мошуље
Zainteresovan član
- Poruka
- 123
Скочих ја из кревета јутрос уз бурни ентузијазам — који други ентузијазам постоји, то се сигурно питате; мућните вашом женском главом — и кренем ка купатилу. Свршивши једно бријање на екс, упутио сам се ка кухињи. Поред неопраних ножева, тањира и кутлача, дочекао сам своју животну пратиљу, тј. своју супругу. Без суптилности, у'ватио сам је за гузиће. Она врисну и опали ми шамарчину. Од тада се није виша вратила дому.
Збуњен, узео сам своју мачку Слављану, и сео сам у своју кожну фотељу. Вукући њену дугу длаку, бацио сам се у непокретни ток својих мисли. Шта се могло десити? Нисам знао, а нисам ни био сигуран да ли желим знати. Узео сам свој капут и изашао из куће. На своју срећу или несрећу, видео сам живину од своје сада бивше супруге. Добро, то није био толики проблем, заправо лакнуло ми је! Знајући ту матору пиљевину, бацио сам свог хрчка у бару и упутио се ка њој.
Прелазивши проклету улицу, ударио ме је светлошћу објасјани коњ! Устао сам да видим своје и даље вруће тело. Било ми је потребно пар момената да схватим да сам заправо мртав! Тамна прилика ми је спустила своју кошчану шаку на раме и рекла:
„НЕ УЗБУЂУЈ СЕ. КРЕНИМО.“ — оштро, речи су тачно допирале до моје главе, нисам могао замислити његов глас. Климнуо сам главом и упутили смо се ка шареном небу.
Поента ове приче? Ви жене нисте вредне.
мошуље,
народни еснаф књиговођа
Збуњен, узео сам своју мачку Слављану, и сео сам у своју кожну фотељу. Вукући њену дугу длаку, бацио сам се у непокретни ток својих мисли. Шта се могло десити? Нисам знао, а нисам ни био сигуран да ли желим знати. Узео сам свој капут и изашао из куће. На своју срећу или несрећу, видео сам живину од своје сада бивше супруге. Добро, то није био толики проблем, заправо лакнуло ми је! Знајући ту матору пиљевину, бацио сам свог хрчка у бару и упутио се ка њој.
Прелазивши проклету улицу, ударио ме је светлошћу објасјани коњ! Устао сам да видим своје и даље вруће тело. Било ми је потребно пар момената да схватим да сам заправо мртав! Тамна прилика ми је спустила своју кошчану шаку на раме и рекла:
„НЕ УЗБУЂУЈ СЕ. КРЕНИМО.“ — оштро, речи су тачно допирале до моје главе, нисам могао замислити његов глас. Климнуо сам главом и упутили смо се ка шареном небу.
———— хххх ————
Поента ове приче? Ви жене нисте вредне.
мошуље,
народни еснаф књиговођа
Poslednja izmena:
