Pogledom pratim te dok zavesa peska leluja na vetru i briše miris tvoj.
Nestaješ negde u daljini ne okrećući se, ne govoreći zbogom.
Plima osećanja raste negde duboko u meni, rušeći sve brane davno zaboravljenog asketizma.
Karma.
Tragovi nestaju pred mojim očima odnoseći sa sobom sve uspomene već odavno mrtve, iznova rođene.
Ponovo prelistavam stranice albuma punog tvojih pogleda i tvojih dodira, nemo vrišteći tvoje ime, nadimajući dine nekom ekspanzivnom setom.
Samoća, harajući tim golemim prostorom, nadire u talasima u moje biće i strah od sutrašnjice grebe mi dušu i uspomene na tebe.
Nema te više.
Davno ispričana priča, ponovo umivena stvarnošću, trga krpare trule prošlosti sa sebe.
Sama sam.
Karma.
Ime mi je Sahara.
Nestaješ negde u daljini ne okrećući se, ne govoreći zbogom.
Plima osećanja raste negde duboko u meni, rušeći sve brane davno zaboravljenog asketizma.
Karma.
Tragovi nestaju pred mojim očima odnoseći sa sobom sve uspomene već odavno mrtve, iznova rođene.
Ponovo prelistavam stranice albuma punog tvojih pogleda i tvojih dodira, nemo vrišteći tvoje ime, nadimajući dine nekom ekspanzivnom setom.
Samoća, harajući tim golemim prostorom, nadire u talasima u moje biće i strah od sutrašnjice grebe mi dušu i uspomene na tebe.
Nema te više.
Davno ispričana priča, ponovo umivena stvarnošću, trga krpare trule prošlosti sa sebe.
Sama sam.
Karma.
Ime mi je Sahara.
