Reč inteligencija potiče od latinske reči intelligere i znači razumeti ili shvatiti. Intelligere je spoj dve reči inter (izmedju) i legere (izabrati, odabrati, sakupiti). Etimologija ukazuje da je inteligencija sposobnost izbora izmedju više mogućnosti. Da bi se postiglo ispravno razumevanje potreban je pravilan izbor koji uključuje adekvatnu procenu informacija.
O inteligenciji, u pravom smislu te reči, se može govoriti tek nastankom mozga i sposobnošću da se misli. Dakle, inteligencija se neizostavno vezuje uz um. Frojd i Jung su svesni deo ličnosti nazvali egom. Pod njim su podrazumevali subjekt koji spoznaje. Mozak je sabirni centar unutrašnjih i spoljašnjih informacija koje ego sredjuje i organizuje da bi ih protumačio i razumeo. Na osnovu toga donosi odluke o svojim reakcijama, ponašanju i delovanju.
Kao što se zna postoje razlike u mišljenju, reakcijama i ponašanju ljudi. Neki su savesni, razumni i odgovorni. Imaju samokontrolu i obzir prema drugima. Razmisle o posledicama svojih aktivnosti. Ne rade ništa što bi nanelo štetu njima samima i drugim stvorenjima. To ne znači da ne znaju uživati, da nisu nikad spontani i da im nedostaje vitalnost i entuzijazam. Naprotiv, obično su duhoviti i zanimljivi. Njihova sponatanost je originalna i plemenita. U njihovom društvu se oseća prijatno, poštovano i opušteno jer ništa ne zloupotrebljavaju. Iskreno teže konstruktivnom ishodu i opštem dobru.
Ali, ima i neogovornih, nerazumnih koji nemaju samokontrolu, već deluju impulsivno i sebično. Izbegavaju neprijatnost i čine što im je prijatno u momentu bez obzira na kasnije posledice. Emocionalno su neuravnoteženi i nezreli. Ne nastoje odložiti nedostojnu, neprikladnu želju i potrebu, već je poput dece, moraju zadovoljiti u trenutku kada se javi iako time prouzrokuju teškoću i sebi i drugima.
Treba istaći da postoji razlika izmedju "neodoljivog impulsa" i "impulsa kojem se ne odoli". "Neodoljivi impuls" se javlja kod mentalnih bolesti i poremećaja kada se ne može odoleti nagonu. "Impuls kojem se ne odoli" nije u tolikoj meri uzrokovan nesposobnošću da se misli i napravi izbor, već se odluči da mu se ne odoli i time ugodi sebi.
Zbog čega dolazi do razlika u mišljenju i ponašanju?
Mišljenje je kompleksna aktivnost. Mada se ispoljava u umu, svesni nivo nije nezavisan od nesvesnog ili raznovrsnih osećanja, emocija i poriva, kao i organskih, telesnih promena. Na primer, nepravilan rad tiroidne žlezda može u znatnoj meri uticati na mišljenje, čak i dovesti do napada panike.
S obzirom da je ego subjekt koji sve doživljava, misli i pravi izbore važno je da razume uticaj nesvesnog na formiranje misli. Ono je izvor i funkcionalnog i dsifunkcionalnog mišljenja. Sposobnost da ih razlikuje mu omogući da ostane integralan/sabran i zadržava kontrolu nad sobom.
Dok funkcionalno ili produktivno, kreativno i konstruktivno proizilazi iz nadsvesnog potencijala, disfunkcionalno je znak da se ego dezintegriše i degradira padajući pod uticaj podsvesnog. Obično se javlja u vidu mučnog, prisilnog, ograničenog, neproduktivnog, prekomernog mišljenja, preterne brige ili anksioznosti, neosnovanih strahova itd. Dakle, karakteriše ga odlazak u krajnost i dominacija bolesne mašte i iracionalnih misli.
Takvo stanje neće nestati samo od sebe niti se može rešiti jedino pasivnom meditacijom ili pokušajem da se ne misli. Treba pronaći njegov uzrok i preduzeti potrebne mere da se otkloni. Jer, što god se više i češće misli na isti način stvaraju se organske promene koje ga osnažuju i utvrdjuju.
Um je kao raskrsnica kroz koju sve prolazi. U njemu se pojavi problem, ali i rešenje. Sve zavisi od stava i izbora ega.
Kada se zdrav, integralan ego soči teškoćom najpre razgraniči šta može, a šta ne može učiniti. Svoje misli usmeri na ono što može promeniti, a ne što ne može. Kod ega koji radi obrnuto i misli samo o onome na šta ne može uticati se javlja preterana brižnost ili hronična anksioznost. Neproduktivnim mišljenjem se ponekad izbegava suočiti neprijatnom, potisnutom istinom koja zahteva odgovornost i drugačiji načina života. Nekad signalizira mnoštvo nerasčišćenih konflikata i trauma koje zahtavaju razrešenje da bi došlo do olakšanja i zaceljenja ranjene psihe.
Prema tome, ego pravilnim uvidom i sabranošću može imati kontrolu nad sobom i to kroz zaustavljanje disfunkcionalnog mišljenja i iniciranjem funkcionalnog. Jer, disfunkcionalnost se ne može razumeti ako joj se prepušta i ostane pod njenom dominacijom. Mora se izdignuti iznad nje drugačijim načinom razmišljanja. Tek tada se može neutralno i upućeno proći kroz nju i shvatiti uzrok njenog nastanka i potrebnih mera da se eliminiše.
O inteligenciji, u pravom smislu te reči, se može govoriti tek nastankom mozga i sposobnošću da se misli. Dakle, inteligencija se neizostavno vezuje uz um. Frojd i Jung su svesni deo ličnosti nazvali egom. Pod njim su podrazumevali subjekt koji spoznaje. Mozak je sabirni centar unutrašnjih i spoljašnjih informacija koje ego sredjuje i organizuje da bi ih protumačio i razumeo. Na osnovu toga donosi odluke o svojim reakcijama, ponašanju i delovanju.
Kao što se zna postoje razlike u mišljenju, reakcijama i ponašanju ljudi. Neki su savesni, razumni i odgovorni. Imaju samokontrolu i obzir prema drugima. Razmisle o posledicama svojih aktivnosti. Ne rade ništa što bi nanelo štetu njima samima i drugim stvorenjima. To ne znači da ne znaju uživati, da nisu nikad spontani i da im nedostaje vitalnost i entuzijazam. Naprotiv, obično su duhoviti i zanimljivi. Njihova sponatanost je originalna i plemenita. U njihovom društvu se oseća prijatno, poštovano i opušteno jer ništa ne zloupotrebljavaju. Iskreno teže konstruktivnom ishodu i opštem dobru.
Ali, ima i neogovornih, nerazumnih koji nemaju samokontrolu, već deluju impulsivno i sebično. Izbegavaju neprijatnost i čine što im je prijatno u momentu bez obzira na kasnije posledice. Emocionalno su neuravnoteženi i nezreli. Ne nastoje odložiti nedostojnu, neprikladnu želju i potrebu, već je poput dece, moraju zadovoljiti u trenutku kada se javi iako time prouzrokuju teškoću i sebi i drugima.
Treba istaći da postoji razlika izmedju "neodoljivog impulsa" i "impulsa kojem se ne odoli". "Neodoljivi impuls" se javlja kod mentalnih bolesti i poremećaja kada se ne može odoleti nagonu. "Impuls kojem se ne odoli" nije u tolikoj meri uzrokovan nesposobnošću da se misli i napravi izbor, već se odluči da mu se ne odoli i time ugodi sebi.
Zbog čega dolazi do razlika u mišljenju i ponašanju?
Mišljenje je kompleksna aktivnost. Mada se ispoljava u umu, svesni nivo nije nezavisan od nesvesnog ili raznovrsnih osećanja, emocija i poriva, kao i organskih, telesnih promena. Na primer, nepravilan rad tiroidne žlezda može u znatnoj meri uticati na mišljenje, čak i dovesti do napada panike.
S obzirom da je ego subjekt koji sve doživljava, misli i pravi izbore važno je da razume uticaj nesvesnog na formiranje misli. Ono je izvor i funkcionalnog i dsifunkcionalnog mišljenja. Sposobnost da ih razlikuje mu omogući da ostane integralan/sabran i zadržava kontrolu nad sobom.
Dok funkcionalno ili produktivno, kreativno i konstruktivno proizilazi iz nadsvesnog potencijala, disfunkcionalno je znak da se ego dezintegriše i degradira padajući pod uticaj podsvesnog. Obično se javlja u vidu mučnog, prisilnog, ograničenog, neproduktivnog, prekomernog mišljenja, preterne brige ili anksioznosti, neosnovanih strahova itd. Dakle, karakteriše ga odlazak u krajnost i dominacija bolesne mašte i iracionalnih misli.
Takvo stanje neće nestati samo od sebe niti se može rešiti jedino pasivnom meditacijom ili pokušajem da se ne misli. Treba pronaći njegov uzrok i preduzeti potrebne mere da se otkloni. Jer, što god se više i češće misli na isti način stvaraju se organske promene koje ga osnažuju i utvrdjuju.
Um je kao raskrsnica kroz koju sve prolazi. U njemu se pojavi problem, ali i rešenje. Sve zavisi od stava i izbora ega.
Kada se zdrav, integralan ego soči teškoćom najpre razgraniči šta može, a šta ne može učiniti. Svoje misli usmeri na ono što može promeniti, a ne što ne može. Kod ega koji radi obrnuto i misli samo o onome na šta ne može uticati se javlja preterana brižnost ili hronična anksioznost. Neproduktivnim mišljenjem se ponekad izbegava suočiti neprijatnom, potisnutom istinom koja zahteva odgovornost i drugačiji načina života. Nekad signalizira mnoštvo nerasčišćenih konflikata i trauma koje zahtavaju razrešenje da bi došlo do olakšanja i zaceljenja ranjene psihe.
Prema tome, ego pravilnim uvidom i sabranošću može imati kontrolu nad sobom i to kroz zaustavljanje disfunkcionalnog mišljenja i iniciranjem funkcionalnog. Jer, disfunkcionalnost se ne može razumeti ako joj se prepušta i ostane pod njenom dominacijom. Mora se izdignuti iznad nje drugačijim načinom razmišljanja. Tek tada se može neutralno i upućeno proći kroz nju i shvatiti uzrok njenog nastanka i potrebnih mera da se eliminiše.