Sartre: „Čovjek je osuđen da bude slobodan.“
- Sloboda ne može postojati bez izbora. S obzirom da je čovek prinudjen na stalni izbor svojih aktivnosti i ponašanja osudjen je na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornošću. Što je čovek svesniji postaje odgovorniji pošto jasnije sagledava posledice svojih izbora i aktivnosti.
Shvata šta ga vodi u blagostanje i duhovnu slobodu, a šta zadržava u ropstvu okolnostima i telesnoj programiranosti. Duhovnom slobodom dobija kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem, dok ga ropstvo sebičnim nagonima zadržava u neznanju i neodgovornosti tako da pravi pogrešne izbore kojima stvara bedu i destrukciju. Zato Sartre kaže: „Čovjek je odgovoran za ono što jest.“
------------
"Juče, danas, sutra! Da li postoje? Da li postoji moć jučerašnjeg trenutka? Ili sadašnjeg? Ili moć sutrašnjeg trenutka? Hoće li "sutra (pesma kaže "jutro") promeniti sve"?
Gde je istina, gde je najtoplije, šta najviše raduje, šta najviše postoji? "pošto prošlost nije više, a budućnost nije još, sadašnje se tek nalazi između dva ništa; ali-sadašnje je tačka bez prostiranja; od momenta kada je sadašnje tu, to već i nije.
Sada je dakle kontradiktorno i, iz tog razloga, jedno ništa. Na ovaj način, realnost se svodi na jedno ništa smešteno između dva ničega."
- Pronicjivo razmatranje koje izlazi iz privida sadašnjeg trenutka kao stvarnosti. Sadašnji moment, zajedno s prošlim i budućim je promenljiva pojava, a ne suština života. Suština je u čoveku i njegovoj svesti. Jedino je čovek nešto, jer je svesni život u razvoju koji kroz promenu spoznaje istinu.
Dakle, samo je svest uvek postojeća, dok su sadašnjost, prošlost i budućnost prolazne pojave. Sve postoji zato što postoji svest. Ona je ultimatni smisao, život i realnost. Na to je i Hegel ukazao: "Sve što je umno jeste stvarno, i sve što je stvarno, umno je..."
---------------
Carl Jung: "Bez bola nema dolaska k svesti. Ljudi će učiniti sve, ma koliko apsurdno, kako bi izbegli suočavanje sa sopstvenom Dušom. Čovek ne postaje prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već praveći tamu svesnom."
- Pod tamom se podrazumava nesvesno u smislu potisnutih osećanja i dogadjaja. Dokle god su prisutni sprečavaju slobodan i funkcionalan razvoj. Što god je potisnuto ne nestaje samo od sebe, već se mora time suočiti, ma koliko da je bolno i neprijatno.
Slično misli i Phil McGrow kada tvrdi da "ne možeš menjati nešto što sam sebi ne želiš priznati", a Jack Canfield da to ne možeš ni lečiti.
- Sloboda ne može postojati bez izbora. S obzirom da je čovek prinudjen na stalni izbor svojih aktivnosti i ponašanja osudjen je na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornošću. Što je čovek svesniji postaje odgovorniji pošto jasnije sagledava posledice svojih izbora i aktivnosti.
Shvata šta ga vodi u blagostanje i duhovnu slobodu, a šta zadržava u ropstvu okolnostima i telesnoj programiranosti. Duhovnom slobodom dobija kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem, dok ga ropstvo sebičnim nagonima zadržava u neznanju i neodgovornosti tako da pravi pogrešne izbore kojima stvara bedu i destrukciju. Zato Sartre kaže: „Čovjek je odgovoran za ono što jest.“
------------
"Juče, danas, sutra! Da li postoje? Da li postoji moć jučerašnjeg trenutka? Ili sadašnjeg? Ili moć sutrašnjeg trenutka? Hoće li "sutra (pesma kaže "jutro") promeniti sve"?
Gde je istina, gde je najtoplije, šta najviše raduje, šta najviše postoji? "pošto prošlost nije više, a budućnost nije još, sadašnje se tek nalazi između dva ništa; ali-sadašnje je tačka bez prostiranja; od momenta kada je sadašnje tu, to već i nije.
Sada je dakle kontradiktorno i, iz tog razloga, jedno ništa. Na ovaj način, realnost se svodi na jedno ništa smešteno između dva ničega."
- Pronicjivo razmatranje koje izlazi iz privida sadašnjeg trenutka kao stvarnosti. Sadašnji moment, zajedno s prošlim i budućim je promenljiva pojava, a ne suština života. Suština je u čoveku i njegovoj svesti. Jedino je čovek nešto, jer je svesni život u razvoju koji kroz promenu spoznaje istinu.
Dakle, samo je svest uvek postojeća, dok su sadašnjost, prošlost i budućnost prolazne pojave. Sve postoji zato što postoji svest. Ona je ultimatni smisao, život i realnost. Na to je i Hegel ukazao: "Sve što je umno jeste stvarno, i sve što je stvarno, umno je..."
---------------
Carl Jung: "Bez bola nema dolaska k svesti. Ljudi će učiniti sve, ma koliko apsurdno, kako bi izbegli suočavanje sa sopstvenom Dušom. Čovek ne postaje prosvetljen zamišljanjem figura svetlosti, već praveći tamu svesnom."
- Pod tamom se podrazumava nesvesno u smislu potisnutih osećanja i dogadjaja. Dokle god su prisutni sprečavaju slobodan i funkcionalan razvoj. Što god je potisnuto ne nestaje samo od sebe, već se mora time suočiti, ma koliko da je bolno i neprijatno.
Slično misli i Phil McGrow kada tvrdi da "ne možeš menjati nešto što sam sebi ne želiš priznati", a Jack Canfield da to ne možeš ni lečiti.
