Verena sam za jednog decka. Iskreno, postao mi je mnogo dosadan. Svdba bi trebalo da bude sledeceg aprila. Ja se mislim: "April, li, li, li!" Jednostavno, on je toliko postao negativan kao da citam vesti. Stalno kuka nesto oko plata, otkaza, poreza, kursa, penzionera, a on je privatnik. Uvek me nesto mraci. Moje drugove tesko prihvata. Sa drugaricama je ok. Kada odemo na neku deciju zurku, a to su sve neki njegovi prijatelji, on se tamo nesto separatise sa tim nejgovim drugovima i nesto se klibere i keze i bece. Posebno me nervira neki Branko. Da vi znate kako je on dosadan. On ima 40 godina, dvoje dece i imao je dvesta kila. On je zavrsio pravo, ali meni izgleda kao da je zavrsio fakultet za drvosecu. Samo prica o nekom cvecu, biljakama i kako je skinuo 150 kg, posto sada ne izbija iz teretane. Sada je dobio neku sigurnost, pa mi se stalno nabacuje, a njegova zena je ista kao i on. Nosi naocare, mumla dok prica i smeje se kao morz. Deca su im dosadna, nisam ih ni gledala, mada ova cerkica ima lepu, plavu kovrdzavu kosu. Bas ima lepe lokne. Cesto pomislim, da su je kupili iz Ukrajine, jer ne lici na njih dvoje, a jos je i slatka, podseca me na mene kadas am ja bila mala devojcica, samo sto ona nema momke, a ja sam imala ravnu kosu.
Posto sam videla da od mog verenika nema neke nade, ja sam mislila da postanem samohrana majka. Da dobijem decu i da ih sama odgjam. Mislila sam da li da raskinemo, ali trebalo bi da idemo na letovanje iznenadjenja, pa cekam jos uvek, mozda se nesto popravi. Ne znam, ni koga bih uzela za oca moje dece, a zamislite kako je meni, koja samo trazim ljubav i zelim da imam normalnu porodicu.
)))))
