(priče o kerećim ljubavima)
ŠAŠA-MAŠA
Pošto su svi štenci otišli zavladao je mir. Ostaje samo Maša koja je bila toliko šašavo kuče da je dobila ime Šašavko a onda skraćeno Šaša-Maša jer se ćera, koja je štene odmah proglasila svojim psom, bunila što je zovemo Šašava. Ona je bila sušta suprotnost svojoj majci ali I dalje luda. Prvo, vizuelno je bila potpuno drugačija. Bela kao sneg sa velikim narandžastim flekama I po telu I jednom na sred bele glave. I dlaka joj je drugačija, nekako elegantnija, duža I tanja od Mazine. Sva je na note, kao princeza. Ma prava dama. I mirnije je naravi od Maze, nije tako hiperaktivna već smirenija I ne krade hranu. Kao da nisu majka I ćerka. Ali je zato Šaša posesivnija od Maze. Ljubomoriše čim pružiš ruku ka Mazuljku, stalno traži da je neko mazi I češka. Kao mačka je jer prost one izlazi iz krila. U svemi je oponašala Mazu. Jako pametna ali neverovatno tvrdoglava. Ako neće nešto da uradi, onda neće, I ne možeš je nikako ni naterati ni namoliti. Samo sagne glavu I glumi ludilo, kao ona je prestrašena, isprepadana, samo ne znamo od čega. Koliko je džambas bila dok je leglo bilo na okupu, toliko je postala štrašljiva kada su štenci otišli. Jednostavno takav joj je karakter. Zato je mnogo poslušnija od Maze. Lepo hoda na povodcu, kažeš dodji ona dodje, sedi ona sedne, spavanje ona na svoje mesto, ne beži, ne krade, samo hoće da se mazi I u stopu nekoga da prati. Ako Maza pobegne ona dodje do nekog od nas da je tužaka. Lepo laje I vodi te na mesto gde je debelguza pobegla. Šašu možeš I da pustiš van dvorišta jer kad je zovneš ona dodje dok Maza ne dolazi dok ne obidje celu parohiju. Maca je naučio Šašu da je pusti iz dvorušta, ona istrči I pravo kod komšije u neogradjeno dvorište. Tu obidje krug I kada je on pozove odmah se vraća sve vrteći dupetom jer se raduje pohvali.
Šaša je bila ispočetka zloješna toliko da sam morala sa prutićem da stojim pored nje dok ne pojede. Tako je bilo sve do prvog teranje kada joj se otvorila dizna I do danas jede normalno. Zapravo što je starija sve je više halapljiva I podseća na svoju majku ali I dalje ne krade hranu, jer joj je to ispod nivoa.
Ona obožava zavese I to one duge do poda. Stane ispod iste I vrti se u krug a ona zavesa se uvrće, pada joj preko glave I očiju ali je ona sva sretna I blažena. I kada smatra da je obišla dovoljan broj krugova spusti se I legne a zavesa je prekrije.Sa tom čipkanom zavesom zaista izgleda kao princeza.
Sva je mazna, nežna, kao pahulja, tanana I krhka, sva na note, elegantnih pokreta I sramežljivog pogleda. A oči, najlepše oči koje sam videla. Sva je u očima, u pogledu, bistrom, pametnom I užasno tvrdoglavom. I ta tufna na glavi. Jedina od svih štenaca je imala tu tufnu.
Kako smo se preselili u kuću, od zidanja I poslova nismo imali kad da šetamo njih dve. Ponekad bi svi zajedno otišli na Savu. Naš prvi odlazak sa Mazom I Mašom je bio užas. Maza je znala kako da se ponaša, ali je ova mala bila jako prestrašena. I tako šetamo lagano sa unezverenom Šašom I opuštenom Mazom, kad niz breg trči prema nama zlatni retriver. Sav u pokretu, sunce se presijava na sjajnoj dlaci, usplamtele oči nam se brzo primiču I to pravo na Šašavu koju je ošacovao kao potencijalnu partnerku za igru. Za njim, takodje kao bez duše, trči njegova gazdarica, dozivajući ga . Gledamo u psa, vidimo da nije besan I agresivac, pa pogledamo u gospodju očekujući da će svakog momenta da se opruži po onoj zelenoj strmini. A naš Šašavko, kada vide da ovaj juri pravo na nju, uvati tutanj u suprotnom pravcu od nas. Beži Šaša, onaj blenta je juri da se igraju, za njim trči njegova gazdarica (koja već problematično diše) a za njom Maza, Maca, sin, ćera I ja.
Mislim, stvarno smo bili dobar material za nekog filmadžiju. Napokon Maša stade, pa stade I njen progonitelj I odmah jet u bila I Maza kao zaštitnik, ako treba, a mi ostali polako pristizasmo već kako je ko imao kondicije.Mislite da se ona igrala sa njim kad smo već svi trčali marathon. A ne. Njoj je to ispod časti, da se igra sa nekim tamo bezveznim tipom. Samo se ukočila, zategla svaki mišić I kada je videla da joj od ovog blese ne preti nikakva opasnost, podigla je visoko glavu I odmarširala dalje. Molili smo je da se igra, ali je ona toliko tvrdoglava I nepopustljiva da kada nešto reši onda nema nazad. I tako se rastadosmo a onaj jadničak osta sa tužnim izrazom lica. Em je jadan toliko trčao, em od igre nema ništa. Divota od života……
