(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
SAMO OBIČAN DAN
Ne želim da znam
Da postoji nemir
Nespokoj i strah
Jer to me mrvi u prah.
Ne želim da budem prah.
Ako nespokoju kažem „udji“
Onda moj spokoj
Na ista vrata izlazi
Prag mog mira prelazi.
Ne želim da mir mi ode.
Spokoj lako izadje
Za ćošak časkom zadje
Ali se teško vrati
I uvek ga tuga prati.
Ne želim tugu.
Želim da mir gostim
Kao najvoljenijeg gosta
Kolače od stiha da mu spremam
Jela od proze i osmeha
I mnogo lepog, zdravog smeha
A onda......
Tako pune duše i srca
Da legne kraj mene
Lagano......lagano
Da spusti mi kapke snene
Donese san u kome ne postoji vreme.
Želim da jutrom.....
Dok još mrak nebo ljubi
I ljubav u nama snom odmara
Spokoj otvori prozore duša,
Neka nas sve zagrli
I povede u miran dan.
Ne.....ne mora da liči na san
Samo neka to bude miran dan.
Spokojem i ljubavlju obasjan
Ma.....samo običan dan
Od koga će duše načiniti san
PS Želja posvećena svim mojim ljubavima......a ima ih vala od sorte... i ne žive sve samnom
PS Dobro jutro.....neka nam svima dan bude spokojan
draga. Sasvim će ti dobro
