Saranda Bogujevci: Od žrtve masakra do glasa nove generacije politike na Kosovu

[Boris Grušenko]

Uopšte nisam primetio da politička etika to nalaže. Štaviše, u politici su u preovlađujućoj meri principi duplih aršina i bukvalno neprincipijelnosti. Na ovom području, uglavnom se govori o sopstvenim žrtvama, a o tuđima u politici toliko retko da je obično pojava samo političkog pritiska i da najčešće dovodi i do gubitaka političkih poena (slabijih izbornih rezultata, gubitka podrške, te uverenja da je takav potez nužno izdajnički).

Status preživele žrtve masakra nije političke prirode već traumatološke ali dotičnoj svakako pomaže pri usponu u političkoj vertikali što je na prvom mestu kršenje političke etike. Jer to što si žrtva ne čini te automatski kvalitetnim političarem.

Naročito ako si žrtva koja žmuri na druge žrtve.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Status preživele žrtve masakra nije političke prirode već traumatološke ali dotičnoj svakako pomaže pri usponu u političkoj vertikali što je na prvom mestu kršenje političke etike. Jer to što si žrtva ne čini te automatski kvalitetnim političarem.

Naročito ako si žrtva koja žmuri na druge žrtve.

Nisam čuo za ovu ženu ranije; osoba koja preživi 16 metaka i kojoj je čitava porodica u mladosti uklonjena sa ovog sveta svakako zaslužuje najiskrenije saosećanje. Ne delim baš mišljenje toliko oštre intonacije, koja je gotovo osuđujuća...da li žmuri na tuđe žrtve, ne znam; ne znam ni da li ti dovoljno dobro poznaješ nju pa znaš tačno kako se izjašnjavala o nealbanskim žrtvama ili samo spekulišeš, ali pošto poznajem strašno mnogo ratnih žrtava mogu reći da je prečesti slučaj da se završi tako što preživeli postanu pravi ultraksenofobi, gotovo neonacističkih granica. Velika je stvar prevazići nešto tako strašno i ići dalje.

Ili ponekad postanu ekstremno tolerantni prema svima; najčešće zapravo nema sredine.

 

[Boris Grušenko]

Nisam čuo za ovu ženu ranije; osoba koja preživi 16 metaka i kojoj je čitava porodica u mladosti uklonjena sa ovog sveta svakako zaslužuje najiskrenije saosećanje. Ne delim baš mišljenje toliko oštre intonacije, koja je gotovo osuđujuća...da li žmuri na tuđe žrtve, ne znam; ne znam ni da li ti dovoljno dobro poznaješ nju pa znaš tačno kako se izjašnjavala o nealbanskim žrtvama ili samo spekulišeš, ali pošto poznajem strašno mnogo ratnih žrtava mogu reći da je prečesti slučaj da se završi tako što preživeli postanu pravi ultraksenofobi, gotovo neonacističkih granica. Velika je stvar prevazići nešto tako strašno i ići dalje.

Ili ponekad postanu ekstremno tolerantni prema svima; najčešće zapravo nema sredine.

Kada uđeš u politiku više nisi žrtva ni u kojoj verziji jer tog trenutka počinješ da odlučuješ o životima drugih i tu prestaje svako saosećanje.

Ali ako želiš da budeš i poštovan kao političar ne možeš da okolo trubiš samo o svojoj tragediji već moraš da isključiš subjektivno dok ti traje mandad i sudiš ni po babu ni po stičevima.

To je ipak fiktivna kategorija u varvarskim sredinama pa računam da je tragična biografija dotične samo propagandno oruđe u rukama pravih igrača.

I tako ću tretirati svakog službenika okupacionog kosovskog namesništva dok god sasvim namerno previđa zločine koje je njegov narod činio.

 

[jevropa]

Ovo nije tema o masakru nad Albancima, ali hajde reci mi, koju sam to temu gde su Srbi žrtve propustio da prenesem sa vesti?

ma nije , mi smo opet sisali vesla,....
...a mozda je vise o srbima zlocincima