Дража је одређени вид сарадње са комунистима прижељкивао чак и 1944.
На дводневном конферисању на врху планине Медведник, које је претходило сазивању Конгреса у селу Ба, а на коме су узели учешћа: ђенерал Михаиловић, Драгиша Васић, др Стеван Мољевић, др Живко Топаловић, др Владимир Белајчић, Бранислав Ивковић и др Александар Поповић - Шаца, - донети су закључци по којима се има управљати предстојећи Конгрес. Један од тих закључака је и следећи:
" Тежња да се прекине грађански рат са покретом отпора под Титовом командом. Тога ради, тајно захтевати посредовање Савезника да дође до споразума између два покрета отпора; позвати Комунистичку партију Југославије на политичку сарадњу; тражити на терену и у иностранству додир са њеним представницима; прихватити плебисцит у питању облика владавине у држави. " 1
А сам, пак, Конгрес у селу Ба, и све што је собом донео, окарактерисан је од самог Председника Конгреса овим речима:
" Крајњи циљ овог народног груписања није да руши Комунистичку странку, него да је придобије за сарадњу и потчињавање општој народној дисциплини. Крајњи војнички циљ овог народног груписања по сили прилика не може бити и није рушење једне од војних формација, а уздизање друге; већ је циљ прекид рата међу њима и укопчавање обе ове формације у општу акцију светске демократије. " 2
И пошто је цео овај политички рад имао за циљ, да - поред четника - и Тита и партизане укључи у " општу акцију светске демократије " , то је ђенерал Михаиловић, следећи своје политичке саветнике, настојао да се састане и разговара са комунистима. Молио је и ђенерала Армстронга да га у овоме помогне, а упутио је и специјално писмо у иностранство, молећи да британска Влада узме на себе да дође до једног састанка између њега и представника партизана. Чак је назначио и место састанка, који би се имао одржати негде у Санџаку. Међутим, британска Влада је одбила да посредује, а нити су Тито и партизани желели да се " потчињавају општој народној дисциплини " , а још мање да их четници " укопчавају " у " општу акцију светске демократије " , у коју су се они и без Драже Михаиловића и Живка Топаловића одавно већ били укопчали.
Извори:
1 Др Живко Топаловић: "Идеје водиље", "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 3.
2 "Ситуација у Југославији маја 1944", Меморандум др Живка Топаловића, "Књига о Дражи (II)", Виндзор, Канада, 1956, стр. 70.