(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime....)
ŠAPAT
(inspirisano prelepom pesmom jednog blogera koju pročitah večeras)
Šapat…….prelepa reč I vrlo samostalna. Možeš je izgovoriti samu, napisati samu a ona će zvučati nežno i tiho. Nisu joj potrebne druge reči da je pojasne, da joj snagu daju. Ona sama je dovoljno snažna da opstane u mnoštvu drugih reči a opet da ostane zauvek tako mila I snena. Šaputanje, tiho ćućorenje u glavi, reči za jedno uho, reči za jednu osobu…..naše reči za taj tren.
Šapuću se reči ljubavi,
šapuću se tepanja,
šapuću se milovanja,
šauću se prevare,
šapuću se tajne
šapuće I vetar, I trava I list
šapuće moja ruka u tvojoj sakrivena
šapuće se uspavanka
šapuće se ljutnja
šapuće se dok se dete mazi
šapuće se bol
šapuće se prijatelju
šapuće se bolesnom
šapuće I cvet I sunce kada me zove
šapuće misao u mojoj glavi
šapuću se snovi, želje I htenja,
šapuće se osmeh I pogled mio
šapuće život meni na uho
šapuće život tebi na uho
šapuće život da idemo dalje
šapuće život, da ljubav traje
