SAMOVOLJENJE

free upload pictures
​

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

SAMOVOLJENJE

Voleti sebe lepu/og, lako je
Voleti sebe ružnu/og, pogrešno je.

Kako lepotu svoju ulepšavamo
Tako i ružnoću svoju menjati trebamo
Da lepši budemo unutar zidina svoga tela,
Da lepša za sve budu iza nas ostala nam dela.

Ulepšati lepotu može svak',
Ulepšati ružnoću može samo hrabar i jak.​

Misao nastala odavno. Samo danas sretoh po ko zna koji put, ljude koji se svojoj ružnoći dive apsolutno svesni da su ružni. Sakriveni su iza nekoliko opštih postulata koji čak i ne znače to što oni smatraju da znače (volim najviše sebe....takav sam kakav sam.....ne može čovek protiv sebe....ne mogu drugačije...pa sve do sudbine i svih ostalih krivaca). To znači da su svesni svoje ružnoće, ali su rešili da je lakše voleti sebe takvog i opravdavati se nekom višom silom za svoje postupke, nego uložiti trud u malo plastične operacije i menjati sebe. Svi imamo i ružnog i lepog u sebi, samo je pitanje srazmere. Promene su nemonovne, hteli mi ili ne. Zašto onda da ne budu na bolje? Zašto da ne zavise od nas samih, od toga da učinimo da budemo lepši iznutra, darežljiviji, humaniji? Pametan i vredan se trudi da održi ravnotežu i poboljša sebe, sebe radi i drugih radi (to znači volim najviše sebe, napredak a ne egoizam). Ostali teraju po svome, voleći svoje ružnoće.

upload gambar


PS Dobro veče blogeri....zaladilo malo mmmm? ​

 

[LJILJA MMM]

Svet je savrsen upravo zato sto je jasno razdvojeno ruzno od lepog.
Razdvajanje svedoci o istovremenom postojanju i ruznog i lepog.
Njihovo postojanje se desava u nama, u nasim mislima, pred nasim ocima.

Ne priznavati postojanje i lepog i ruznog, uciniti sebe slepim za jedno od ta dva, je izbegavanje zivota.
Ne moze se posmatrati samo jedna strana. Lepa. Ili ruzna.
To je stvar licne odluke.

Ima onih koji prihvataju i vide samo lepo, ignorisu ruzno kao da ne postoji.
Neki su stalno okrenuti ruznom, i ni u cemu ne prepoznaju lepotu.
Slep covek vidi svet bolje i od jednih i od drugih.

Da bi covek bio ceo, mora prihvatiti celinu, takvu kakva je stvorena. Ruznu sliku na lepom zidu.
Onaj ko prihvati samo deo, lep ili ruzan deo, postace deo, polutka, krhotina.

Tačno. Život je celina sastavljena od dva dela, lepog i ružnog. Svako od nas je i lep i ružan. Srazmera ta dva dela u svakome od nas čini našu celinu. Znači, svi smo šareni. Vremenom, naša slika se menja, boje se menjaju, ali su uvek tu i svetle i tamne. I ne negiram ni tuđe, kao ni sopstveno crnilo, samo kažem da se nešto od toga možda može posvetleti, ako se želi.

 

[LJILJA MMM]

Imam prilično konkretan razlog zašto tražim konkretno.
Recimo, u razgovoru s mnogim našim gastarbajterima, stalno se čuje ono kako su stranci hladniji od nas, kako su manje gostoljubivi, kako su, u neku ruku, iako je tamo život lakši jer imaš osnovne uslove za život - ljudi iznutra mnogo ružniji od nas.

I onda ja po Beču upoznajem sve neke divne Austrijance, i čudom se čudim. I pitam se kad ću da naiđem na te hladne i ružne iznutra. Ružnije od "nas".

Pa mi sve nešto pada na pamet da tu nema nikakvih "nas", postojimo, recimo, u jednom trenutku samo Hans, Bibi, jedan Ukrajinac, jedan Rus i ja, koji sedimo za stolom i razgovaramo i smejemo se, i postoje sa druge strane tamo neki balkanci kojima su Hans i Bibi hladni i ružniji iznutra, postoje verovatno neki Ukrajinci kojima su Rusi ružniji iznutra i vice versa.

Zato sam ja za konkretno.
Jer se ovo nekonkretno pokazalo kao nepouzdano.

Moj bivši gazda ne da je ružan iznutra, nego mogu da ga uporedim jedino sa staračkim noktom koji se rascvetava u nekoliko izuzetno čvrstih, rožnatih listova nokta ispod kojih se prethodni slojevi neprestano raspadaju i pretvaraju u meku, zaudarajuću trulež.
To je čovek s daning krugerovim sindromom, lik koji zapošljava ljude dogovarajući s njima jedne uslove a zatim sledi ono "dok te mami, šećerom te hrani, kad namami, i leba ti brani", to je stvorenje za kojim se vuku tragovi prevarenih ljudi, i tako dalje i tako dalje. Dakle, mogu da nabrajam ono što je konkretno do sutra, i mislim da je to konkretno veoma važno.

Macin zet je Englez. Stariji je od nas oho-ho i sestra Macija je starija. Nisu dugo u braku. On je sve do nje bio neženja, nekih 65 dobrih godina. I gle, taj hladni Englez je toliko topla osoba koju je milina ugostiti, pozitivan, nasmejan, znatiželjan, kulturan i nenapadan i obožava naše srpske običaje, prilagodljiv i nezahtevan. Ti stereotipi su i meni uvek bili bljak. Ništa dok ne upoznam osobu.
A ovo za gazdu....e, to je to, manipulator, prevarant. Doduše ovaj tvoj ima i dodatni sindrom. Takvih je sve više. I o takvima se radi u stihovima. Vole sebe takve. I to je pogrešno, sa mog, a očigledno i sa tvog stanovišta.

 

[LJILJA MMM]

Ja bih pazljivije procitao tekst iznad. /\
Nabrojano se ne desava u jednoj glavi jednog pojedinca, nego iskljucivo u njegovoj interakciji sa drugima.
Zato "rad na sebi" ne moze dati rezultat, nego samo rad sa drugima.
Nekada to nije moguce zbog sebe, nekada zbog drugih.
Ako su "drugi" zainteresovani za korisno a ti za pravedno, bez obzira sto svi zele "lepo" nastace rat.

Nisam saglasna u potpunosti.
Naravno da se dešava u interakciji sa drugima. Manipulatoru i treba izmanipulisani. Onome što se izdire treba neko da se na njega izdere. Onaj koji laže, mora imati žrtvu itd.
Vidi ovako. Ovakve osobe, dok su mlađe, moguće je da promene to kod sebe ukoliko im neko sugeriše na ispravan način te oni tu korekciju izvrše na sebi uviđajući gde greše. Ili ih druge osobe toliko istumbaju i izudaju da budu primorani da shvate da batina ima dva kraja. U oba slučaja, oni rade na sebi. Koliko puta si video mladu osobu da laže, da se izdire na druge, da pokupšava da izmanipuliše? Pa svi smo mi to radili na milion načina u svojim mladostima. I onda nas je život, ili neko drugi, naterao da se menjamo. Koliko mladih delikvenata je to bilo samo tada, u mladosti? Mnogo.Videli su da su ružni drugima, pa se ni sebi nisu takvi svideli.
Koliko lopova je prestalo da se bavi lopovlukom i počelo da radi i živi normalno? Mnogo.
Ako mogu mlade osobe, zašto nešto od tih loših osobina ne bi mogao kod sebe da promeni i čovek u zrelijem dobu, posebno što ima više iskustva i pameti koje mu mogu pomoći u tome?
Samo onaj ko ne voli to kod sebe može sebe da promeni i bude lepši. Onaj koji voli sebe tako ružnog, neće se menjati, kao Sanjin gazda.

 

[LJILJA MMM]

...moramo se pozvati na Hajdegera
i njegovo,-'biti sa'
tj. biti u saobracaju sa 'Drugim'
cijela doktrina Diskursa je postavljena u govoru i razgovoru kao saobracaju s Drugim,
a Hakim _bej sa Njegovim 'deo ili ceo'
Deo bih shvatio kao privrzenost Ruznom ili Lijepom
Ruzno zna da povuce ali ne cijelo ruzno
mora da ima smjernicu da Dio je elegantno popunjen
i onda povuce bijes 'jarcanja'...
Znam da andjeosko lijepo moze da zakoci svaku zaljubljenost
i slijedi neostvarenost
a to je kletva Afroditina u ime Apolona
da na lijepo imaju pravo zalutali Bogovi tj. Bogovi izletnici
i rodjenje je Ahilovo posledica Boginje i ssmrtnika
kao sto je i Persefona i Herkules...
Lijepo odvajkada nosi prokletstvo jer toliko lijepih zena,
kako kaze narod zavrsi usjedelistvom jer svoju Ljepotu,
Bogu nosi...
Faraonn zna i umije da dionizijski vuce sve oko sebe
i ako cesto izgori u samom ostvarivanju
ali u drugom uspije i tako redom...
Soradze u svom stilu Erinije , zna da uzdigne i kazni,
zato je Faraonn uvijek na oprezu da ne navuce na sebe,
Njenu srdzbu...a, ekspert je da u iskrenosti svojoj
da srdzbe , po negdje jedva docekane,
navuce i onda se ne srdi i on nego nosi,
i p o d n o s i ...Ljiljana je nesto srdita ovih dana
ali je,- Ljiljana...

hahahaah ma nisam srdita, posebno ne na Tebe samo pišem o nečem što je van moje avlije i moje livade, naravno, onako kako ja to vidim i doživljavam, a kako bih drugačije. Oduvek me je zanimalo ponašanje ljudi i ta igra karaktera. Nekada je zabavno, kad su ljudi zabavni, a nekada je to zaista teško. Samo život....šaren.

I kao što videh kad dodjoh s puta, odlično je čitano i komentarisano. Van svih mojih očekivanja. Zato skuvah kafu i krenuh da odgovaram
Hvala svima, prijate baš

 

[sanja*]

U ružnom lepo ne raste, samo ružno cveta

Koliko ja znam, najlepše cveta tamo gde je najbolje nađubreno, a đubrivo i nije baš neka lepota

Kako je prelepo polje cvetno, maleno, šareno
oivičeno trnjem i divljim rastinjem
Svake godine, livada je sve manja
Misliš li da se ti cvetovi ne bore za život svoje livadice?
ooo, bore se, ali borbu gube
jer
njihovog semena je sve manje
a divljeg sve više

Svo cveće na livadi je divlje.

seme cveta međ trnjem i visikom jakom travom nići ne može

Može bre.


Livadsko divlje cveće niče u travi i međ travom i trnjem samo tako.
A i ruže niču na trnju, što divlje, što pitome.

Dalje, te neugledne ružne biljke su često lekovite

sunca mu treba, vazduha i svetla, a tu ga nema
divlje seme lako niče na malenoj, svetloj livadi...i širi se.
Livade više nema.
E, to ti je moje viđenje lepog u ružnom.

Eeeerrrmmmmm... ali na livadi po difoltu niče divlje seme.
Možda ti misliš na one veštačke gradske livade i cvetnjake?

To je onda već stvar ukusa. Zato mislim da je bitno konkretno navesti šta smatramo lepim a šta ružnim - jer, iako postoje objektivni kriterijumi lepog, naši lični kriterijumi se ne poklapaju uvek s tim.

Recimo, tvoj kriterijum je da je nešto ružno ukoliko je divlje i prirodno.
Meni divlje i prirodno može biti lepo.

Takođe je moguće da ne smatramo istu stvar egoizmom - iako si ti u onom delu koji je hakim citirao navela šta smatraš egoizmom, meni to i dalje nije dovoljno konkretno, jer je moguće da neko nametanjem mišljenja smatra prosto izražavanje mišljenja koje nije u skladu s njegovim, isl.
Meni je lepo ono što je konkretno i jasno (jer je bliže istinitom, prema mom iskustvu)

A jedan što ga volim kaže da je istina uvek lepota, ma kakva da je.

Evo male ilustracije ovoga sa subjektivnošću/objektivnošću lepog:


uređena bašta s pitomim cvećem:

Ovo je lepo i tebi i meni.

Divlje seme okupiralo livadu:

Ovo je lepo meni.


Cvetni trg u Beogradu:

U ove staklene komore će biti smešteno pažljivo odabrano cveće.
Nema šanse da tu zaluta neki korov ili divlje seme.


Lepo?

 

[LJILJA MMM]

ama sam to rekla u prenosnom smislu, a ne bukvalno divlje i pitomo semenje i ostalo (livada je lep deo karaktera, a trnje je ružan) u kontekstu faraonnovog da treba gledati u čoveku lepo. Ne mogu da vidim 30gr lepog pored 30kg lošeg, i tačka.
nasmeja me bre

ps onaj vrt mi se ne sviđa...previše je uređen
livada mi se jako dopada iako je divljačka
ove komere mi se ič ne dopadaju....veštačko

I da, taj što ga voliš je u pravu...istina je uvek lepota, kakva god da je, jer lepa prija, a ružna donosi spoznaju i snagu da se krene drugim putem, znači da se samopopravljamo i menjamo trasu.

 

[sanja*]

ja sam picajzla kad su metafore u pitanju

 

[LJILJA MMM]

ja sam picajzla kad su metafore u pitanju

Ma da si ti meni živa i zdrava još bar 100 godinica, pa i takva.....samoopisana

 

[gost 88651]

tri osnovne pobude volje.
1) Egoizam -koji hoce sopstvenu dobrobit.
2) Zloba - koja hoce tudje zlo
3) Sazaljenje - koje hoce tudje dobro

 

[LJILJA MMM]

tri osnovne pobude volje.
1) Egoizam -koji hoce sopstvenu dobrobit.
2) Zloba - koja hoce tudje zlo
3) Sazaljenje - koje hoce tudje dobro

Ajd' objasni, nije mi jasno ovako skraćeno

 

[gost 88651]

to je od ozimana nešto, što mislim da je tačno.
evo malo opširnije.

"Pa sta je onda temeljni izvor moralnosti ?
Odgovor je .... SAZALJENJE !

SAZALJENJE
To je nesto veoma zivo u nama i svako ga nalazi u sebi. To nije neka fantazmagorija , apstrakcija ili nesto iskrslo iz nicega. To nije ni kategoricki imperativ ili nesto sto se poziva na neke maksime koje moramo slediti itd.itd .. vec je to nesto sasvim realno, neposredna cinjenica svesti.
Ono sto u sebi nalazimo kao "Sazaljenje" jeste dakle izvor sveukupne moralnosti koja se suprostavlja "knezovima tame": egoizmu i zlobi.
Iz njega izviru dve "reke":
1) vrlina pravicnosti
2) vrlina covekoljublja

PRAVICNOST
Svako zivo bice pokretano je egoizmom i da bi njegove zelje (usmerene na sopstvenu dobrobit) bile ispunjene, cesto zahtevaju da dobrobit drugog zivog bica bude narusena. Tada se odjednom javlja osecaj sazaljenja poput nekog policajaca koji kaze STOP. Kao kordon postavljen ispred drugoga stitetici ga od rusilackog naleta naseg egoizma.

COVEKOLJUBLJE
Pored pravicnosti postoji jos jedna moralna pobuda koju mnogi filozofi nisu ni primecivali a to je covekuljublje.
Pravicnost se sastoji u nedelatnosti. Dovoljno je da zaustavimo nalet svog nadiruceg egoizma kako bi izbegli TUDJU patnju i bol koji bi bio izazvan njime. Covekoljublje se za razliku od pravicnosti ne sastoji u nedelatnosti.. u suzdrzavanju, vec u akciji kojom ne samo sto ogranicavamo svoj egoizam, vec i pokusavamo da dobrobot drugog zivog bica uvecamo tako sto cemo delovati ili sto cemo mu dati svoj rad, svoja dobra, pa cak i svoj zivot a da pri tome ne obracamo paznju na sopstvenu korist.

Da zakljucimo da postoje samo tri osnovne pobude volje.
1) Egoizam -koji hoce sopstvenu dobrobit.
2) Zloba - koja hoce tudje zlo
3) Sazaljenje - koje hoce tudje dobro

Svaka ljudska radnja mora biti pokretana nekima od ove tri pobude volje. Najcesce se susrecemo sa egoizmom i zlobom kao pokretacima ljudske aktivnosti , delovanje iz moralnih pobuda je najredje ali itekekao postoji."

 

[LJILJA MMM]

aaaaaa Oziman, Šopenhauer....ček da pročitam, pa ću se vratiti

U osnovi tačno. To SAŽALJENJE (iskreno jako nepraktična reč zbog koje mi nije ni bilo jasno šta si hteo da kažeš), onako po mojski, laički, zovem "rad na sebi", jer je za sve ovo itekako potreban samorad. Sažaljenje negira prva dva osnova. I jeste mnogo, mnogo ređe nege prve dve osobine.

Hvala na odličnom razumevanju mojih napisanih redaka

 

[hakim bej]

Ja vidim samo trecu Sanjinu sliku. Uredna je,

(volim Hemingveja).
Prve dve su nekom prljavom i drecavom farbom jako zakrmaceni zidovi. To je zato sto ne razlikujem boje.
Vase lepo i moje lepo nisu isti. Da li cete me osuditi? Da ne ulazimo u pricu ko pravilno vidi.

 

[sanja*]

Vase lepo i moje lepo nisu isti. Da li cete me osuditi?

Pa ne, zato što je poenta stavljanja slika upravo bila da lepo za osobu a i lepo za osobu b nisu isto lepo

I plus me tom opaskom podržavaš i u delu gde kažem da konkretizacija pojašnjava mnoge stvari.

(tačno se zna koji je kriterijum lepog kod tebe i zbog čega ti ono što ti nije lepo nije lepo)

 

[hakim bej]

Nekome je pravedan covek lep. Nekome je dobar (to je onaj sto prema sebi nije pravedan).
Nekome je iskren covek lep (on nije dobar prema ljudima).
Nekome je prostodusan lep.

Neko je lep, a neko nije.
Ko ce dati opstu definiciju? Pravedan? Iskren? Prostodusan? Dobar?
Dobar se nece usuditi da da definiciju. Prostodusan ce dati naivnu i nerealnu. Iskren ce dati otrovnu. Pravedan ce osuditi.

Ne znam za vas, ja uvek ovako ruzno reagujem na osudu.

 

[Soradze]

Nekome je pravedan covek lep. Nekome je dobar (to je onaj sto prema sebi nije pravedan).
Nekome je iskren covek lep (on nije dobar prema ljudima).
Nekome je prostodusan lep.

Neko je lep, a neko nije.
Ko ce dati opstu definiciju? Pravedan? Iskren? Prostodusan? Dobar?
Dobar se nece usuditi da da definiciju. Prostodusan ce dati naivnu i nerealnu. Iskren ce dati otrovnu. Pravedan ce osuditi.

Ne znam za vas, ja uvek ovako ruzno reagujem na osudu.

Svakog dana treba da održite čas!!! Poštovanje!!

 

[LJILJA MMM]

A gde ti hakime vide osudu?

Malo ste se rasplinuli u diskusiji, verovatno nehotice, ne pročitavši boldovano

Samo danas sretoh po ko zna koji put, ljude koji se svojoj ružnoći dive apsolutno svesni da su ružni.
Svesni i planirani egoizam ......

Dakle, rasparvka o lepom i ružnom i našim, prirodno i sasvim logično razližitim doživljavanjima lepog i ružnog je sad malo sužena. Usput, reč je o stečenim osobinama koje su našle plodno tlo u karakterima.Samo mi nenojte reći da su loše osobine koje sam pobrojala, lepe bilo kome od vas. Svi smo se našli nebrojeno puta u situaciji žrtve ovakvih osobina, i uvek smo osetili posledice te ružnoće.
Svaku od njih pojedinačno je moguće promeniti (navela sam već primere kod odgovora hakimu, realne) uz rad na sebi, ako se želi, ako nas okolina motiviše, ako sami sebe motivišemo itd. To je rad na sebi i svi to znate jer ste se decenijama unazad stalno svesno menjali i dopravljali pritisnuti životom i ljudima oko sebe, kao i ja, što dalje dovodi do istinitog zaključka da smo svi šereni, i da NIKO nije ni samo lep ni samo ružan, niti sam to ikada i pomislila a kamoli rekla.
Dakle, govorim o svesnosti, namernom činjenju lošeg. Isto kao što naše lepe karakterne osobine vrlo često čine svesno tu lepotu drugima.
Zaključak, niti kudim, niti sudim, jer na to nemam prava, a daleko sam od samododeljivanja istog, ali kažem ovom svojom opštom mišlju što je dugi niz godina čekala okidač da se zapiše, da onaj koji sebe voli tako ružnog i svesnog svoje ružnoće (Sanjin gazda) nikada neće hteti da se promeni jer se zapravo samovoli takav kakav je, a ne zato što je rođen takav bez obzira na negativan odgovor okoline. Takođe, lepe osobine se samovole i žele da budu lepše jer imaju pozitivan odgovor od okoline.

 

[hakim bej]

Kudis i sudis.
Naravno.
I pozivas na "rad na sebi" da bi popravili sebe? Zasto? Da bismo bili kao ti?
Namerno cinjenje loseg je sta? Pravda? Istina? Dobrota? Korist?
Pa one su u medjusobnom ratu.
Ja sam lep.
I imam plavu krv (crvena je, znam kada mi je tekla iz nosa).
Ali mi tvoje vrednosti nisu vrednosti nego bezvrednosti (ne bas sve, tvoja knjizevnost i tvoja ljudskost mi jako odgovaraju).
To sto ja namerno cinim je u mom svetu ljudsko,
u tvom svetu zlo.
Pozitivan odgovor od okoline nije potvrda nicega. Na zalost.
I na srecu.
Okolina ne razume.
Svesnost je voljenje sebe u svetu.
Sebe kakav jesi.
Prihvatanje. I priznanje.

 

[LJILJA MMM]

šta ćeš, ljudi i ćudi
idemo dalje