандемијом ковида-19, тежи од његових предвиђања, да неке европске земље нису схватиле озбиљност ситуације и да „земље штедише”, предвођене Холандијом уцењују ЕУ.
Код куће неки аналитичари предвиђају да би неуспех преговора за Италију, могао значити и крај владе премијера Контеа.
Очекивано, лидер десничарске партије Лига, Матео Салвини, на скупу у Галиполију тврди „да се у Бриселу „зезају” са Контеом и да од Европе Италија неће добити ни једну лиру, те да Италијани морају да се уздају у себе и у своју штедњу”, јавља Танјуг.
Лист „Коријере дела Сера”, пише да је Ђузепе Конте у полемици са холандским премијером, између осталог рекао „разумем те, свако има свог Салвинија”, алудирајући на ултрадесницарског холандског политичара Герта Вилдерса, који тражи да се Италији не помогне нити једним центом.
Бивши италијански премијер Енрико Лета, поводом захтева Холандије, да помоћ буде мања од превиђене и да коришћење одобрене помоћи прати право вета појединих земаља ЕУ, каже да „није прихватљиво да једна земља која чини седам одсто становниства ЕУ минира цели договор”.
По његовој оцени ЕУ би уместо да расправља „о случају Италија” требало да ствар обрне и постави питање колико Холандија заиста жели да буде део Европе.
Енрико Лета каже да га став Холандије подсећа на некадашње понашање Енглеске.
„Ако Холандији не одговарају неки договор, онда треба да остане изван, као некада Енглеска, и да омогући другима да напредују”, предлаже бивши италијански премијер.
Такође некадашњи премијер Марио Монти, упамћен по непопуларним мерама штедње (између осталог повећања година стажа, односно старости, потребних за пензију) оспорава захтев Холандије на вето при контроли средстава које ће одобрити ЕУ као помоћ, али тврди да није све лоше и да је „часа до половине пуна”.
„Мере које је предузела ЕУ су важне и биле су незамисливе само пре године дана”, тврди Марио Монте.
http://www.politika.rs/scc/clanak/458701/Konte-Pregovori-teski-zemlje-poput-Holandije-ucenjuju-EU

 

[Gilko Bilboa]

Zajeb.aTa korona...

Ko ju je lansirao svaka cast...

 

[iig]

Zajeb.aTa korona...

Ko ju je lansirao svaka cast...

blame putin.

 

[Gilko Bilboa]

Nisu ti Rusi toliko pametni...

 

[iig]

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da je predsjednik holandske Vlade Mark Rutte odgovoran za blokadu na samitu EU gdje lideri bloka već treći dan pokušavaju isposlovati paket ekonomskog oporavka za članice najgore pogođene pandemijom virusa korona.

"Ja zaista ne znam koji je lični razlog što holandski premijer mrzi mene ili Mađarsku, ali napada surovo", rekao je Orban novinarima u Briselu.

Orban je istakao da ne voli međusobna optuživanja ali da je Holanđanin istinski jedini odgovoran za cijelu "gužvu".

"Holandski premijer pravi je borac", dodao je Orban.

Grupa bogatih i fiskalno "štedljivih" sjevernih država, predvođenih Holandijom, blokirala je napredak na samitu u pravcu postizanja dogovora o fondu od 750 milijardi eura za podsticanje privrednog rasta.

Ove zemlje žele striktnu kontrolu potrošnje tih sredstava, a izbila je i žestoka rasprava o tome da li novac treba biti uskraćen zemljama koje ne ispunjavaju demokratske standarde.

"Ono što se događa u stvari je pomalo čudno jer postoji 100 posto saglasnosti sa vladavinom prava. Ako neko nije spreman da prihvati vladavinu prava, onda treba odmah da istupi iz EU. Ne treba ih kažnjavati novcem", rekao je Orban.

Austrijski kancelar Sebastian Kurz izjavio je da je sporazum lidera EU o planu ekonomskog oporavka još daleko od realizacije iako je određeni napredak postignut.

"Mislim da je moguće postići sporazum na ovom samitu", rekao je Kurz.

On je dodao da je pred njima dug put iako je ovo već treći dan pregovora.

Premijer Poljske Mateuš Moravijecki poručio je da neće pristati na novi mehanizam zamrzavanja novca EU onim zemljama koje su prekršile vladavinu prava, što je predloženo u paketu ekonomskog oporavka.

Moravijecki je rekao da su lideri na samitu EU i dalje podijeljeni oko budžetskih rabata, pitanja upravljanja fondom oporavka, kao odnosom ili omjerom između besplatnih grantova i povratnih zajmova.

 

[iig]

Belgium: "Dutchman is the real responsible man for whole mess" - Orban on EU summit deadlock

 

[miso6207]

Nema mukte para, drugovi Italijani.
Neće Švaba da bude zadužen, a da vi trošite.
Lova se vraća.

 

[iig]

Belgium: "Still a long way to go" - Austria's Kurz on 3rd day of EU summit
Belgium: Merkel and Macron leave extraordinary in-person EU summit in Brussels

 

[★TSG★]

Ovo je jedna od retkih dobrih vesti u poslednje vreme.

Brisel me sve vise podseca na kokosinjac u koji je upala lisica.

 

[iig]

Челници Француске и Немачке Емануел Макрон и Ангела Меркел су у два наврата врло незадовољни нагло напуштали четвородневни сусрет вођа ЕУ у Бриселу.
Напустили су самит јер су оценили да међу партнерима у ЕУ нема истинске воље за солидарност и помоћ најтеже погођенима пандемијом, као ни свести да без тога цела Унија срља у пропаст, преноси Б92.
Али су уочи данашње нове рунде састанка ставили до знања да се „врло опрезно надају“ да је договор могућ, јер постоји оквир за нагодбу о замашној помоћи за опоравак Уније од тешких економских и социјалних последица епидемије короне.
То су медијима пренели француски и немачки званичници на заседању, док је канцеларка Меркел долазећи на самит изјавила да је „остварен напредак који даје наду за договор данас“.

„Ја долазим с великом одлучношћу да се оствари напредак… мада још ништа није утаначено“, рекао је новинарима Макрон који је током самита бурно критиковао тзв. штедљиву четворку, Холандију, Данску, Аустрију и Шведску, којима се придружила и Финска, због њиховог захтева да се предложени фонд субенција и кредита осетно смањи и бесповратна помоћ најугроженијим земљама услови структурним реформама.

„Штедљива четворка“ и Финска су изашле с последњим предлогоом да се субвенције са 500 милијарди евра смање на 350 милијарди евра, а да се уз кредите од 250 милијарди, такође смањи и предложени вишегодишњи буџет ЕУ од хиљаду и 75 милијарди евра.
Остале чланице европске 27-орице би, мисле званичници у Бриселу, можда прихватиле коначну нагодбу од 390 милијарди евра субвенција, али су Берлин и Париз ставили до знања да је крајња доња граница 400 милијарди и Макрон је поручио да је „боље отићи без договора, него с лошим компромисом“.
Француски председник је, како су навели извори, оштро критиковао најтврђег у „штедљивој четворци“, холандског премијера Марка Рутеа, као и аустријског канцелара Себастијана *****.

„Питање је следеће“, рекао је Макрон, „или ће вође ЕУ, одговорни европским народима, бити способни да изграде јединство и поверење, или ћемо ми раздором показати да је Европа слаба, разбијена неповерењем?“, преноси Б92.

Немачки лист Зидојче цајтунг је данас у осврту предочио да „уколико пројекат помоћи од стотина милијарди евра не би успео, Европска унија би морала озбиљно да преиспита своје разлоге постојања“.
„Штедљива четворка“ и Финска такође сматрају да се помоћ мора дати чланицама које су најтеже погодјене пандемијом, а које саме због презадужености и помањкања сопствених средстава не могу да се изборе с падом привредне активности, али тако да се „троши само оно што је зарађено“.
Али мисле да то више морају бити кредити, него велика свота „поклона“ које ће солидарно враћати све чланице Уније, као и да те мање имућне чланице, а то су нарочито Италија и Шпанија, упоредо морају преузети обавезу спровођења структурних реформи тржишта рада, пензионог система и буџетско-пореског механизма.
Италија, Шпанија и јужне земље ЕУ су такође велика извозна тржишта за „штедљиву четворку", Финску, као и Немачку.

Врло тугаљиво је питање, казали су званичници на заседању, и како ће бити прихваћен став већине чланица ЕУ, Европске комисије и Европског парламента да из укупног фонда опоравка од хиљаду и преко 800 милијарди евра средства не могу добити оне чланице Уније које крше темељне вредности владавине закона, независности правосуђа и слободе медија.

 

[Darth Vader]

A kad mi kazemo da se eU raspada kao stari svinjac od dasaka eU talibani se dignu na zadnje noge.

 

[Ројалиста]

 

[KESH]

Oduvijek me fascinirala ta ljubav i jedinstvo medju clanicama EUnije.

 

[KESH]

A kad mi kazemo da se eU raspada kao stari svinjac od dasaka eU talibani se dignu na zadnje noge.

Formalno se ta unija i ne mora raspasti, ali se pokazalo da im i mala kriza do te mjere uzdrma temelje da se svi u sekundi povuku u svoje rupice, i iako se unija formalno u vrijeme ili nakon krize nije raspala, na tim, ne toliko opasnim krizama, se pokaze da su nefunkcionalni. Jer jedni drugima ne vjeruju, i jer na kraju bajke, ipak svako gleda samo sebe. A mi jos uvijek pricamo o mirnodobskom vremenu. Sad zamisli da Putin kihne u njihovom pravcu, kakva kataklizma bi nastala.

 

[iig]

Davor Nađi piše za Index: Nizozemski premijer više od Plenkovića brine za Hrvatsku
Davor NađiPrije 6 sati
90

Foto:

PREDSJEDNIK stranke Fokus, jedne od članica liberalne koalicije koja je na proteklim izborima uspjela ući u sabor, sutra u 10.30 gostovat će u Indexovom studiju. Davor Nađi postao je poznat po svojim idejama koje je proveo u Svetoj Nedelji, a za Index je uoči gostovanja napisao zašto misli da su uvjeti takozvanih škrtih zemalja za paket ekonomskih mjera zapravo dobri za Hrvatsku.
U nastavku pročitajte tekst koji je Nađi napisao za Index:
Reality u Bruxellesu
Ovih dana poput reality showa pratimo zbivanja u Bruxellesu gdje čelnici zemalja dogovaraju sedmogodišnji budžet Europske unije i intervencijski paket kao odgovor na ekonomsku krizu izazvanu koronavirusom. Svakim danom je sve izglednije da će paket pomoći od 750 milijardi, od kojih je 500 milijardi eura trebalo biti bespovratno i 250 milijardi eura kroz povoljne kredite, ostati samo zanimljiva ideja od koje su jedino koristi imali Andrej Plenković i HDZ-u u kampanji, ali ništa više od toga.
Bogati ne dijele novac
Sada je već jasno da zemlje koje se naziva štedljivima – Nizozemska, Švedska, Austrija, Danska i Finska, nisu sklone samo dijeliti novac drugim zemljama u iznosu koliko god one to požele i bez ikakvih uvjeta. Te zemlje nisu slučajno tako bogate. Bogate su jer odgovorno upravljaju javnim novcem, provode reforme na vrijeme i daju svojim građanima kroz usluge javnog sektora vrijednost za novac. Baš zato što premijeri tih zemalja odgovaraju svojim građanima, nije ni njima lako pristati na bezuvjetno dijeljenje novaca zemljama koje su poznate po netransparentnosti, slabim institucijama i korupciji. Mark Rutte, nizozemski premijer koji nastupa u ime spomenutih zemalja, je iz tih razloga zatražio nekoliko „ustupaka“ od ostalih članica.
Prvo da se smanji iznos paketa pomoći tako da se smanji bespovratni dio, a poveća kreditiranje. Zadnji prijedlog o kojem sam čitao u medijima je bilo 350 milijardi eura bespovratno (umjesto ranijih 500 milijardi) i jednako toliko kroz kreditiranje (umjesto ranijih 250 milijardi). Dodatno, zahtjevi tih članica EU koje neki nazivaju štedljivima, a ja bi ih nazvao razumnima, su i da članice koje primaju ta sredstva moraju pristati na provođenje reformi i obvezati se na poštivanje vladavine prava.
Posljednja pomoć
Iz aviona je vidljivo da Hrvatska ima problema po obje točke i da, ako samo dobijemo novac od Europske unije, a bez potrebnih reformi i bez kvalitetnih institucija, taj novac će značiti samo produženje postojećeg stanja, a to je stanje konstantnog zaostajanja za usporedivim zemljama i gospodarskog i društvenog propadanja.
Upravo zato je fascinantno da Mark Rutte, iako nizozemski premijer koji brine prvenstveno o interesima Nizozemske, posljedično takvim zahtjevima zapravo brine i o interesima Hrvatske u značajnijoj mjeri nego što to radi naš premijer Plenković.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Plenković sada ima većinu u našem parlamentu i ima poziciju biti prvi koji će u ime jedne zemlje članice jasno i glasno reći da se obavezujemo provesti potrebne reforme i tako pokazati da je državnik, a ne prolazni političar u Vijeću Europe, kao što je to i sam poručio ostalim premijerima. Izgleda da nevidljiva ruka vrijedi i u politici, a ne samo u ekonomiji, jer nizozemski premijer vođen svojim sebičnim interesima brine i o interesima Hrvatske.
Za razliku od Plenkovića, Rutte shvaća da ako Hrvatska provede reforme i ako će imati stabilne i neovisne institucije, da je onda ovo posljednji put da Hrvatska očekuje pomoć bogatijih članica.
Pa kada bih sve ovo morao sažeti u 3 jasna argumenta zašto je i u našem interesu inzistiranje spomenutih EU članica da se EU novac veže za određene uvjete reformi i vladavine prava, to bi bili sljedeći:
Kriza je katalizator
Nama je u interesu da provedemo reforme kako bi doveli Hrvatsku na više dugoročno održive stope rasta. Ako za to dobijemo još i EU novac, dvostruko smo na dobitku. U protivnom nam prijeti potpuni raspad mirovinskog i zdravstvenog sustava te egzodus investitora u inozemstvo. Sve navedeno nam se ovih dana već počelo događati, a kriza je samo katalizator koji otkriva probleme na koje mnogi godinama upozoravamo.
Politička kupovina europskim novcem
Ako nećemo imati takvo uvjetovanje od strane EU, mislim da je svima jasno da će nam EU novac samo poslužiti za političku kupovinu glasova. Ništa nećemo mijenjati i sve će ostati kao i do sada ili gore. Krize periodi kada države nemaju novaca za plaćanje svih neefikasnosti koje s vremenom nastaju i upravo krize prisiljavaju vlade da provode reforme i nađu način kako građanima pružiti bolju uslugu za manje novaca. Ako dobijemo bezuvjetno EU novac, vlada neće biti prisiljena provoditi reforme. Pritom pod „prisiljena“ ne mislim samo na EU uvjete nego i na ekonomske zakonitosti.
Osigurač za vladavinu prava
Uvjetovanje dovodi u red i zemlje poput Mađarske kroz uvjet vladavine prava. Valjda nam je u interesu da nemamo diktaturu na našoj granici koja stalno objavljuje karte velike Mađarske. A s obzirom na nedavne događaje u vrijeme korona krize koje su opasno podsjećale na poteze susjeda Orbana, možda i nama kao državi nije na odmet da i nas EU uvjetuje novcem kako bi imali dodatan osigurač da takvi potezi u budućnosti našim političarima ne padaju na pamet.
https://www.index.hr/vijesti/clanak...-od-plenkovica-brine-za-hrvatsku/2199648.aspx

 

[iig]

Traje rasprava u Bruxellesu. Michel za Hrvatsku predlaže 100 milijuna eura više
HinaPrije 6 sati
34

Foto: EPA

PREDSJEDNIK Europskog vijeća Charles Michel objavio je novi prijedlog sedmogodišnjeg proračuna i plana za oporavak koji predviđa drukčiji omjer bespovratne pomoći i zajmova u odnosu na prethodni prijedlog.
Novi prijedlog, koji je plod intenzivnih pregovora u protekla tri dana, predviđa da novi instrument za oporavak gospodarstva EU sljedeće generacije (NGEU) iznosi 750 milijardi eura, što je isti iznos koji je Michel ranije predlagao, a prije toga i Europska komisija.
Drugačiji omjer bespovratnih sredstava i zajmova
No drukčiji je omjer između bespovratnih sredstava i zajmova. Po ranijem prijedlogu, dvije trećine, 500 milijardi dodjeljivalo bi se kao bespovratna pomoć, a preostala trećina, 250 milijardi, kao zajmovi.
Do tih 750 milijardi eura svježeg novca došlo bi se tako što bi se Komisija povoljno zadužila na financijskim tržištima koristeći svoj najviši mogući kreditni rejting.
Michel sada predlaže 390 milijardi bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.
Najveći dio NGEU-a otpada na Fond za oporavak i otpornost (RFF), koji po novom Michelovu prijedlogu iznosi 672,5 milijardi eura, dok je u prethodnom prijedlogu iznosio 560 milijardi.
Od tih 672,5 milijardi, 360 milijardi je namijenjeno za zajmove, a 312,5 milijardi za bespovratnu pomoć.
Iz RFF-a sredstva se raspodjeljuju po određenim kriterijima zemljama članicama, to su tzv. nacionalne omotnice.
Iznos za bespovratnu pomoć od 312,5 milijardi veći je za 2,5 milijarde nego u prethodnom prijedlogu, što znači da se nacionalne omotnice neće mijenjati naniže. Hrvatska je prema ranijem prijedlogu trebala imati oko 10 milijardi eura ukupno bespovratne pomoći i zajmova.
Zbog povećanja RFF-a u novom Michelovu prijedlogu, dosta su smanjeni drugi programi, koji se trebaju financirati iz NGEU-a.
Tako je ReactEU, dodatna sredstva za kohezijsku politiku, smanjen na 47,5 milijardi s 50 milijardi, Obzor Europa je smanjen na 5 milijardi s 13,4 milijarde, Invest EU smanjen je s 30,3 milijarde na 2,1 milijardu, ruralni razvoj s 15 milijardi na 7,5 milijardi, Fond za pravednu tranziciju s 30 na 10 milijardi eura, RescEU s 2 milijarde na 1,9 milijardi, NDICI (Instrument za susjedstvo, razvoj i međunarodnu suradnju) smanjen je na 3,5 milijardi s 15,5 milijardi, dok zdravstvenog programa u novom RFF-u uopće nema, a u prethodnom je bilo za to namijenjeno 7,7 milijardi eura.
Novi kriteriji
Michel je i u novom prijedlogu zadržao rješenje iz prethodnog, a to je da se 70 posto sredstava iz RFF-a treba ugovoriti 2021. i 2022., a preostalih 30 posto do kraja 2023. godine. Cijela omotnica trebala bi biti isplaćena do 2026. godine.
Michel je također ostao pri istom prijedlogu i što se tiče alokacijskih kriterija. Za prvih 70 posto sredstava koristili bi se kriteriji kojima se služila i Europska komisija, to jest stopa nezaposlenosti u razdoblju od 2015. do 2019. godine, BDP po glavi stanovnika i udio u ukupnom stanovništvu.
Za korištenje preostalih 30 posto sredstava dodao bi se novi kriterij - ukupni pad BDP-a u 2020. i 2021. godini, dok bi se zadržao kriterij BDP-a po glavi stanovnika i udio u ukupnom broju stanovnika EU.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Također je ostao prijedlog da se najmanje 30 posto sredstava mora ulagati u ostvarivanje zelenih ciljeva.
U pogledu uvjeta koji se odnose na vladavinu prava, Michel je zadržao prijedlog da članice odlučuju kvalificiranom većinom o sankcijama u slučaju nepoštivanja načela vladavine prava.
Komisija je predlagala da se u takvim slučajevima koristi odlučivanje obrnutom kvalificiranom većinom, što znači da je za blokiranje sankcija potrebno imati kvalificiranu većinu koja je protiv prijedloga Komisije.
Po Michelovu prijedlogu puno je teže donijeti odluku o sankcijama, zbog čega je njegov prijedlog već kritiziran za razvodnjavanje toga uvjeta.
Kako bi ublažio otpor Mađarske ili Poljske, Michel je sada za to da se u cijelom procesu "treba poštivati načelo objektivnosti, nediskriminacije, jednakog tretiranja zemalja članica te da se treba voditi na nepristran način i na temelju dokaza".
Također je zadržan prijedlog da se o nacionalnim planovima za oporavak i isplati sredstava odlučuje kvalificiranom većinom. Nizozemska je tražila da o tome odlučuju zemlje članice jednoglasno.
Više za Hrvatsku jer je dosad koristila samo jedan VFO
Što se tiče Višegodišnjeg financijskog okvira (VFO) za razdoblje od 2021. do 2027. godine, on ostaje gotovo isti, 1074,3 milijarde eura.
Michel je u svom novom prijedlogu predvidio dodatnih 400 milijuna eura za Hrvatsku, uvažavajući njezinu specifičnost jer je jedina do sada koristila samo jedan sedmogodišnji proračun.
U ranijem prijedlogu taj dodatak je iznosio 300 milijuna eura.
"Manje razvijene regije u zemljama članicama koje su koristile samo jedno programsko razdoblje kohezijske politike, imaju pravo na dodatnu alokaciju od 400 milijuna eura za svoje najmanje razvijene regije."
Jedino Hrvatska odgovara toj definiciji, jer su sve druge zemlje već koristile više od jedne sedmogodišnje financijske perspektive.
Charles Michel ranije je rekao kako zna da su zadnji koraci uvijek najteži, ali je uvjeren da je dogovor moguć.
U ponedjeljak je četvrti dan samita EU na kojem se pokušava postići dogovor o VFO-u i planu za oporavak.
Počela je rasprava o novom prijedlogu.

 

[jevropa]

severozapadne kolonijalne drzave evrope
po starom kolonijalnom pravilu,
zele nastavak siromasenja juznih clanica eu,
te bogate drzave eu najvise i profitiraju od svojih eu "prijatelja",
bas bi bilo lepo na osnovu nevracenih kredita
zapleniti sva italijanska, grcka,hrvatska ostrva ....i obale crnog mora