(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SAMO ŽIVOT
Juče, 01.05.2013. dan kao ogledalo. Prosto blista jutro na tremu uz kafu i Mrkog koji drema punog stomačića. Sva naša biološka deca su tu sa svojim drugim polovinama. Mmmmmm kakav mir. Odavno nisam ovo osetila i tako prija ta snaga…snaga jutra u ranom suncu što zaljubljeno ljubi svaki bokor ruža, preskače veselo sa kamena na kamen…pa zagrli krušku načičkanu kruškicama….Tišina blizine, tišina bliskosti….lek.
Napokon se pomerismo, posle druge kafe, jer oboje uživamo u ovom jutru. Mnogo posla, obaveza, kuhinja čeka zvezkanje šerpi i tiganja….treba moja bulumenta da se narani hahahaha
Maca i ja polazimo na pijacu.
“Ajde da vidimo cveće”
“Ajde, ali nisam smislila šta ću…možda kad vidim, ali bolje da prvo kupimo zeleniš i meso pa posle cveće”
“Nevestin veo smo kupili, sad da vidimo još muškatli”…govori ova moja grdosija kao da ja ništa nisam rekla
Hmmmm
Podjosmo prema tom delu pijace…prelepa muškatla kao sitna ruža ponosno stajaše šepureći se na jednoj tezgi te mi zapleni pogled…..još takvih samo manjih…..jake biljke, lepe, zdrave, zrele, razbokorene pune neotvorenih cvetova…
“Gazda, pošto su ti ove muškatle?”
“250 dinara a ova lepojka tamo, što je gospodja gleda je 400…to mi je izložbeni primerak”
Gledam u cveće….pa u muža…..mnogo mi je to para, da sačekamo da padne cena, kaže moj pogled
“A koliko staje u kutiju?”
“12”
“Pošto ti je onda komad u kutiji gazda? uz širok osmeh postavljeno pitanje
“230 za tebe domaćine” smeje se mladji prodavac a vidi se da je spadalo i da se često smeje….al’ ne zna da je i ovaj moj spadalo iako deluje ozbiljan da se precepiš, a cenkanje mu je duševna rana
“Ih bre….230? Pa to je mnogo bre….jel imaš ovakvog kupca od sabajle?…ajde 200 pa da gospodja bira boje?”
“hahahahaah ajde, vidim da si ozbiljan čovek…valjda ćeš I da platiš hahahah”
Izabrah boje…..prelepe biljke
“E, sad da budem domaćin i da ti platim sa sve onim izložbenim primerkom da se zakitim s njim hahaha”
On odnese sve ono do kola a ja nastavih dalje da pazarim. Lud čovek…onolike pare dade za cveće…..uuuuuf…..ali se smešim i duša mi je puna jer znam šta je uradio….i zašto. Pijaca žamori svojim šarenilom, živa, draga, mila...prosto kipi.
Kući, juriš na spremanje doručka za sve nas jer nas mladajrija iznenadi ranojutarnjim budjenjem. Devojke mi pomogoše. Jao što su muškatle divne govore obe, posebno Cic koja voli cveće….Kad sudove snajka stavi u mašinu i ja je uključih, sedoh da odmorim i vidim oglase za bretonce....tek tako, iz čista mira.....intuicija. Nadjem za pet minuta….preskupi, ne trebaju mi sve te titule…drugi oglas….bingoooo….imaju dve ženkice stare 2,5 meseca. Okrećem broj mobilnog.
Maca udje u kuću, sede u fotelju….klekla sam pored njegovih nogu, naslonila bradu na njegovo koleno…..
“Maco, našla sam bretonku…Sremska Mitrovica? Jel to mnogo daleko?”…trep…trep…
“Nije”…..hahahaahaha a brk mu se smeši mada pokušava da bude ozbiljan
“Macoooooo, a oćeš da mi kupiš malu Maru?” trepće mazni glas
“Stvarno misliš da nam treba još jedno štene?”
“Da, mislim, iz mnogo razloga, i vrlo sam ozbiljna po tom pitanju…znaš i sam” moja brada još odmara na njegovom kolenu.
“Znam…..ajmo napolje da vidimo šta deca imaju da kažu”
“Decooo, našla sam bretonku, tačnije dve devojčice, Sremska Mitrovica, imaju 2,5 meseca….6000,00 dinara….vakcinisane sa dve vakcine, juče su primila drugu, očišćene od parazita, čovek je veterinar” sva ozarena govorim mazno, ushićeno…
Sva me deca pogledaše, pa u mene…..osmesi i smeh obuče trem…..mmmmmm koja količina ljubavi me zapljusnu….
"Kako će se zvati? Mora na M?"
"Mila" odgovaram.....ili Mara"
Pozovem čoveka, kažem…..stižemoooo hahahahaah
“Maki, ti si izgleda zaboravila kolika je štetoćina bretonac….Maza je odavno bila štene, ali sad ćeš da se podsetiš hahahahaha” govori naš sin sa šeretskim osmehom.
“Nije breee” kao bunim se, mada znam da je bila…..hm…..neustrašiva u pravljenju štete hahahaahah
Maki i Boki sedoše na motor i odoše kod prijatelja, zet sede u kola I ode kod rodjaka, a Maca, Cic i ja po štene. Prvo svratismo do bankomata da Maca podigne novac.
U kolima, Cic kaže ocu
“Vidi Ljiljku života ti”
A ja gledam u zelenilo i smešim se…..od silne ljubavi, poštovanja, sreće…..smešim se sretna i mirna jer imam sve njih.
Tamo….keruša sa tri šteneta, pointer, dva jazavičara
Ona je ista Maza…pirgava, lepa, jaka….Pustio je kerušu i štence. Kao meci poleteše po avliji. Oranž-bele loptice skočice hahahahaah
“Ova mala je najinteligentnija od svih”
On ih pozva, dodje muški, dodje ono drugo žensko a ova mala paja li paja hahahaha…..more sorto, prepoznajem te. Originalnost koja ide pod ruku tvrdoglavošću….Tvrdoglavost može biti pratilac ili inteligencije ili gluposti. U prvom slučaju je savladiva istovetnošću i tada se uvek krene korak napred. Drugi slučaj je beznadežan. Kao i kod ljudi.
“Nju ću” govorim….”to su rekli i za našu Mazu i bili su u pravu…bila je pametnija od nekih ljudi koje poznajem hahahah”
Mara se gurala uz mene na zadnjem sedištu. Maza velika, svojeglava, vesela, prožder nevidjeni, prepametna i brzo uči… kako će se kasnije ispostaviti moja pretpostavka je tačna hahaha.
Mrki se jako obradovao društvu. Divan je….divan karakter ima I tako je zahvalan. Sada spavaju zajedno, a o tom spavanju drugi put. Mara je ….svojeglava mlada dama, ali ima mene hahahaha Posadih sve one muškatle dok je Cic spremala večeru I filovala princes krofne (fil napravio Maca…nećemo ga menjati jer on to savršeno radi hahahah), zet mi je pomagao kao….nosač velikih saksija i žardinjera….stavi Miško ovamo….neeee…..možda je bolje ovde….Maco, šta kažeš?.... mislim da bi ta ogromna najbolje izgledala na drugom kraju dvorišta hahahaha
Danas, smo nas dvoje proveli dan kod prijatelja u Zrenjaninu koji imaju nemačkog ovčara i još jednom prijateljicom koja ima lesiku .Cic I zet su odmarali kod nas čuvajući bebe, Mrkog i Maru, dok je njihova Nera izigravala ozbiljnu tetku hahahaha
Prelep dan, sam malo suza dok je njihov pas iskazivao ljubav stavljajući mi celu ruku u čeljust hahahaah ali tako nežno….mnogo smeha i priče i perfektan, domaćinski roštilj. Da, da napomenem da se svi mi znamo sa foruma Svet životinja. Samo ljudi, obični…moji, stvarni i divni i kad plaču i kad se smeju.
I tako…..blistavi dani…meni tako neophodni....prepuni ljubavi i porodice, dan, dani kao nar puni brižnosti i razmišljanja o drugom, o svima. Snaga mi se vratila, positiva....mmmmmm….i tako sam tiho, zadovoljno umorna od te lepote....tako tiho sretna. Bebe spavaju na tremu na svom “mestu” a ja sam morala da zapišem ove dane pre nego se ušuškam u one velike ruke koje govore.....sve...sve vredno života.
PS Laku noć, miran san vam želim....
Mara i Mrki su se sad razigrali hahaha.......laju u najveće ...
...odoh da ih uspavam dok ne razbude ceo komšiluk
MM 
