(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
ŠARENO
Čitam ove moje stare blogove......početni su štampani sitnim slovima pa me zamoliše da povećam na veličinu 3. Naravno da sam to uradila.......ali je to značilo da moram ući u svaki i promeniti slova......a onda, kad sam već tu počnem i da čitam......i onda mi pogled pade na komentare.....i onda sam se rastužila. Zatim predjem na sledeći.....e, tu sam se smejala.......pa onda samo blagi osmeh ....pa osmeh samo u oku.....pa me onda stegne u grlu......pa sam onda malo plakala....pa gledala kroz izlog onako odsutno lutajući kojekuda...pa smeh.....pa ponos......pa knedla......pa osmeh.......i tako. Završila sam posao uglavnom, sad je lakše za čitanje. Pa onda pročitam neke druge kojima ne treba izmena slova.....pa opet sve u krug.......šareno....život.
Gledam komentare......nema nekih ljudi meni jako dragih....odveo ih je život na drugu stranu, dalje od Krstarice.....ipak mi je tužno ali i drago jer sam imala čast da budem sa njima, da ih poznajem.....neeee, ne ovako virtuelno.....stvarno da ih poznajem.....i vreme provedeno sa njima je bilo divno.....nasmejano....mada ima i kada su me vadili iz debelog životnog gliba. To kad počne da te guta i vuče na svoje crno nepostojeće dno kao da si upao u živi pesak.....baš tada moji nisu bili tu.....zato sam i upala u tu kaljugu.....i premnogo svega od jednom....to kad ide, onda ide.....ebiga....život.
Tako je kod svih.....šušumigavo.....samo što ja to i napišem i objavim. Eto, u tome je razlika. E, sad, možda nekome neće biti jasno što ovo pišem, kao i to što sam napisala neke druge tekstove na raznorazne teme. Pišem o svemu jer je to život.....moj život, moje porodice, milion divnih momenata i Bogu hvala mnogo manje ružnih....i neka moja mozganja, onako usput ako nešto vidim, doživim.....ma svašta. Samo malo prepisivanja od života.....nije to teško...možda samo malo neobično u virtualu. Kakva bi to knjiga o životu bila da nema svega....bila bi to bajka, a ja ne pišem bajke jer u bajci i ne živim.....samo život i naravno ono što ja izaberem da objavim. I moja deca znaju da pišem. Čak umeju često i da traže da čitaju, posebno ako se oni pominju u priči ili je neka smešna priča ili pesma.....deca k’o deca. Nekome će možda biti čudno da deca znaju da pišem i objavljujem ovde a još čudnije da čitaju. Nemam nameru da ih lažem jer laž je glupa rabota.....ukoliko nije baš neohodna. Prvo, nemam šta da sakrijem jer znaju za knjigicu, drugo, kako da sakrijem mesece pisanja i vreme provedeno za kompom, treće, čemu bih naučila moju odraslu decu, četvrto, oni sami mi donose fotografije i priče sa svojih kratkih putovanja da bih pisala o tome (i na glavu mi se popnu dok ne napišem blog), sami se prisete neke priče, dogodovštine pa me podsete da i to treba da bude u knjizi i peto, ponosni su na mamu. E, to je za mene mnogo.
I eto.....dok ovo pišem prodje me tuga
I osmehom samo da završim tekst
Ubiće me ona oštrokondja luda
Pauza mi ....cela tri sata čuda
OJHAAAAA
I osmehom samo da završim tekst
Ubiće me ona oštrokondja luda
Pauza mi ....cela tri sata čuda
OJHAAAAA
ovo good morning zanemarite hahahahaha ne umem da sklonim sa klipa.....pa ako bi neko ko zna bio rad da učini pa da mi pošalje ...lepo bi bilo
PS Veselost i pozitivu moju čitate....jednake su jačine i moje tuge.....'oću da kažem da duguje i potražuje uvek mora de se složi
