Cek cek, tokom prethodnog veka je doslo do ogromnog rasta populacije, kako su duse odlucile da se inkarniraju u tolikom broju i odakle? Vidi ovu temu
Nije nepoznato ali nije ni neocekivano, ako su izumrle tolike praistorijske vrste zasto ne bi i covek? Danas imamo slonove umesto mamuta sto je slicno
Ima nacisticka teorija prema kojoj je homo sapiens nastao mesanjem prethodne napredne ljudske rase, recimo Lemurijanaca, sa poluzivotinjskim stanovnicima Lemurije (to bi bili kromanjonci i ostali...) u tom mesanju prethodna rasa je nazadovala a nova napredovala
Tvoja teorija je tanka i ne objasnjava vremenske okvire i dogadjaje
Danas ima na planeti Duša u humanom telu, kažu, oko 7 milijardi. Koliki je to majušan broj Duša i odnosu na stvarnu realnost broja istih? Rekao bih beskonačno beznačajno mali.
U isto vreme, broj Duša koje čekaju tek da bi započele svoj proces inkarnacija je slobodno možemo reći beskonačan jer njihovo kreiranje stalno teče i iste stalno započinju svoje cikluse.
Zato je, rekao bih, bezpredmetno uzimati naklapanja ljudi o takvoj realnosti.
Što se tiče izumiranja vrsta to je sasvim normalna stvar. Ono što je najbitnije je da smo MI, Duše i da smo kao takvi mi besmrtni jer Mi, Duše, imamo obloge ili tela oko nas pa i ovo fizičko telo. Naša tela imaju jednokratnu upotrebu baš kao i naše ličnosti.
Ovo deluje zapanjujuće besmisleno za našu dnevnu ili ego svest koja je spojena sa našom ličnosti. No, to i nije svest u pravom smislu reči već samo vrsta softvera koja služi nama Duši da peko nje komuniciramo sa spoljašnim svetom. Ova poslednje reč "komunikacija" i nije onakvom kako to mi činimo u međusobno već je samo prenošenje informacija ka spolja i nazad. (Doduše ovo je pojednostavljeno ali tako je.)
Mnoge vrste su kreirane. mi, Duše smo neke od njih koristili da bi ekspandirali svoju svest do određenog nivoa i prelazili u druge dok nismo sazreli da prihvatimo humani oblik, koji je danas aktuelan.
Ovaj humani oblik nije kreiran da bi nestao jer zadovoljava potrebe nas Duša da preko njega dosegnemo svoj najviši cilj. Zato je Niče i rekao da je telo čoveka, odnosno čovek, most između zemlje i neba. To znači da kada smo u humanom telu možemo svoju svest podići od humane do Božanske i tada mi, Duša, prestajemo dalje inkarnirati jer je dosezanje tog cilja naš najveći i najpoželjniji cilj. Ako bih rekao nekim jednostavnijim načinom ovo ovde je za nas Duše, pravi kazamat. Ne znam dali ti je poznato značenje ove reči - to je nešto poput zatvora.
Lemurijanci i Atlantiđani nisu bili slonoliki ili bilo kako već su to bile samo varuijante kojih ima valjda nebrojeno u ovom univerzumu. Paračlelno sa Lemurijancima i kasnije sa Atlantiđanima bilo je još drugih civilizacija odnono naroda, doduše na nižem tehničkom nivou.
Na ovoj planeti bilo je mnogo proteklih civilizacija koje su nastajale, razvijale se i nestajale. To nije po bilo čijem planu već je to po ličnom neznanju i neshvatanju da ljudi ma koje vrste jesu ti koji određuju hoće li živeti ovde milijardama godina ili samo nekoliko vekova ili miliona godina.
Tako je jer mi sami ovde trebamo i, bolje rečeno, moramo pobediti u sebi samima sve ono što je negativno i što nas vuče u pogrešnom pravcu. To u nama samima zove se Sveti Rat i razumeti njega i pobediti u sebi sve ono što ne vuče naviše ka najvišem cilju je uvek to što je odvuklo sve ranije ciuvilizacije u destrukciju.
Ta težnja da se čovek radije okrene ka destrukciji je učinila da su mnogi duhovni velikani ubijani, proganjani čerečeni naživo. Niko nije mogao a nije se možda dovoljno ni trudio, mada, kada je neko na nižem nivou svesti za takvu osobu je nemoguća misija da razume ono što je uzvišeno jer se nespreman čovek u svojoj svesti oseća preplašenim od istine.
Zašto?
Zato što istina od nas zahteva visok stepen odgovornosti a mi, dok smo nespremni, užasavamo se iste. Zato što se moramo suočiti sa svojim delima, rečima i mislima.
Možeš li mi reći ko je od današnjih lidera za koje znaš da se ne ponašaju časno i pošteno, spremno da stane i prizna šta je sve radio i kako je spremn da za to odgovara? Očekujem da ćeš reći da takvih nema. Kada bi ih bilo nama bi bilo mnogo lakše. Jer, čovekov ego je spreman da uništi samu osobu u kjojoj obitava nego li da se preda.
Pa ipak, moram reći, da sve to izgleda zapanjujuće strašno jer gledamo na život iz svoje dnevne ili ego svesti. Onda kada prebacimo prekidač da posmatramo iz svoje prave svesti, nas, Duše, onda se sve menja. Tada znamo da mi ne umiremo i da naša dnevna svest nema šta više da traži jer je ona za nas poput hemijske olovke koju ćemo odbaciti kada je ispišemo.
Pa ipak, da li je teško sve ovo sagledati i prihvatiti?
To je pitanje sa kojim se svaka osoba za sebe mora pozabaviti.
Ipak, rekao bih, to je onaj Sveti Rat o kojem već nešto rekoh.
Nezavisno dali hoćeš ili nećeš išta od ovoga prihvatiti ja te drugarski pozdravljam, jer, ne složiti se ne znači da trebamo biti na ratnoj nozi.
