Umirali smo danju,
radjali se u podne
i plasili decu svojim strasnim kricima u pradskozorje
Dosegnuo me je dan u kojem sam sahranila jednog uplasenog mrtvaka,
nasu ljubav i delove sebe, pretvorila ih u prah
Zombiji ce pretvoriti Zemlju u Zombilend na sudnji dan
dunula sam u tebe i osetio si damare svog do kicme utisnutog srca
a ja mesam pepeo sa vatrom, srebrom i vizantijskom plavom bojom
u zelji da se iskobeljam dana,
u kojem kisnem na kisi zakopana u zivo blato i oplakujem svoj polet,
dan koji traje vecnost i zarobljena sam u njemu kao zrno peska u pescanom satu,
tada sam sahranila svoju sposobnost da volim.
Od tada nanosim vetrove na vetrenjace koje kao da su cigre koje ne mogu da utihnu,
prate nas odjeci violina u ritmu tanga,
tupo skripe tvom znojavom celu
Tutnji vojska po krevetu dog ga drmusamo nasim plecima,
a kroz mene bije ledeni potok
svih kisa jesenjih koje sam izlila
i u zrcalu ne prepoznajem vise linije i pokrete svoga tela
radjali se u podne
i plasili decu svojim strasnim kricima u pradskozorje
Dosegnuo me je dan u kojem sam sahranila jednog uplasenog mrtvaka,
nasu ljubav i delove sebe, pretvorila ih u prah
Zombiji ce pretvoriti Zemlju u Zombilend na sudnji dan
dunula sam u tebe i osetio si damare svog do kicme utisnutog srca
a ja mesam pepeo sa vatrom, srebrom i vizantijskom plavom bojom
u zelji da se iskobeljam dana,
u kojem kisnem na kisi zakopana u zivo blato i oplakujem svoj polet,
dan koji traje vecnost i zarobljena sam u njemu kao zrno peska u pescanom satu,
tada sam sahranila svoju sposobnost da volim.
Od tada nanosim vetrove na vetrenjace koje kao da su cigre koje ne mogu da utihnu,
prate nas odjeci violina u ritmu tanga,
tupo skripe tvom znojavom celu
Tutnji vojska po krevetu dog ga drmusamo nasim plecima,
a kroz mene bije ledeni potok
svih kisa jesenjih koje sam izlila
i u zrcalu ne prepoznajem vise linije i pokrete svoga tela
