sećate se sartida i njegove pljačke.......te davne 2003 godine.......
HRONOLOGIJA PLJAČKE
Sreda 26.3.2003. godine
Stečajni upravnik Branislav Ignjatović, kum Nemanje Kolesara, sačinjava sažeti
izveštaj o stanju kompanije „Sartid“ u stečaju. Tek 28.3.2003. on ovaj dokument
predaje Trgovinskom sudu u Beogradu. U izveštaju Ignjatović prećutkuje
činjenicu da mu se lično obratila kompanija „LNM holdings“ iz Holandije kao
zainteresovana za kupovinu „Sartida“. (Nemanja Kolesar je u to vreme bio šef
kabineta predsednika Vlade.)
Četrtak 27.3.2003.
Trgovinski sud u Beogradu organizuje veće poverilaca koji moraju da daju
saglasnost ukoliko država želi da proda „Sartid“.
Petak 28.3.2003.
Između osam časova ujutro i tri po podne Trgovinski sud donosi rešenje o
prodaji „Sartida“ koje potpisuje sudija Dušan Marčićev. Rešenje ne sadrži
odobrenje da se kompanija proda bez obaveze kupca da preuzme dugove.
Petak 28.3.2003.
U sedamnaest časova zaseda Savet Agencije. Ona odlučuje u ime banaka u stečaju
Invest banke, Beogradske banke i Jugo banke, koje potražuju milijardu i dve
stotine miliona dolara od „Sartida“, da ovu kompaniju Kolesar može da proda
kome hoće i kako hoće. U donošenju odluke učestvovali su Mlađan Dinkić, Božidar
Đelić, Miroljub Labus i Vesna Džinić, a na sastanku su bili i Nemanja Kolesar i
Branislav Ignjatović.
Ponedeljak 31.3.2003
Stečajni upravnik „Sartida“ Branislav Ignjatović i direktor kompanije „Ju-Es
stil Balkan“ potpisuju ugovor o prodaji „Sartida“. Kupcu železare kasnije se
opraštaju svi dugovi, a u javnosti se kao vlasnik „Sartida“ tek kasnije
pojavljuje kompanija „Ju-Es stil Srbija“. Istog dana Labus u ime banaka u
stečaju, sa tri dana zakašnjenja, dostavlja falsifikovan papir kojim se Invest
banka i druge banke odriču potraživanja od „Sartida“. Zvanično, dva poverioca
do danas nisu dostavila pismenu saglasnost kojom se odriču potraživanja.
20.000.000 dolara je približna vrednost gotovih proizvoda koji su se nalazili u
skladištima „Sartida“ kada je prodat aprodat je za 23000000........
ajde da vidimo ko je sve učestvovao u pljački sartida i srbije........sećate se kolesara i janjuševića.......tih sposobnih lopova odnosno eksperta........dal će se ići do kraja i dal će glavni kriminalci u ovoj pljački veka biti procesuirani......dajte da vidimo sve okolnosti pod kojim je opljačkana srbija.......
HRONOLOGIJA PLJAČKE
Sreda 26.3.2003. godine
Stečajni upravnik Branislav Ignjatović, kum Nemanje Kolesara, sačinjava sažeti
izveštaj o stanju kompanije „Sartid“ u stečaju. Tek 28.3.2003. on ovaj dokument
predaje Trgovinskom sudu u Beogradu. U izveštaju Ignjatović prećutkuje
činjenicu da mu se lično obratila kompanija „LNM holdings“ iz Holandije kao
zainteresovana za kupovinu „Sartida“. (Nemanja Kolesar je u to vreme bio šef
kabineta predsednika Vlade.)
Četrtak 27.3.2003.
Trgovinski sud u Beogradu organizuje veće poverilaca koji moraju da daju
saglasnost ukoliko država želi da proda „Sartid“.
Petak 28.3.2003.
Između osam časova ujutro i tri po podne Trgovinski sud donosi rešenje o
prodaji „Sartida“ koje potpisuje sudija Dušan Marčićev. Rešenje ne sadrži
odobrenje da se kompanija proda bez obaveze kupca da preuzme dugove.
Petak 28.3.2003.
U sedamnaest časova zaseda Savet Agencije. Ona odlučuje u ime banaka u stečaju
Invest banke, Beogradske banke i Jugo banke, koje potražuju milijardu i dve
stotine miliona dolara od „Sartida“, da ovu kompaniju Kolesar može da proda
kome hoće i kako hoće. U donošenju odluke učestvovali su Mlađan Dinkić, Božidar
Đelić, Miroljub Labus i Vesna Džinić, a na sastanku su bili i Nemanja Kolesar i
Branislav Ignjatović.
Ponedeljak 31.3.2003
Stečajni upravnik „Sartida“ Branislav Ignjatović i direktor kompanije „Ju-Es
stil Balkan“ potpisuju ugovor o prodaji „Sartida“. Kupcu železare kasnije se
opraštaju svi dugovi, a u javnosti se kao vlasnik „Sartida“ tek kasnije
pojavljuje kompanija „Ju-Es stil Srbija“. Istog dana Labus u ime banaka u
stečaju, sa tri dana zakašnjenja, dostavlja falsifikovan papir kojim se Invest
banka i druge banke odriču potraživanja od „Sartida“. Zvanično, dva poverioca
do danas nisu dostavila pismenu saglasnost kojom se odriču potraživanja.
20.000.000 dolara je približna vrednost gotovih proizvoda koji su se nalazili u
skladištima „Sartida“ kada je prodat aprodat je za 23000000........
ajde da vidimo ko je sve učestvovao u pljački sartida i srbije........sećate se kolesara i janjuševića.......tih sposobnih lopova odnosno eksperta........dal će se ići do kraja i dal će glavni kriminalci u ovoj pljački veka biti procesuirani......dajte da vidimo sve okolnosti pod kojim je opljačkana srbija.......
