Šantićeva ulica u Beogradu

[Nina]

Aleksa Šantić je bio pesnik veran svom rodnom Mostaru. Živeo je u stričevoj porodici jer mu je otac umro mlad. Završio je trgovačke škole u Trstu i Ljubljani. Vrativši se u predodređeni grad, vodio je knjige u očevoj trgovini. No, talenat nije mogao da se povinuje praktičnosti te je krenuo da piše. Sevdalinska lirika je bila njegova druga kuća. Pisao je o svom bolu i čežnjama (voleo je Anku, Eminu i Zorku; nijednu nije oženio), ali i o rodoljublju. U Mostaru je bio kulturni pregalac, saradnik i urednik novina i časopisa („Zora” je, na primer, bila veoma uticajna), osnivač, pevač i kompozitor Srpskog pevačkog društva i dopisni član Srpske kraljevske akademije. Sve za svoj narod. Zbog pesama je optuživan. No, prošla su ta vremena. Odavno nije osporavan. Naprotiv, obožavan je.

Bio je uvek doteran, sa besprekorno čistim i sjajnim cipelama i pantalonama na oštru ivicu, na koju se moglo skoro poseći. I čovek koji je o sebi rekao:
„Nikad se nisam puzajući peo uz pragove gorde, štono vode skutu visokih i moćnih; niti sam na putu svome igda čelom prah po tlima meo.”

Jedan od njegovih puteva doveo je Šantića u Beograd

 

[Nina]

Šantićeva ulica je kratka i povezuje ulice Gindulićev venac i Budimsku.Obično se zaobilazi jer se više obitava u Venizelosovoj, oko Bitef teatra ili u Carigradskoj. U nju se zalazi tendenciozno, ako se tu živi ili ako se šetnjom želi upiti magija Beograda.

Kada se iza leđa ostavi nekad čuvena pekara „Kod tri lava”, sagrađena 1912. godine, jedna od onih na čiju pomisao ti se javi glad kakva nisi znao da postoji jer sve je od hrane bilo istovremeno supstancijalno i vazdušasto. U njoj je sniman film „Povratak otpisanih”. Zatvorena je pre desetak godina, a mnogi i dalje pate za njom. Nadamo se da će se obnoviti a ne zameniti nekom novom zgradom nepropisne visine.

Na ćošku, na ulazu u Šantićevu, nalazi se restoran u kom velike marketinške agencije slave važne korporacijske datume
Šantić ima divnu ulicu.Kratka je, ali tipično beogradska.Ulica ima predratne vile i dvorišta u kojima se spajaju staro i novo, otmenost i snalažljivost.

Ulica je leti senovita, prohladna, nema mnogo sunca (ni sa tuđeg ni sa našeg neba), slatka u svojoj kratkoći. Neke od fasada su obnovljene početkom dvehiljaditih, nisu oronule, ali nisu ni u najsjajnijoj nijansi. Ipak, pričaju svoje priče. Tu je „Hamletov balkon”, jednaj zaista šekspirovska terasi. Tu je i „soba sa pogledom”, to jest jedan prizemni prozor koji je leti pun cveća. Preko puta su valjkasti stubovi kao deo jedne fasade.

Šantićeva ulica je ulica sa duhom. Želimo da se duh Beograda održi. Svi mi koji smo ostali ovde nesvesno ili svesno, slušajući Aleksu, sina Rista Šantića,
koji je napisao: „U ovoj zemlji ostanite i vi”, svi mi kažemo da je potrebno naći balans, ne preterivati ni u čemu, biti zahvalan rodnom tlu po kome hodamo.
(ana atanasković)