Напољу бесни мећава. Уз злокобно фијукање ледени ветар се провлачи испод затворених жалузина брвнаре, и својим леденим дахом покушава угасити танак пламичак свеће. У брвнари је полумрак. Скоро угашена свећа баца круг светла око дрвеног стола на чијој средини стоји углављена у жлеб. Три ручно тесане столице су распоређене око стола. Све три бацају искривљену сенку ка другом крају просторије, где се озидани камин бори да ветром покушавајући да плавичасти дим извуче уз оџак. У томе не успева често, па се са сваким налетом ветра дим враћа и шири по просторији. Ипак, то не смета човеку који се умотан у овчије коже тиска што ближе камину, из чијег гротла се уз пријатну топлоту чује и пуцкетање церових цепаница које догоревају. Разгрнувши машицама жар, човек додаде пар нових облица и ватра се распламса. У даљини се чу дуго и мелодично завијање вука. Човеку се насмеши брк. Исти смо, помисли...
