Samotnjaštvo kao vrednost i normalan stil življenja

M

mekflaj

Poznat
Poruka
8.291
Nažalost, društva stigmatizuju i diskirminišu samotnjake.
U psihologiji, psihijatriji, sociologiji itd to se tretira kao poremećaj i postoji stručni ružni naziv - alijenacija ili otuđenje.

Dakle, samotnjaci su jedna ugrožena i zlostavljana manjina a kako nisu skloni udruživanju u organizacije radi ostvarenja ciljeva i borbi za svoja prava ostaje im da trpe.

A istina je da kao što postoje životinjske vrste koje žive same a ne u krdu, postoje i takvi ljudi. Svrha postojanja ovih socijalnih autsajdera je što vrsta ne voli da stavlja all eggs in one basket, to bi bilo suviše rizično.... potrebni su joj i distancirani ljudi koji bi na taj način izbegli određene opasnosti... Dakle, nije reč o poremećaju, već o skroz normalnoj genetskoj postavci.

Pogledajmo sistem školstva, ne postoji home schooling kod nas, nego se dete baci u neku grupu i tamo je osuđeno na to da trpi neke debile. Favorizuje se ekstraverzija, introverzija se odbacuje i tretira kao mana. Kaže se - budi aktivan, a što si tako zatvoren, izađi iz ljušture itd.... Pa upravo postoje životinje koje nose ljušture, za kornjaču, ježa, puža bilo bi neprirodno da odbace svoje kućice...

Razmatra se da se samotnjaci dodatno oporežu jer nemaju dece, a s druge strane, ne dozvoljava im se usvajanje ili surogatstvo o njihovom trošku ukoliko ga žele....
Kreću pritisci sredine udaj se, ženi se, druži se, ko to ne sledi tretira se kao izrod....

Kako da se borimo protiv te društvene stigme da je biti samotnjak nešto čega se treba stideti? Kako se odbraniti od ljudi koji bi da nam sole pamet i nameću kako treba živeti?
 
Ne znam sta da ti kazem...kao mladja sam bila vise introvertna licnost,sada sam extrovertna,ne nesto preterano,ali recimo da sam pricljiva u drustvu koje mi prija...kao mala sam bila stidljiva i povucena,negde sa polaskom u srednju skolu se to promenilo,postala sam mnogo otvorenija,nisam vise tako stidljiva kao kad sam bila mala...eventualno ako je neko drustvo koje mi ne prija,onda ne pricam puno jer sa takvim ljudima nemam o cemu...ali zato sa najboljim drugaricama :mrgreen:
a samoca mi nekad prija,s vremena na vreme...mada uglavnom vise volim da sam u drustvu meni dragih ljudi :)
 
mekflaj:
... nego se dete baci u neku grupu i tamo je osuđeno na to da trpi neke debile.
Favorizuje se ekstraverzija, introverzija se odbacuje i tretira kao mana.

Kako da se borimo protiv te društvene stigme da je biti samotnjak nešto čega se treba stideti? Kako se odbraniti od ljudi koji bi da nam sole pamet i nameću kako treba živeti?
Kliknite za proširenje...

Robovlasnicima su potrebni drustveni robovi, jer se grupama i masama lako upravlja.
Zato se jos u skoli vrsi trijaza, samo oni koji uspeju da se promene i uklope u sablon drustvenog roba dobice sansu.
 
Problem nije samo drustva.U pitanju je problem presije i ucenjivanja iz direktnih, porodicnih krugova.Mnogi ljudi smatraju vaspitanje kao modelovanje po njihovom kalupu.Obrazovanje smatraju ucenjem drustvenih normi.
A vaspitavanje je ( bi trebalo biti) pomaganje detetu da izadje na put odraslih spreman da opstane u drustvu bez stete sebi, da razvije svoje kapacitete i svoje zelje ( ne porodicne).Osim toga pravilno vaspitavaje znaci uciti decu pravilnom rasudjivanju i postovanju zivotnog prostora.

Nepostovanje licnog prostora, karaktera dovodi do toga da roditelji ocekuju kroz dete ostvarenje njihovog "prirodnog zakona" ( ideju o), nastavljanje loze, produzenje gena etc.
Dete koje taj "zakon" ne postuje u ocima roditelja je njihov promasaj.Samotnjaci u tom smislu su za neke porodice sramota.To svedoci samo o ogranicenom razmisljanju mnogih roditelja koji su isto nasledili od njihovih roditelja i samim tim smatraju taj prirodan zakon i naslednim pravom.Trenutno postoji mnogo ljudi koji smatraju da na skoro sve imaju pravo, na zalost.
 
Iako izlizano zvuci, covek je drustveno bice, i pod tim ne mislim one gluposti, idi lumpuj do zore i sl, vec da mu nekada treba neko da poprica sa njim, da ga razume, da bude tu za njega. Takodje, koliko god primitivno delovalo, mi smo zivotinje i nas cilj je da odrzimo nasu vrstu i da obezbedimo nase potomstvo, a neki to urade na velikoj skali svojim doprinosima, tipa Tesla. Opet, mislim da ce ljudska vrsta preziveti i bez mog ili necijeg drugog potomstva sasvim dobro.

Oporezivati samce je krajnje glupo, kad vec nekog operezujemo sto nema srece da nadje odgovarajucu osobu, mozemo i da radimo eksperimente na njemu, jer je drustvu u celini potpuno beskoristan jer nema potomstva :roll: , mada kada bi ziveli u nekom toliko bolesnom drustvu, mozda bi se i to dogodilo jednog dana. Slazem se da skole mogu biti traumatican period za adolsecente i decu, pogledajmo nasilje po skolama samo, pa pune su vesti, i sad ne mozemo da kazemo samo skole su krive, drustvo je krivo, bolje dete skolovati kod kuce gde nece biti okruzeno ljudima koji ce ga ismejavati. Realno, ne mozemo dete staviti pod stakleno zvono, jer svet je gadno mesto, i za njega ti treba ogromna krljust. Cak i da se dete skoluje kod kuce, ide vanredno u skolu, faks, bude odlikas, nista ne garantuje da ce biti sposobno za zivot i razviti socijalnu inteligenciju, mada nista ni ne garantuje da nece s druge strane.

Istina je da drustvo favorizuje ekstraverte, provod, lumpovanje, druzenje i te "normalne" stvari, u vecini su, i mislim da introvertnost nije nikakva bolest, opet kljucna razlika, introvert voli druzenje sa drugima, i uziva u dubokim temema, ali mu i treba vremena samom da "napuni baterije", dok neko asocijalan ne zeli da prosiruje krug prijatelja i broj licnih kontakata mu se moze izbrojati na prste.

Na kraju, ostaje i pitanje zasto je neko samotnjak, da li ga je genetika, odgoj, licna (traumaticna) iskustva nacinila na samotnjaka? Da li je samotnjak jer jednostavno "ne moze da se uklopi" ili "nema srece" sa drugim ljudima, pa jednostavno dize ruke, nece da se zamara sa konvencijama.
Rekao bih za sebe da sam samotnjak u neku ruku, pa ovakav iz prethodne recenice, i ne vidim nista lose u mom samotnjastvu ako uspem da jednu osobu sa slicnim nacinom razmisljanja ukljucim u svoj zivot. Prihvatanje, razumevanje, podrska, svima to treba zar ne, mada lakse je negirati i lagati sebe ponekada.
Samoca je ipak najsladja u dvoje :)
 
nije to uopste problem sve dok ne ispadnes skroz iz drustva da pocnes da ludish
pa mnoga zanimanja bas to dozvoljavaju i traze, neki sta znam umetnici... zanatlije... cak ih i drustvo tj ljudi koji se druze prihvataju dok su u granicama nekim
pa i samotnjaci u skoli se organizuju nekako i tu uce da se postave prema grupi i da budu prihvaceni. vecina tih introverata i nije nesto tupava u odnosu na sredinu nego vise vole da se okrenu nekoj zanimaciji

znaci introverti dok ne otkace nisu nikakav problem samo cini mi se kasnije ulaze u veze, npr na fakultetu, imaju manje monogamnih veza, manji krug ljudi ali neka dugogodisnja poznanstva, npr tri-cetiri prijatelja vuku iz skole itd. mada sta bi bili ekstroverti ili otkaceni ekstroverti
 
Poslednja izmena:
Sve je na prodaju, sve je roba koju treba upakovati i prodati. Ne vrednuju se kvaliteti, vec kako se prezentuju, i umes li pri tom druge da zabavis. Nije bitno sta ces reci, vec kako ces reci... Zasto je onda bitno kako ces u tim okolnostima biti vrednovan?
Ali ne treba ici ni u drugu krajnost i podilaziti svojim ogranicenjima. Ako je neko samotnjak ne znaci da treba da ima specijalan tretman i bude postedjen situacija u kojima ce trpeti razne pritiske okoline, sustretati se sa 'nekim debilima'. :lol:
 
Pa sami su jer su razliciti od vecine. Kad si dete, to ti tesko pada jer ne kuzis neke stvari. Kad pronadjes ljude koji su ti slicni, verovatno ce ti goditi da vreme provodis sa njima. Ali i tada nekad pozelis potpunu samocu i to je skroz ok.
I bitna odrednica jedne vrste zrelosti je kad sam biras i odbacujes. Onda rulja ne odbaci tebe , nego ti nju jer su priglupi, dosadni itd. I biras ono sto vredi..A ima ljudi koji su totalni samotnjaci, svojim izborom, ne nametanjem okoline. Uglavnom su to vrlo zanimljive osobe
 
prvo, povezao si u jednom delu uvodnog komentara dva različita pojma, samotnjak i samac.
samac (neoženjen, bez dece) uopšte ne mora da bude tip samotnjaka.
drugo, nije ni svaki samotnjak ekscentrik poput hauard hjuza, pa da ga društvo stigmatizira. neki se (poput kolege dreamera:) uklapaju u društvo, samo s mukom i protiv svoje prirode.
dalje, ako se opredelite na aktivizam, udruženje i sl. vremenom ćete se međusobno toliko zbližiti oko zajedničkog delovanja, da će vam ideja koja vas je okupila postati besmislena:lol:
 
meni moje samotnjastvo u zadnje vreme ume da dosadi, nekad mastam o nekoj vrsti jake familije, klana...
mislim da dolazi sve teze i teze vreme za samotnjake jer u sve vecoj ekonomskoj krizi i nemastini prvo ce da stradjavaju najranjiviji a samotanjaci smo svakako jedna od tih grupa
sve se vise traze oni likovi koji sve znaju i koje svi znaju, tipa "znas onaj/ona mali legenda", bez obzira na ostale njihove osobine
iz odnosa zaknjucis da si "neplanirana pojava", a izrazi tudjih lica kao da govore vucjm jezikom - dalje od nase teritorije, sto je nekad bas smesno haha,
na kraju krajeva tesko je dobiti i zadrzati posao u Srbiji kao stranac za sve, a koliko god bio sam moras bar imati neki izvor sredstava za zivot osim ako ne planiras da se hranis vazduhom ili sl...
svako ima i svoje vrline, ili bar dobre trenutke, meni se npr. desavalo da nekim "poznanicima" (posto ne verujem da posedujem jace drustene veze od tih) budem bolji i korisniji od njihovih prijatelja, za sta sam cak 2-3 puta dobio i njihovo priznanje, ma da ne vidim bas neku korist od toga, na kraju krajeva opet ce ta osoba biti privrzenija i sl. nekom sHimpa likuW ccmooK, ili npr. ce sef pre zadrzati nekog derpea nego dobrog radnika
evo malo subjektivan, ekonomski baziran post, sta ces kriza stiglo prolece 90-e hahahahaha
 
hirajgoagain slazem se sa svim tvojim postovima na temi, tacni su kao iz uzbenika, mislim da si dobro dosla do sustine

uzgred mislim da bi svaki samotnjak trebao dubooooko da se zapita zasto je samotnjak, i ne mislim samo na jih nego i mnogi drugi "tipovi", ma da u zivotu je najteze doci do istine

cesti su primeri , mnogi, sve vise i vise postaju ono sto zapravo nisu jer krenuvsi jednim putem privlace slicne i slicni su im simpaticni i onda kao kolektivno ludilo sve dublje i dublje streme necemu, a jos gore od toga: tu su i oni koji ih podrzavaju ne znajuci da im cine zlo a ne dobro, detinjstvo i rana maladost su podobna doba za to... mnogu utice i karakter licnost, tvrdoca svog stava, sto vise otvoren i sklon oponasanju drugih, bezlican s tim sve vise pogubno
eto primer kad neko napise neku glupost na netu, mnogi ga podrze za razliku od pametnih ideja, i onda on tera sve dalje i dalje, a 99% njih danas ima net i bar 80% pise neke gluposti i eto prenos virtuelne lose strane u realan zivot, a u sajber svak je kurajber
kroz zivot sve mi se vise cini da je cvrstoca stava veoma bitna, pa makar i ne bio bas ispavan nacin rezonovanja
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Urwald
Kada biste sreli sebe kao malo dete
Odgovora
20
Pregleda
437
Zelena milja
Zelena milja
loptica doskocica
Bliskost i ranjivost
2
Odgovora
37
Pregleda
707
bird again
bird again
aeternum
Lični izbori i osude
Odgovora
12
Pregleda
560
Џорџи
Џорџи

Back
Top