samokritika

BlackLeather

BlackLeather

Iskusan
Banovan
Poruka
6.173
da li ste skloni preteranom preispitivanju, analizi i samokritici
da li je to odlika nesigurnosti ili perfekcionizma ili prevelike svesti i savesti
kako utišati glasove koji stalno nešto dovode u pitanje i potkopavaju
 
Јесам.
Код ме је одлука сва 3 што си навео.
Веома тешко. Један од начина је покушај да не мислиш ни о чему што се може урадити медитацијом или молитвом.
 
Mislim da je u pitanju sklonost ka perfekcionizmu, bar sto se samokritike tice.
Preispitivanje je cesto, ali ako ode u krajnost, moze da se stvori psihicka bolest ili smetnja, kao sto je opsesija.
 
U nekim oblastima, da, mada obicno se to zavrsi lose, jer uvek nalazis mane u sebi, pa to ume da poljulja samopouzdanje.
Trudim se sada da me boli uvo, umesto da se pokopavam nekim idejama, "sto to nisam tako, sto nisam ovakav, sto nisam onakav", prihvatam sebe, vrednujem ono sto radim, iako mozda nije savrseno uvek kazem sebi da sam odradio odlican posao i da cu sledeceg puta uraditi jos bolje, pa makar za nijansu.
A i perfekcionizam nije dobar, jer retko sta je savrseno, a i mi nismo savrseni, sto opet to zna da poljulja samopouzdanje ako zelimo savrsenost.

Kako protiv preispitivanja? Prihvatiti sebe, nesavrsenosti, i da je ljudski gresiti. Ne moramo da budemo savrseni, ne moramo da se dopadnemo drugima, ne moramo uvek da impresioniramo druge, a ni sebe, potrebno je samo da budemo ono sto jesmo, i da relativno budemo zadovoljni time. Videti pozitivnu stranu sebe, svojih uspeha i malo optimizma nije na odmet.
 
Ako prihvatimo da našu ličnost čine tri ego stanja: dete, odrasli i roditelj, pitanje svrsishodnosti samokritike ovisi o tome iz kog ego stanja ista dolazi.
Samokritika je zdrav i efikasan mehanizam preispitivanja sopstvenih postupaka i mišljenja kada dolazi iz racionalnog i sadašnjeg odraslog. U tom smislu, samokritičnost je dobar filter koji će na pravi način vrednovati da li je nešto što smo uradili ili što ne radimo dobro ili loše.

Problem nastaje kada samokritičnost dolazi iz "roditelja", a takva samokritičnost po pravilu je loša, vođena iracionalnim usađenim stavovima i sa tendencijom da uruši i oslabi odraslog u nama. Osnovni problem je što ličnost u tom slučaju nije svesna da njena samokritičnost nije rezultat racionalnog promišljanja i sagledavanja konkretne situacije (kako bi to činio odrasli), već je rezultat davno usvojenih stavova kojima je osoba dala legitimitet bez prethodne analize i provere - pa se može reći da to nisu autentični stavovi zrele osobe. Dakle, u tom slučaju, osoba ne razmišlja racionalno niti kritički na zdrav način sagledava svoje postupke, već razmišlja pod uticajem preuzetih roditeljskih modela koji mogu ali i ne moraju biti tačni, a da osoba nije ni svesna da je u pitanju iracionalno razmišljanje.

S obzirom da je funkcija samokritike da racionalno i zdravo preispita sopstvene postupke spram realnog autentičnog referentnog sistema ličnosti, jedini način da samokritika bude konstruktivna jeste da se zapitamo ko to u nama progovara - odrastao i autentičan "ja" koji logički, jasno i u ovom trenutku sagledava stvari, neki davno usvojen aksiom u nama koji se probudio potaknut konkretnom situacijom ili dete koje želi da radi samo ono što mu se hoće bez ikakve samokritike.


Edit: uprošćeno govoreći, "roditelj" u nama težiće perfekcionizmu, a "dete" u nama težiće odbacivanju bilo kakve samokritike.
"Odrasli" je taj koji racionalno treba da izbalansira stvari.
 
Poslednja izmena:
BlackLeather:
da li ste skloni preteranom preispitivanju, analizi i samokritici
da li je to odlika nesigurnosti ili perfekcionizma ili prevelike svesti i savesti
kako utišati glasove koji stalno nešto dovode u pitanje i potkopavaju
Kliknite za proširenje...

ne znam cega je to odlika, i iskreno, nije me mi briga, ali ne da preispitujem do nemogucih detalja sve ono sto sam rekla/uradila, vec i ono sto nisam, ili sto sam mogla...samo one osobe koje pate od opsesivnog preispitivanja znaju kako je to depresivno...interesantno, nikada ne preispitujem tudje reci/odluke i postupke, koliko svoje..
 
kao cvet na kisi:
...Edit: uprošćeno govoreći, "roditelj" u nama težiće perfekcionizmu, a "dete" u nama težiće odbacivanju bilo kakve samokritike.
"Odrasli" je taj koji racionalno treba da izbalansira stvari.
Kliknite za proširenje...

"Decu" treba tuci. I za ushi vuci.

malavelika:
ne znam cega je to odlika, i iskreno, nije me mi briga, ali ne da preispitujem do nemogucih detalja sve ono sto sam rekla/uradila, vec i ono sto nisam, ili sto sam mogla...samo one osobe koje pate od opsesivnog preispitivanja znaju kako je to depresivno...interesantno, nikada ne preispitujem tudje reci/odluke i postupke, koliko svoje..
Kliknite za proširenje...

A da ne govorimo o onome sto ces tek uraditi.
Ali tudji (postupci) su fitilj za sopstvene, jel' oli nije? Zato i tudjice treba do sitnih crevaca.

georgejune:
moze biti i jedno i drugo u mom slucaju je nepovrsnost ali iskustvom se sve manje preispitujem
Kliknite za proširenje...

Hm, a shta ako u stvari ti lezis na ledjima na povrshini (tj. postajes povrshan jer si prepreispitan usled iskustvenosti a iskustvo je promenljiva kategorija pak )?
 
BlackLeather:
da li ste skloni preteranom preispitivanju, analizi i samokritici
da li je to odlika nesigurnosti ili perfekcionizma ili prevelike svesti i savesti
kako utišati glasove koji stalno nešto dovode u pitanje i potkopavaju
Kliknite za proširenje...

S vremena na vreme, preispitujem svoje postupke, reči. Dela. Naprosto, rezimiram. Ja volim da analiziram. I svoje i tuđe. :mrgreen: Ja naprosto volim, od dna, do neba; sve da ispremeštam, položim i kockice složim. Drugačije kod mene ne ide. Ja volim analize. Ja sam analitički tip čoveka.

Mislim da svaki čovek s vremena na vreme preispituje sebe. Naravno, ne treba ići ni u kakvu krajnost, ali smatram da jeste potrebno, zarad rada na sebi. Gde da se šarafiš, gde da se koriguješ, gde su stvari ok, a gde si baš slab.

Izrazito sam samokritična. Možda i previše.

Kod mene je to odlika osetljivosti. Jer moja priroda je nekako nežna i pažljiva, ali tako željna i žedna znanja. I tu nastojim da napravim balans, da nekako moj duševni mir bude uvek prisutan . Definitivno zbog svesti o mnogim stvarima i zbog savesti, što u meni lupka nepogrešivo. I nezadrživo.

Kako ih utišati..Ne znam. Mislim da i ne možeš. Sve što nastojiš da potkopaš, ono iznova se rađa. Sve što nastojiš da utišaš, vremenom postaje sve jače i glasnije...

Trudim se da živim nekim životom, gde smatram da je važno biti pošten i imati miran san i čistu savest. Ponekad smo svi neUrozni, neraspoloženi...imamo loše dane, ali generalno...učiti na svojim greškama i ne biti preterano strog prema sebi. Truditi se da greške ne ponavljamo i da se radujemo sebi. I drugima.

Ako ćemo posve iskreno, neke stvari i dan danas preispitujem, analiziram i pitam se, da nisam ovo...nego ono...da li bi bilo drugačije. Da nisam ovako...nego onako...da li bih išta promenila?

Ja ću moje da "utišam" jednog dana...kada shvatim ono šta ne želim za shvatiti. Razum kapira, ali srce odbija.

:hvala:
 
neshto kao da sam olabavila kriterijume prema sebi ... bila sam mnogo vishe samokritichna, neka teznja ka perfekciji iznutra, nevezano za ambiciju...msm da je urodjeno ili jako rano stecheno..
mozda je bila i preterana sujeta u igri, pa samim tim i preispitivanje u nedogled...
kad pogledam svet oko sebe, blazeno zatvorim oke i kazem sebi - o kako si ti ok :lol:
 
Samokritika ima svojih prednosti i mana.
Dobro je samokritično, racionalno sagledati situaciju koja se dogodila, poduhvat koji smo načinili, ali samo u kontekstu mogućih lekcija koje možemo naučiti iz toga, samokritika kao skup realnih nedostataka na kojima valja poraditi.
Samokritika kao večita nezadovoljnost i večita blokada ono je što sasvim blokira čovekovo dalje funkcionisanje.

Valja napraviti balans između realnog i irealnog kritikovanja sopstvenih delanja. I izmeriti u kolikoj meri dobro prosuđujemo kritikujući sebe, a u kojoj meri pristupamo kritici kažnjavajući sebe zbog vlastitog (ne)perfekcionizma.
 
BlackLeather:
da li ste skloni preteranom preispitivanju, analizi i samokritici
da li je to odlika nesigurnosti ili perfekcionizma ili prevelike svesti i savesti
kako utišati glasove koji stalno nešto dovode u pitanje i potkopavaju
Kliknite za proširenje...

Da sam sklona- jesam, odlika cega je to - ne znam..
A voljela bih da mi neko da odgovor... Da sam , makar, nacisto sa tim jesam li perfekcionista ili sam samo nesigurna.. Ili od oboje pomalo..Ili je to samo horoskop..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top