Самоубиство бомбом у центру Београда

Lesandar

Buduća legenda
Poruka
27.930
На углу улица Таковске и Илије Гарашанина непозната особа разнела се експлозивном направом, сазнаје РТС.

За сада неидентификована особа ушла је пре пола сата у посластичарницу "Петковић" на углу улица Таковска и Илије Гарашанина. Истерала је све присутне напоље, и затим детонирала експлозивну направу која ју је усмртила.

На лицу места се налазе јаке полицијске снаге, припадници службе Хитне помоћи. Истрага је у току.
 
На углу улица Таковске и Илије Гарашанина непозната особа разнела се експлозивном направом, сазнаје РТС.

За сада неидентификована особа ушла је пре пола сата у посластичарницу "Петковић" на углу улица Таковска и Илије Гарашанина. Истерала је све присутне напоље, и затим детонирала експлозивну направу која ју је усмртила.

На лицу места се налазе јаке полицијске снаге, припадници службе Хитне помоћи. Истрага је у току.


Javno mjesto, explozivna naprva ... steta takvog potencijala za teroristu
 
kazu da je poslasticarnica bila vlasnistvo nekog ministra petkovica, a da covek kojije aktivirao bombu ima izmedju 50 i 60 god
mora da ga je taj petkovic zestoko maltretirao, cim mu je zivot postao bezvredan i bacio ga za materijalnu stetu koju je ministru naneo u lokalu aktiviranjem bombe
coveka vise nema, a lokal ce da se adaptira brzo

Он је бивши министар културе и колико знам И ДАНАС ЈЕ ПОСЛАСТИЧАРНИЦА "ПЕТКОВИЋ" У ЊЕГОВОМ ВЛАСНИШТВУ:

Братислав Петковић
Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="class: infobox vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="colspan: 2, align: center"]Братислав Петковић[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"] Братислав Петковић
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум рођења[/TH]
[TD]26. септембар 1948.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Место рођења[/TH]
[TD]Београд
ФНР Југославија[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Братислав Петковић (Београд 26. септембар 1948[SUP][1][/SUP]) је српски редитељ, драмски писац, позоришни редитељ и политичар. Бивши је министар културе и информисања у Влади Републике Србије. Оснивач и директор је Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду.[SUP][2][/SUP]
Биографија

Рођен је 26. септембра 1948. године у Београду, отац Богдан Петковић био је посластичар.
Оснивач је и директор музеја аутомобила у Београду 1994. године. Власник најстарије посластичарнице у Београду „Петковић“.[SUP][3][/SUP] Потпредседник је Удружења драмских писаца Србије. [SUP][4][/SUP] Председник је Заједнице музеја науке и технике.[SUP][5][/SUP] Добитник Нушићеве награде за 2000. годину. Добитник Златног беочуга за допринос култури 2001. године. Оснивач је камерне сцене „ Модерна гаража“.[SUP][2][/SUP] Аутор је више драмских текстова од којих су многи играни на сцени а један је преточен у филм „ Албатрос“[SUP][6][/SUP]
У Београдском драмском позоришту игране су следће његова дела:

  • Разбојници
  • Спортинг лајф
  • Каскадер
У Модерној гаражи играна су следеће дела:

  • Гранд при
  • Легија части
  • Цветови зла
Учесник је и председавајући многих жирија.
 
Он је бивши министар културе и колико знам И ДАНАС ЈЕ ПОСЛАСТИЧАРНИЦА "ПЕТКОВИЋ" У ЊЕГОВОМ ВЛАСНИШТВУ:

Братислав Петковић
Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="class: infobox vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="colspan: 2, align: center"]Братислав Петковић[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"] Братислав Петковић
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум рођења[/TH]
[TD]26. септембар 1948.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Место рођења[/TH]
[TD]Београд
ФНР Југославија[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Братислав Петковић (Београд 26. септембар 1948[SUP][1][/SUP]) је српски редитељ, драмски писац, позоришни редитељ и политичар. Бивши је министар културе и информисања у Влади Републике Србије. Оснивач и директор је Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду.[SUP][2][/SUP]
Биографија

Рођен је 26. септембра 1948. године у Београду, отац Богдан Петковић био је посластичар.
Оснивач је и директор музеја аутомобила у Београду 1994. године. Власник најстарије посластичарнице у Београду „Петковић“.[SUP][3][/SUP] Потпредседник је Удружења драмских писаца Србије. [SUP][4][/SUP] Председник је Заједнице музеја науке и технике.[SUP][5][/SUP] Добитник Нушићеве награде за 2000. годину. Добитник Златног беочуга за допринос култури 2001. године. Оснивач је камерне сцене „ Модерна гаража“.[SUP][2][/SUP] Аутор је више драмских текстова од којих су многи играни на сцени а један је преточен у филм „ Албатрос“[SUP][6][/SUP]
У Београдском драмском позоришту игране су следће његова дела:

  • Разбојници
  • Спортинг лајф
  • Каскадер
У Модерној гаражи играна су следеће дела:

  • Гранд при
  • Легија части
  • Цветови зла
Учесник је и председавајући многих жирија.

Pa, šta o Petkoviću rastežeš toliko ?
To je gazda lokala.
Nije se on ubio....
 
čudno je što se ne objavljuje identitet samoubice
valjda je covek u takvom stanju da mora dnk analiza :(
Он је бивши министар културе и колико знам И ДАНАС ЈЕ ПОСЛАСТИЧАРНИЦА "ПЕТКОВИЋ" У ЊЕГОВОМ ВЛАСНИШТВУ:

Братислав Петковић
Из Википедије, слободне енциклопедије

[TABLE="class: infobox vcard, width: 22"]
[TR]
[TH="colspan: 2, align: center"]Братислав Петковић[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"] Братислав Петковић
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум рођења[/TH]
[TD]26. септембар 1948.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Место рођења[/TH]
[TD]Београд
ФНР Југославија[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Братислав Петковић (Београд 26. септембар 1948[SUP][1][/SUP]) је српски редитељ, драмски писац, позоришни редитељ и политичар. Бивши је министар културе и информисања у Влади Републике Србије. Оснивач и директор је Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража у Београду.[SUP][2][/SUP]
Биографија

Рођен је 26. септембра 1948. године у Београду, отац Богдан Петковић био је посластичар.
Оснивач је и директор музеја аутомобила у Београду 1994. године. Власник најстарије посластичарнице у Београду „Петковић“.[SUP][3][/SUP] Потпредседник је Удружења драмских писаца Србије. [SUP][4][/SUP] Председник је Заједнице музеја науке и технике.[SUP][5][/SUP] Добитник Нушићеве награде за 2000. годину. Добитник Златног беочуга за допринос култури 2001. године. Оснивач је камерне сцене „ Модерна гаража“.[SUP][2][/SUP] Аутор је више драмских текстова од којих су многи играни на сцени а један је преточен у филм „ Албатрос“[SUP][6][/SUP]
У Београдском драмском позоришту игране су следће његова дела:

  • Разбојници
  • Спортинг лајф
  • Каскадер
У Модерној гаражи играна су следеће дела:

  • Гранд при
  • Легија части
  • Цветови зла
Учесник је и председавајући многих жирија.

sto su mu zanimljivi nazivi dela
 
Jadan čovek, pokoj mu duši , neka bar sada počiva u miru.

Niko se ne ubija zbog slatkih kolača već zbog očaja i beznađa kojem više ne vidi kraj ni početak.

Ubio je sebe i nikog drugog nije povredio , a ta pekara će se našminkati koliko do večeras.

Moguće da ima neke simbolike i razlog zašto je baš u Petkovićevoj pekari to uradio i to ćemo sve ubrzo i saznati ako ne zvanično , a ono čaršija priča i sve tajne se (sa)znaju u ovoj nam mahali.

Ko prati dnevnu štampu vidi i sam da se ljudi svakodnevno samoubijaju , poslednjih dana najviše bake i deke od preko 70 godina što je zločin pre svega ove države , kolonijice , besmisla.

Ceo život su radili, gradili i izgradili sve ovo koje banda i ološ ne mogu ni okrečiti, ovi zavičajci i alavuše doperjale ko zna odakle u poslednjie dve decenije i grabe , otimaju , gaze...tim ljudima su oteli ono što su sami zaradili i stvorili odvajajući od usta a oni stari i nemoćni za ikakvu borbu protiv očigledne nepravde skaču sa mostova i vešaju se po podrumima.

Tuga najtužnija koju gledamo svaki bogovetni dan oko nas.

Nekidan momak od oko 30-tak godina skočio sa 11 sprata na Vidikovcu, bolestan čovek sa bolesnom majkom i nepokretnom bakom kojima je ovo što se naziva država i struju isključila i urnisala živote umesto da one debele zavičajke i izbeglice uvaljene u fotelje iz socijalnog rada odrade bar deo posla za koji su masno plaćene i pobrinu se za ovu nesrećnu porodicu , sahranili su je gladnu , jadnu i unesrećenu.

I to je samo mali delić očaja koji se događa ovde na dnevnoj bazi jer kad bi objavljivali sve ne bi štampali dnevne novine nego omanje knjige.

I onda se maloumni alavci okorišteni o ovaj truli sistem nađu još i da sprdaju sa tim jadnim ljudima jezivim doskočicama o njihovoj mentalnoj bolesti , ismevanjem gladnog sveta po ulicama i da ne nabrajam idiotske im izjave da se ne beih ispovraćala i sama ...poželeti im istu sudbinu i ako Bog da će je i doživeti sa sve svojim bližnjim koji im to odobravaju.

Još jednom, pokoj duši nesrećnom čoveku.
 

Back
Top