- Poruka
- 60.291
Maksimilijan Jovanović iz Beograda samohrani je otac koji živi s dva mala sina, Nemanjom (11) i Stefanom (6), između zgrada u porušenom kućerku na Voždovcu i sa zebnjom dočekuje predstojeću zimu u prostoru koji predstavlja praktično sobičak sa ogromnom rupom koja je prekrivena ćebetom!
Od stvari koje poseduju, mogu se nabrojiti samo sitnice i jedan stari dušek na kome najčešće dva mališana provode vreme.
Supruga je Maksimilijana ostavila pre četiri godine i nije se vraćala. Od tada kreće njegova najveća životna bitka – kako izvesti na put dva mala sina. Prvo je sud odlučio da će se on (prema iskazima svedoka i proceni komisije) bolje starati o njima dvojici, a njegovoj bivšoj supruzi naredio je da svaki mesec plaća 4.000 dinara kao pomoć deci. Makso tvrdi da još ni dinar nije uplatila.
- Kako je otišla, nije dolazila da vidi svoju decu. Jednom je samo pozvala i to je to – rekao je Jovanović.
Masimilijan nije od onih što samo kukaju. Svoj život usmerio je ka vaspitanju dece i njihovom koliko-toliko zdravom detinjstvu. Nije dozvolio da ga razvod od žene i nemaština pometu. Nemanju je upisao redovno u školu i za sada je vrlo dobar učenik. Stefan ide u predškolsku na Voždovcu. Svaki dan radi kada su oni u školi. Kaže, posle ne može, jer nema ko o njima da se brine. Sve radi. Prodaje na pijaci, čisti podrume, dvorišta, šta god, samo da zaradi danas za obroke i odeću svojoj deci.
Bez struje, vode, grejanja, kupatila, u sobici od šest metara kvadratnih ova tri junaka preživljavaju svaki dan. I komšije koje im pomažu. Svaki dan im daju vodu, nešto hrane i ćebad.
- Boli nas duša što se ovako pati s decom. Pomažemo koliko možemo, ali to nije rešenje njegovog problema – priča Nebojša Marinković, prvi komšija ova tri junaka.
Od socijalnog centra mesečno dobijaju 7.000 dinara, što je premalo za tročlanu porodicu.
I nije zapustio svoju decu ovaj hrabri čovek. Zamoli komšije da uđu na pola sata u stan samo da okupa svoje sinove. I oni ga puste, jer prepoznaju njegovu muku i dobrotu. Retki su ljudi koji vas pogledom nateraju na suze. A takav je čovek Masimilijan.
U sobi u kojoj žive postoji velika pukotina na zidu, a od vetra ih štiti jedino staro ćebe! Stefan stalno priča kako bi voleo da je mama tu i da bi mu bilo drago da jednog dana ima televizor. Kaže, gledao ga je samo nekoliko puta u školi. Iz novina zna za Partizan. Otac mu je preneo tu ljubav. I neće da bude fudbaler već majstor… I da bi voleo da domaći piše pod svetlom sijalice, a ne sveće…
Pomoć iz škole nije izostala, od Nemanjine učiteljice Anđelke. Ona mu iz svog džepa svaki put plati ekskurziju. Baš pre neki dan su išli u obilazak manastira na Fruškoj Gori, da se mališa ne bi osećao zapostavljeno.
Ovoj porodici je sve potrebno – odeća, obuća, ćebad, jastuci, novac…Ukoliko ste u mogućnosti, njihova adresa je Zlarinska 5A na Voždovcu!
Ukoliko ne možete da ih posetite, možete kontaktirati Miću Babića, blogera i korisnika društvene mreže Tviter, koji je prvi objavio priču o ovoj porodici i koji je u stalnom kontaktu s porodicom Jovanović.
- Ako mislite da možete bilo kako pomoći, kontaktirajte me. Maksimilijan nema otvoren račun, pa me zamolio za bilo kakvu pomoć od drugih ljudi da ide preko mene… Zima je na pragu, a oni imaju samo jednu peć koju ne smeju da lože stalno, jer se plaše da im se ne zapali ono malo doma što imaju – poručuje Bakić.
Njegov broj telefona za sve informacije o porodici i svim pojedinostima je 063/880-75-99, a broj na koji možete uplatiti pomoć u Komercijalnoj banci: 205900101824230203!
http://www.telegraf.rs/vesti/beogra...ivi-u-sobi-sa-3-zida-bez-struje-vode-kupatila
Od stvari koje poseduju, mogu se nabrojiti samo sitnice i jedan stari dušek na kome najčešće dva mališana provode vreme.
Supruga je Maksimilijana ostavila pre četiri godine i nije se vraćala. Od tada kreće njegova najveća životna bitka – kako izvesti na put dva mala sina. Prvo je sud odlučio da će se on (prema iskazima svedoka i proceni komisije) bolje starati o njima dvojici, a njegovoj bivšoj supruzi naredio je da svaki mesec plaća 4.000 dinara kao pomoć deci. Makso tvrdi da još ni dinar nije uplatila.
- Kako je otišla, nije dolazila da vidi svoju decu. Jednom je samo pozvala i to je to – rekao je Jovanović.
Masimilijan nije od onih što samo kukaju. Svoj život usmerio je ka vaspitanju dece i njihovom koliko-toliko zdravom detinjstvu. Nije dozvolio da ga razvod od žene i nemaština pometu. Nemanju je upisao redovno u školu i za sada je vrlo dobar učenik. Stefan ide u predškolsku na Voždovcu. Svaki dan radi kada su oni u školi. Kaže, posle ne može, jer nema ko o njima da se brine. Sve radi. Prodaje na pijaci, čisti podrume, dvorišta, šta god, samo da zaradi danas za obroke i odeću svojoj deci.
Bez struje, vode, grejanja, kupatila, u sobici od šest metara kvadratnih ova tri junaka preživljavaju svaki dan. I komšije koje im pomažu. Svaki dan im daju vodu, nešto hrane i ćebad.
- Boli nas duša što se ovako pati s decom. Pomažemo koliko možemo, ali to nije rešenje njegovog problema – priča Nebojša Marinković, prvi komšija ova tri junaka.
Od socijalnog centra mesečno dobijaju 7.000 dinara, što je premalo za tročlanu porodicu.
I nije zapustio svoju decu ovaj hrabri čovek. Zamoli komšije da uđu na pola sata u stan samo da okupa svoje sinove. I oni ga puste, jer prepoznaju njegovu muku i dobrotu. Retki su ljudi koji vas pogledom nateraju na suze. A takav je čovek Masimilijan.
U sobi u kojoj žive postoji velika pukotina na zidu, a od vetra ih štiti jedino staro ćebe! Stefan stalno priča kako bi voleo da je mama tu i da bi mu bilo drago da jednog dana ima televizor. Kaže, gledao ga je samo nekoliko puta u školi. Iz novina zna za Partizan. Otac mu je preneo tu ljubav. I neće da bude fudbaler već majstor… I da bi voleo da domaći piše pod svetlom sijalice, a ne sveće…
Pomoć iz škole nije izostala, od Nemanjine učiteljice Anđelke. Ona mu iz svog džepa svaki put plati ekskurziju. Baš pre neki dan su išli u obilazak manastira na Fruškoj Gori, da se mališa ne bi osećao zapostavljeno.
Ovoj porodici je sve potrebno – odeća, obuća, ćebad, jastuci, novac…Ukoliko ste u mogućnosti, njihova adresa je Zlarinska 5A na Voždovcu!
Ukoliko ne možete da ih posetite, možete kontaktirati Miću Babića, blogera i korisnika društvene mreže Tviter, koji je prvi objavio priču o ovoj porodici i koji je u stalnom kontaktu s porodicom Jovanović.
- Ako mislite da možete bilo kako pomoći, kontaktirajte me. Maksimilijan nema otvoren račun, pa me zamolio za bilo kakvu pomoć od drugih ljudi da ide preko mene… Zima je na pragu, a oni imaju samo jednu peć koju ne smeju da lože stalno, jer se plaše da im se ne zapali ono malo doma što imaju – poručuje Bakić.
Njegov broj telefona za sve informacije o porodici i svim pojedinostima je 063/880-75-99, a broj na koji možete uplatiti pomoć u Komercijalnoj banci: 205900101824230203!
http://www.telegraf.rs/vesti/beogra...ivi-u-sobi-sa-3-zida-bez-struje-vode-kupatila
