Ja ne znam kako bi moja mama uspela da me odgaji da se nije vratila kod svojih roditelja. U samoj stvari, imala je bezrezervnu podršku svog brata dok su je majka i sestre osuđivali. Baba nije htela da je primi kući kada me rodila, ali da nije bilo ujaka bile bismo na ulici. On me (pored mame) gajio, školovao, vaspitavao i bilo mi je divno uz njega. Mama je za to vreme radila, jurila kući da se pokaže i dokaže svojim roditeljima da ne gube više poverenje u nju, jer babi je najvažnije bilo šta će ko da kaže. Ne retko sam iz babinih usta čula reč " kopile", kada nisam htela nešto da uradim po njenom. Mama je preko toga prelazila i išla linijom - dala mi je krov nad glavom,pa šta da radim nek me urniše sada. Međutim ujak je do kraja ostajao uz nas, užasno se svađao sa babom kada je čuo kakav mi je naziv uputila ( sreća te ja nisam ni znala šta je to ), govorio joj kako su svi oni njena deca pa zar je moguće da joj je stalo šta ko priča a ne sreća njene dece i unučića? Majka je samo ćutala i trpela iživljavanje svoje majke,pokušavala je mnogo puta da me zaštiti od nje, ali ja sam znala da je baba jako teška žena pa me užasavalo da ugledam majku koja plače zbog njenih uvreda. Nikad joj nije bila dovoljno dobra. Ne znam šta da kažem, ali mama je dosta ispaštala pored svoje majke.
Kada sam razmišljala o tome stavljajući se u njenu situaciju, mislim da bih bila mnogo jača i srčanija. Nas dve smo jako različite, mnogo sam temperamentnija od nje i umnogome sam jača. Ne bih dozvolila gomilu stvari koje je ona poprilično morala da istrpi, mada, ne znam...lako je sada da pametujem kada su godine prošle...
Bitno je da je ona meni i dalje živa, zdrava i srećna kada joj dođem sa svojom porodicom i kada uzme svoje unuče. Presrećna je i obožava moje dete.Ponaša se onako kako se njena majka nikad nije ponašala prema meni.
Prošla je kroz pakao ali sada, bar pod stare dane trudimo s da joj ulepšamo bar vikende, kada smo zajedno i kada uživa sa nama.
