(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SAMO VETAR
Opet duva nad Beogradom....ili kroz Beograd. Svejedno, a i nebitno. I sinoć je jako duvalo. Počeše da lete stolice po avliji.
Volim vetar......volim kišu jer oni čiste. Posle njih ostaje nekako čistiji vazduh koji duša diše. I nekako je sve lakše, jasnije, blistavije i istinitije. Prašina koja skriva, biva oduvana, sprana, nema nepotrebnih ljudi i osećanja. Sve nebitnosti odlaze i ostaje bitnost. Tako oduvek doživljam i kišu i vetar, kao pročišćenje i obavezno izlazim, naravno, bez kišobrana.
I sad sam izašla napolje da me produva. Prvo sam naslagala stolice jednu na drugu, zaključala kapiju i posklanjala šta ima. Psi su, naravno, krenuli zamnom njuškajući mnoge mirise koje vetar donosi i prateći me u stopu. Na sred avlije raširih ruke da vetar uđe kroz rukave. Zavija oko vrata, među prstima je...u kosi...zađe i ispod nogavica trenerke te dohvati goli list noge. Stresoh se, ali prija. Čista prirodna esencija....prazna glava.....isprva, samo telo i vetar.....zatim telo ne osećam.....samo vetar koji duva kroz telo za koje znam da postoji jer svaki nerv oseća dodir vetra a ujedno je i miran, spokojno sretan....jednostavno je. Samo slušaš i osećaš vetar.
mmmmmm kao kupanje......koja lakoća
Sedam da zapalim cigaretu. Borovi pevaju svoju zelenu pesmu, mladi listovi ruža šušore među sobom. Voda u jezercetu fontane se mreška u talasićima u mraku. Svetlost pleše po vodenoj površini. I ona se igra sa vetrom. Opasnik jedan, sve ih tera na ples.
Mrki ulazi u kuću, on nije ljubitelj vetra, ali zato Maru ne možeš naterati da uđe.Ona kao svaki bretonac voli vetar. I Maza i Maša su ga volele.
"Maruška, ajmo"
Ulazimo u kuću......Ne spava mi se još, te reših da zapišem osećaj mira i spokoja pre nego se ušuškam...eh, taj vetar
....ovde pisanje prekidam 
PS Laku noć......želim vam, san što odmara dušu i telo 
