Самоубиство

Обилић:
Размишљам о људској аутодеструкцији,
у крајњој линији и суициду ...

Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит !
Kliknite za proširenje...
Jeste i te kako i gladan. Ili onaj ko je sit ali je u riziku od gladi i smrzavanja jer ga uskoro izbacuje stanodavac, jer dobija otkaz i isutiran je na svim razgovorima za posao ili je zlostavljan na poslu, taj i da hoce ne moze da zivi, vec je u riziku od smrti tako da je normalno da to zeli.

Ali najvise se ubiju oni koji su zlostavljani i nemaju izlaza iz toga. Sit si i kad te u ratu vode na streljanje, kada te stave na elektricnu stolicu, kada za tri zivota neces vratiti dug zelenasima, kada si na samrti od raka, kada ti ubiju dete a sistem ti zabranjuje da ga osvetis. Ne znam cemu uopste preispitivanje legitimnosti samoubistva kada je to opravdano a kada nije, kad svako treba da ima prava na to. Ko ce da zivi umesto njih i ko ce drugi da sve obezbedi onima sto nemaju a koji zele da se ubiju, nece niko, i zato treba da imaju neupitnog prava. Treba li da budu mozda robovi i zrtve ovog drustva, i da im se cine nepravde, ma vazi.
 
Meliot:
Pa ne znaju ljudi nema ko da im lepo objasni stvari. Čita se sve i svašta a ne čitaju se prave stvari.
Kliknite za proširenje...
Suicid je posledica mentalnih problema.
Samim tim ne sprečava se i ne leči lepim objašnjavanjem.

Naravno, vera pomaže (kao i neke druge stvari) i ne škodi, ali da je glavno rešenje, nije. Problemi su ovde mnogo kompleksniji.
 
Ljudi su toliko potonuli da ne znam koliko bi u današnje vreme pomoglo "lepo objašnjeno", šta objašnjeno? Smisao života? Mora da se trpi? Logoterapija- lečenje smislom- Viktor Frankl?

Džabe sve. Živimo u nekom vremenu gde se koliko vidim ljudi osećaju "zaglavljeno", niti možemo napred, niti nazad.

Pa često se samoubistvo ne bira, uradi se u afektu.
 
Обилић:
Размишљам о људској аутодеструкцији,
у крајњој линији и суициду ...

Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит .
Kliknite za proširenje...
Sa stepenom prosvecenosti stanovnistva raste procenat oboljevanja od depresije u populaciji.

Ljudi postaju svjesniji "nedostataka" i nepravilnosti u drustvu.

I to otvara vrata takvim bolestima.
 
Zabranjivanje i negodovanje zbog samoubistava samo sluzi da bi se ljudi prisilno drzali potlaceno u ropstvu i patnji, da bi takvi morali svima da se klanjaju i da trpe, da bi morali da budu iskoriscavani i da bi vecina imala psiholosku prednost jer je dominantnija nad takvima. Da bi nepoznati ljudi (narod), "bliski" ljudi, stanodavci, poslodavci, drzava mogli da takve drze u potlacenom polozaju, ali ako ima samoubica odose im takvi. Ako je svako odgovoran za samog sebe na to ima prava, niko ne treba da bude zlostavljan i potlacen a ni da polako ceka sigurnu smrt od bolesti ili gladi ako ne zeli.
 
bezimeni1:
Zabranjivanje i negodovanje zbog samoubistava samo sluzi da bi se ljudi prisilno drzali potlaceno u ropstvu i patnji, da bi takvi morali svima da se klanjaju i da trpe, da bi morali da budu iskoriscavani i da bi vecina imala psiholosku prednost jer je dominantnija nad takvima. Da bi nepoznati ljudi (narod), "bliski" ljudi, stanodavci, poslodavci, drzava mogli da takve drze u potlacenom polozaju, ali ako ima samoubica odose im takvi. Ako je svako odgovoran za samog sebe na to ima prava, niko ne treba da bude zlostavljan i potlacen a ni da polako ceka sigurnu smrt od bolesti ili gladi ako ne zeli.
Kliknite za proširenje...
Ne radi se o zabrani ili negodovanju nego o pravilnom definisanju problema.

Suicid je posledica određenih poremećaja i patologije i iako izbor uvek postoji, ovaj je svakako baziran na patologiji a ne na bilo čemu zdravom i prirodnom.

Rešenje je raditi na uzrocima, a ne prihvatati suicid kao nešto opravdano i "normalno". To je najnehumanije i najnezdravije rešenje.
 
Antihejter:
Ljudi su toliko potonuli da ne znam koliko bi u današnje vreme pomoglo "lepo objašnjeno", šta objašnjeno? Smisao života? Mora da se trpi? Logoterapija- lečenje smislom- Viktor Frankl?

Džabe sve. Živimo u nekom vremenu gde se koliko vidim ljudi osećaju "zaglavljeno", niti možemo napred, niti nazad.

Pa često se samoubistvo ne bira, uradi se u afektu.
Kliknite za proširenje...

Nazireš li lek u uvodnom postu i stavu da se ubijaju siti ?
 
Elle:
Ne radi se o zabrani ili negodovanju nego o pravilnom definisanju problema.

Suicid je posledica određenih poremećaja i patologije i iako izbor uvek postoji, ovaj je svakako baziran na patologiji a ne na bilo čemu zdravom i prirodnom.

Rešenje je raditi na uzrocima, a ne prihvatati suicid kao nešto opravdano i "normalno". To je najnehumanije i najnezdravije rešenje.
Kliknite za proširenje...
Ali resenja nema, drustvo uopste nije duzno ni prstom da mrdne da bi se to preveniralo (pricam o prevenciji), i to je realno, niko nikog ne zanima i drustvo je veoma neempaticno i surovo, meni je onda cudno odakle to negodovanje.

U drustvu gde kad se neko onesvesti na ulici u gradu i svi ga preskacu i niko ne prilazi, ili gde ne znaju da im je neki komsija koji je bez ikoga umro u svom stanu sve dok to ne osete, gde su osude kao dobar dan, jako puno mi je cudno negodovanje oko toga.

Ima puno onih koji bi hteli da budu prihvaceni, da imaju dostojanstvo, da ih niko ne stavlja u ponizavajuce situacije, da nemaju strah za zivot, hoce li to dobiti u slucaju da ne umeju sami da se za to izbore, pa nece.
 
Обилић:
Размишљам о људској аутодеструкцији,
у крајњој линији и суициду ...

Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит !
Kliknite za proširenje...
Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
 
bezimeni1:
Ali resenja nema, drustvo uopste nije duzno ni prstom da mrdne da bi se to preveniralo (pricam o prevenciji), i to je realno, niko nikog ne zanima i drustvo je veoma neempaticno i surovo, meni je onda cudno odakle to negodovanje.

U drustvu gde kad se neko onesvesti na ulici u gradu i svi ga preskacu i niko ne prilazi, ili gde ne znaju da im je neki komsija koji je bez ikoga umro u svom stanu sve dok to ne osete, gde su osude kao dobar dan, jako puno mi je cudno negodovanje oko toga.

Ima puno onih koji bi hteli da budu prihvaceni, da imaju dostojanstvo, da ih niko ne stavlja u ponizavajuce situacije, da nemaju strah za zivot, hoce li to dobiti u slucaju da ne umeju sami da se za to izbore, pa nece.
Kliknite za proširenje...
Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
 
Samoubistvo je krajnja autodestrukcija, ali nije mi to bio motiv za pokretanje teme. To je samo dovoljno bombastičan naslov koji će nas naterati na razmišljanje.

Krenuo sam od jedne misli, a to je: "Detetu što više daješ, sve je razmaženije i surovije prvo prema svojim stvarima, a zatim i prema kući, ukućanima i sebi."

A onda sam shvatio da su takvi svi uzrasti, da su deca samo primer koji sam prvi primetio i na pravi način izanalizirao.

Kako to ranije nisam shvatao ? Tako što su stariji svoje samouništavajuće ponašanje maskirali i predstavili kao reakciju na neke društvene tokove.

I ovde ima postova iz kojih viri opoziciona politika koja ima samo jedno naređenje koje joj zvoni u glavi:
"RUŠI !!!"

Ali nije mi namera opoziciju da analiziram, jer je njihov status jasan, odnosno niko normalan ne može samo da ruši, odnosno normalni imaju potpuno drugi pristup, oni kandiduju svoje ideje, i samim tim pokazuju svoj stav prema recimo politici vlade.

Ali kažem, nije mi namera da učim opoziciju kako da razmišlja i deluje, već da nekima koji su upali u depresiju eventualno pokažemo put.

Takvo stanje kod ljudi prepoznajemo i dok su još u ulozi zadovoljnog bića.

Recimo, na nekoj sedeljci neko (ko još ne zna da je u problemu) upozna izuzetno interesantnog partnera (partnerku), i umesto da ga to oplemeni, on se napije i napravi razna sranja.
I drugih milion primera autodestrukcije.

Pametni Englezi kažu:
"Kad imaš bolne misli u glavi, obuj tesne cipele !"
 
Evo jedna Afrika, Indija, Pakistan, Banglades - tamo "nema" depresije, nisu imali vremena kad da doguraju do tog stadija. Bave se prezivljavanjem i zadovoljavanjem primarnih potreba ljudskog bica (hrana, voda, odjeca, obrazavanje).
Tamo su ti u korijenu isprali mozak kako moras zivjeti prema propisima drustva i postajes dio tog kalupa. I ako si u startu djetetu oduzeo "njegovo" i ucinio ga sablonom drustva - sta ocekujes, kako da razvije bolest kad nije svjestan da ima "nesto drugo".

Kod nas je drugacija situacija. Dijete moze usvojiti drugaciji obrazac i to je u redu dokle nije destruktivno za dijete i okolinu.
Ali dijete ce osjetiti neki otpor - kako spremiti dijete na taj otpor?
Pa tako sto mu neces ici niz dlaku u djetinjstvu i na taj ga nacin ojacati. Ojacati u odraslu osobu.

Evo kako bi ti pomogao ljudima?
 
Znamo da je život težak i da često frustrira naše potrebe. Adekvatnim sazrevanjem čovek stiče određene emocionalne kompetencije koje ga čine sposobnim da se nosi sa teškoćama i frustracijama koje život sa sobom nosi. U O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Psihoterapiji ta opšta sposobnost da se podnosi život sa svim svojim razvojnim i svakodnevnim problemimanaziva se tolerancija na egzistenciju. To je složena sposobnost izgrađena od određenog broja bazičnih emocionalnih kompetencija koje razvijamo tokom života.Samoubistvom ne rešavamo problem, nepodnošljiv unutrašnji osećaj će proći , samo treba naći rešenje, bez imupuslivnih odluka .
 
Обилић:
Размишљам о људској аутодеструкцији,
у крајњој линији и суициду ...

Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит !
Kliknite za proširenje...
Ljudi često ne znaju što su se ubili.

Veruju da imaju jako dobre razloge - imaju 17 godina i zatreskani su u nekog mulca koji ih ostavi, i slično - koji su po pravilu jadni izgovori za trenutačno stanje. Ne govorim o ljudima koji imaj dublje, i realnije, razloge. Ali o tome sam pisala bar jedno pet puta, jer je ovo najmanje peta tema otvorena o suicidu u zadnjih godinu-dve.
 
Nažalost, ovo je večito živa i aktuelna tema, a na još veću, efekata ima vrlo malo ma koliko se na nju pričalo i pisalo.
Обилић:
Нико се гладан није убио,
али врло често јесте, онај што је сит !
Kliknite za proširenje...
Ne postoji samo jedna vrsta gladi.
Postoje gladi koje se tole podrškom, praštanjem, samilošću, otvaranjem novih prilika, osećanjem pripadnosti negde i nečemu, ostvarivanjem svojih malih i velikih želja, a rekla bih da su nam male želje važnije od velikih jer kad smo njih sposobni da ostvarujemo, još ima motivacije iz dna duše da poverujemo da može biti bolje... a ponekad se čini da smo potpuno sami i neostvareni, pa pritom i blokirani i neostvarljivi.
Kad se tome pridruže pritisci bližnjih i okoline, osećaj da smo svoje potencijale naopako upotrebljavali, pa ni svoja, a ni tuđa očekivanja nismo opravdali...
Sve to navlači crnu zavesu pred nama i nije lako odupreti se očajanju.
Ima fraza i fraza,
ali, zaista se nadam da oni koji prema impulsu krenu na tako nešto, nađu snage u sebi da makar čekaju još malo, da porazgovaraju O TOME sa nekim. Ne nužno okidačima, ali O TOME bi zaista trebalo da razgovaramo. Mi imamo užasno veliki uticaj jedni na druge iako se svet razvija tako da svako ko je malo drugačiji, ne pripada nigde i treba da se "skloni", a zvuči paradoksalno u odnosu na svet koji različitosti zapravo voli, želi i grli.
Razgovarajmo O TOME da razmišljamo sebi da oduzmemo život.
 
Poslednja izmena:
Postoji
- samoubistvo
- odloženo samoubistvo i - rizično ponašanje.

Mislim da pre svega treba toga da budemo svesni. Znači da svi na neki način spadamo u samoubice.
Kako ?

"Samoubistvo" je kad pucaš sebi u glavu, ali postoji i "odloženo samoubistvo", a to je alkoholizam, narkomanija, pušenje ...
Postoji i "rizično ponašanje", u tu kategoriju suicidaša spadaju oni koji brzo voze, bave se borilačkim sportovima, ekstremnim sportovima, odlasku na ratišta po svetu ... itd.

Ovo treba znati da bismo pratili sebe i svoje ponašanje, i umeli da pomognemo sebi u najgorim situacijama a to je kad niko drugi to ne može.
 
U ovaj zivot si bacen bez ikakvog pitanja, da trpis ono sto nisi trazio, da budes kriv sto uopste postojis, cesto bukvalno nemas prava nigde da zivis, moras zavisis od dobre volje drugih da bi te npr. neko zaposlio, a da bi dobio dobru volju od strane njega mora da trpi podredjenost ili neku vrstu zlostavljanja, i taj od koga zavisi moze da bude strasni psihopata. Ako uradis nesto na svoj nacin to narodu ne valja i stizu strasne osude od naroda, ali ako uradis drugacije opet isto dolaze strasne osude od naroda, to je ono "svetu se ne moze ugoditi" + skoro linc ako tako narodu nisi po volji, u danasnje vreme svaki psihopata ima slobodu govora i oni su cesto najglasniji. Ja se jako puno krecem po internetu pa savrseno dobro znam kakvi su ljudi kada imaju negde prilike da nekog komentarisu i kompetentan sam da to kazem. Nekad ne mozes da dises i da uopste imas imalo mira i dostojanstva cak kada se uopste i ni na koji nacin ne eksponiras, i da te svi ostave na miru. Cak ni u danasnjem drustvu nije nista bolje nego u srednjem veku, uopste nije, samo sada teoretski imas vise prava ali ne i u praksi i sto je to za odabrane ima vise slobode, ostali su roblje koje je krivo samo zato sto uopste postoji koje mora da trpi razne vrste nasilja jer nije bogato i nije prihvaceno. Za takve, kad nema nikakvih drugih trajnih izlaza, koji je onda poslednji?

Danasnje drustvo je ekstremno nasilno, licemerno, nepravedno mesto, cak i opasno po sam zivot. Manje bi mi bilo zao da me povredi neki krokodil ili neki medved nego da neki psihopata sa IQ od 30 prokomentarise nesto u vezi mene i meni slicnih (sto je isto kao i da je mene licno prokomentarisao) sto se tice mojih/nasih i licnosti i nacina zivota, ono prvo je prirodni instinkt neke zivotinje od kojeg imas sve pravo sveta da se branis (ko je jaci i kome vise radi adrenalin taj je u pravu i moralni je pobednik), a ovo drugo je cist sadizam i bezobrazluk gde i ako se branis ti si demonizovan jer na to nemas prava (ko je pokvareniji ili licemerniji taj je u pravu i taj je moralni pobednik). U primitivnim drustvima Afrike i Juzne Amerike bolesni su prihvatani ili eventualno su smatrani nekim cudacima i vracevima ali prihvaceni (iako su to drustva gde nemaju leba da jedu), dok na civilizovanom Zapadu su bolesni tokom 20. veka bili ubijani, setite se nacisticke Nemacke, u Evropi i SAD bi i sada bolesni bili ubijani da se narod pita jer takav je mentalitet zapadnih drustava, srecom postoje zakoni koji to sprecavaju, ali su takvi i dalje strasno diskriminisani i nad njima se vrsi nekoliko vrsta nasilja koje nije fizicko. Ovde se i deca prave invalidima od batina i gde roditelji jos i ne prihvataju krivicu nego kazu "ja sam ga rodio, ja imam prava i da ga ubijem", ili kad se neko u gradu onesvesti na ulici ljudi negoduju zato sto moraju da ga preskacu po trotoaru, da li je to normalno?

Jel nisam u pravu ni za sta? Nadam se da sam ukazao na neke uzrocnike samoubistava, mozda se nesto i promeni na bolje, ali verovatno nece i statistika ide dalje, kako god..
 
Poslednja izmena od moderatora:
zagolica mi mastu kako ljudi, svi koji delimo sadasnjost
mogu da budu toliko uvereni da su nase generacije izmislile "toplu vodu"
u smislu zivotnih problema.

Negde u neko doba npr. oko 15-16 god smo svesni da je zivot vecita borba
da uvek postoji neko kome je teze nego nama
a da uvek postoji izlaz i resenje.
Najtezi deo jeste da se doceka taj momenat kada se problemi prevazidju.

Koliko sam ih docekao. I bio ponosan na sebe.

Zao mi je ljudi koji su duhom pali toliko da ne vide kako su nekada
najjednostavnija resenja i najbolja. Da ne treba preuvelicavati problem.
Sve se da resiti ! ! !



smatram da ovaj tel. treba da svako od nas nakon komentara c/p

Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.
 
Naiđu teški periodi.Osećaj da ništa nismo uradili kako treba ,da su nam sve bitne odluke bile pogrešne ,da smo se odavno predali "odživljavanju "..Razmišljati o samoubistvu nije bolest (moje lično mišljenje )već posledica konstantne tuge i beznađa ,najviše od svega praznine.
I smatram da čovek koji ne izvrši suicid (a ne vidi izlaz iz svog besmisla ),ne odustaje zbog negodovanja i osude.Već zbog ljudi do kojih mu je stalo.
Ljubav ga zadržava .Na prvi pogled zvuči nelogično zašto je neko toliko beznadan,ako ga neko voli i ako je sam u stanju da voli.Zato što je svako sam u svojoj glavi i srcu.
Ljubav i tuga itekako mogu živeti uporedo,svezano.Zato i jeste toliko teško.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top