Sanjala sam davno

Sasvim slučajno prebirući po svojim zabeleškama,pronađoh
zabeležen ovaj san..star je to san,možda i dvadeset godina.
Ali je iz nekog razloga sačuvan..možda baš za ovaj blog.
Ko to zna..prenosim kako sam tada zapisala.

Izabrani čovek- Izabranik Beskrajni
Oni se voze,nepogrešive kolone avetinjskih kola nose ih preko puste puste
zemlje...iza naših života. Beskrajni saobraćaj duša koje su otišle.
Ti ljudi su bili sasvim ćelavi.
Umorna koža njihovih lica bila je tesno razapeta preko lobanja,tako da je sijala
od zategnutosti..Mrlje truleži i zaraze vdele su im se po koži.ponegde sa mišić
stopio i pretvorio u crni gnoj..ispod koga je izvirivala kost jagodice ili slepoočnice.
Neki od njih bili su nagi kao bebe. Na njihovim nagim telima,jedva se razaznavala
ikakva polnost..Bespolnost.
Još gori prizor od golih, čininili su oni zaogrnuti odećom.
Taj truleći materijal nabačen o njihova pleća ili učvoren oko bedara..
napravljen je od ljudskih koža..
Nema datuma..Poli

 

[Poli46]

Mislim nažalost da je ovaj san od pre tri godine bio predviđajući,opominjući..

Prediktivan san

Izlazim iz kuće niz pet stepenika i vidim pred kućom stoji auto mlađe kćerke.
Nje nema..prilazim bliže i vidim stariju kćerku.Nekako niti je u autu,niti je van
auta..Prilazim sasvim do stakla..hoću da je dodirnem.Ona lagano lebdi,kao da
je drugoj dimenziji..Pruža mi ruku i lebdi gledajući u mene,dalekog izgubljenog,
zamagljenog pogleda.Potrajalo je to kratko ali je bilo snažno..

Nakon možda mesec dana od tog sna,saznali smo da ona ima rak na plućima.
Sve je završeno i biće dobro nadamo se svi.

 

[Poli46]

Evo pišem još..jedan raniji san.
belina i teskoba
Nalazim se u središtu trga..belina..Uokolo tesne ulice.Biram kojom da pođem
da nekako izađem i odem sa tog trga koji me je pritiskao iz nekog razloga.
Ne vidim nigde ni prozora ni vrata..dakle moram ulicom.
Odabirem jednu ulicu,ali čim sam ušla, ulica se nekako suzila i jedva sam se
provlačila hodajući teško..i izašla sam ponovo na onaj isti trg..pomislila sam da
nisam dobro izabrala ulicu.Pošla sam drugom..ali sve se ponovilo.Bela
uzana ulica-tesnac..pogledala sam u visinu da bih videla nebo.Nije ga bilo.
Nisam videla nebo,ali bio je dan..to sam znala i sva ta belina.Požurila sam
da nađem izlaz..Ponovo trg! Koliko sam ulica prošla ne znam..Izlaz nisam našla.
Buđenje je bilo olakšanje!
Poli

 

[Neprilagođena]

Sasvim slučajno prebirući po svojim zabeleškama,pronađoh
zabeležen ovaj san..star je to san,možda i dvadeset godina.
Ali je iz nekog razloga sačuvan..možda baš za ovaj blog.
Ko to zna..prenosim kako sam tada zapisala.

Pogledajte prilog 906789
Izabrani čovek- Izabranik Beskrajni
Oni se voze,nepogrešive kolone avetinjskih kola nose ih preko puste puste
zemlje...iza naših života. Beskrajni saobraćaj duša koje su otišle.
Ti ljudi su bili sasvim ćelavi.
Umorna koža njihovih lica bila je tesno razapeta preko lobanja,tako da je sijala
od zategnutosti..Mrlje truleži i zaraze vdele su im se po koži.ponegde sa mišić
stopio i pretvorio u crni gnoj..ispod koga je izvirivala kost jagodice ili slepoočnice.
Neki od njih bili su nagi kao bebe. Na njihovim nagim telima,jedva se razaznavala
ikakva polnost..Bespolnost.
Još gori prizor od golih, čininili su oni zaogrnuti odećom.
Taj truleći materijal nabačen o njihova pleća ili učvoren oko bedara..
napravljen je od ljudskih koža..
Nema datuma..Poli

Ovakve snove ja često imam..I osećam mirise (smradove ) u snu ..Da...uvek su u boji ...Možda i nisu , ali kada se probudim -znam koje boje su bile prisutne.

 

[Ната Ли]

Страшне сам снове некада сањала..
Престало је. Можда чак и жалим, јер не сањам више.

 

[Poli46]

Ovakve snove ja često imam..I osećam mirise (smradove ) u snu ..Da...uvek su u boji ...Možda i nisu , ali kada se probudim -znam koje boje su bile prisutne.

Prediktivni snovi su ono što treba upamtiti. Naša podsvest nam govori
samo treba razumeti. Svest tu nema nikakva posla.
Komuniciraju podsvest i nadsvest. Mi smo samo kanal.

 

[Poli46]

Bio je to naporan san..između dremanja i pravog dubokog sna.Više volim budna
sanjati..nego spavati bez snova.Pitam se gde smo kad spavamo bez snova.
Možda tada i nismo više..ne postojimo..nema nas.
U čemu je razlika...biti budan a sanjati,ili spavati a biti van sna? E,pa velika je razlika!!
Više volim snove u budnosti,nego uspavane noći...prazne,bez sna i bez jave,onako polovično...
to je ono što te vodi u bezdan,u nepojavne snove a osećaš da spavaš.Jalovo je to,bez poente
neprisutno...Snovi budni vode me uvek k njemu koga nema na javi,koji plovi morima beskraja
i lebdi u lepoti plavetnila nebeskog,a tu je za mene i uvek je sa mnom u mojim budnim snovima.
A želja raste..nemerljiva.Grlim ga rukama teškim,ali toplim i nežnim...a milina u meni raste i dobija
neki slatki miris Orijenta,sunca i lepote...a beskonačno more zapljuskuje naše želje pažnjom za
dvoje koji smo vezani čvrstim sponama iako smo privremeno razdvojeni...i ne dajte mi da da spavam besanim snovima,jer to je put u moje nestajanje..u ništavilo.
Poli

 

[Poli46]

Ulica uzana..ne sećam se da li je bilo vrata i prozora. Stajale smo mi žene
u dugom redu..po jedna..sa desne strane bele ulice.Pomicala sam se polagano
korak po korak napred.Tada sam videla da se tu nalazi neki široki ulaz bez vrata.
Stajao je tu pored ulaza čovek..i ženi ispred mene je nešto govorio.Nisam razumela,
samo sam shvatila da nešto traži od nje.Ona je to pružila i ušla je. Sad sam bila ja
na redu.Prišla sam korak bliže,uhvato me neki strah.Čovek je progovorio nekim jezikom
koji sam intuitivno razumela.."Daj!" "Šta"-pitam. Kaže-"Prsten" Kažem da imam
samo burmu.."Daj!"- Skidam burmu i pitam .."Hoćete li da mi je vratite?"
Nije odgovorio,samo me gurnuo napred.
Ušla sam u kružni prostor..nije bilo krova.Videla sam nebo."Sedi"-kaže čovek sa ulaza..
Sela sam na betonski pod oslonivši leđa o zid.
Tada odnekud izazi mlad tamnoput muškarac,nalik Arapinu..staje ispred mene..
i prospe svoju izlučevinu po mom krilu..Viknula sam nešto,pokušavajući da to
skinem sa sebe.Zgađena,shvatila sam da se to pretvara u neku potpuno belu
gumastu masu..
Vukla sam sa obe ruke,ali teško sam to odvajala..Nisam mogla! Ostalo je!
"Vratite mi prsten" ponavljala sam neprestano.."Hajde ženo idi odatle!"
Ne sećam se odlaska..
Poli

 

[Poli46]

Stvarima ne treba robovati,treba uživati u njima. Onog momenta kad nam
te materijalne stvari postanu teret, treba ih se rešiti..To sad radim ja..bacam.
Čistim prostor u kome živim i osećam se divno i olakšano...spokojna sam.
Da tako je...ali isto treba učiniti i kada je u pitanju UM.
Tu se skupilo nebrojeno nepotrebnih stvari,mi pamtimo svašta. Velika je
gomila đubreta u svesti i podsvesti. Da li je onda čudno što sanjamo
grozne snove? Nije,to je proizvod zatrpanog uma..treba provetriti i
dozvoliti umu da diše..Pokušavam da napravim veliko spremanje uma.
To nije lako,jer misli se vraćaju baš tamo gde smo mislili da smo pospremili.
Treba razdvojiti bitno od nebitnog..a onda razmisliti zašto nam je nešto
bitno..i da li je? Često smo se samo vezali..treba se razvezati,osloboditi..
Poli